Užice, Bajina Bašta i Priboj zajednički ka napretku energetske efikasnosti javnih zgrada

Predstavnici  Grada Užica i Opština Bajina Bašta i Priboj i GIZ DKTI projekta “Energetska efikasnost u javnim zgradama”potpisali su Memorandum o razumevanju čiji cilj je razmena informacija i znanja na polju unapređenja energetske efikasnosti u ovim lokalnim zajednicama. Suština projekta je u unapređenju regulatornog okvira u oblasti energetske efikasnosti, kroz razvijanje alata za obnovu škola, obuke domara i zaposlenih u školama i vrtićima, kao i jačanje kapaciteta jedinica lokalne samouprave u oblasti energetske efikasnosti u zgradarstvu.

Po rečima Tihomira Petkovića, gradonačelnika Užica energetska efikasnost zauzima važno mesto u strateškom planiranju i upravljanju gradom, a na primeru Užica pokazala se kao sredstvo za ostvarivanje ušteda, ali i ključni korak ka  poboljšanju kvaliteta vazduha.

On je podsetio  da se u Užicu već pet godina sufinasiraju mere energetske efikasnosti navodeći da se radi o 420 porodičnih kuća za šta je izdvojeno oko 40 miliona dinara, dodajući da se paralelno radi i na sanaciji javnih objekata. Ta ulaganja traju više od decenije pa iz godine u godinu građani Užica, hteli da priznaju ili ne, dišu sve kvalitetniji vazduh, rekao je Petković, naglašavajući da  saradnja sa GIZ -om direktno utiče na uštedi energije, smanjenje emisije ugljendioksida i unapredjenje komfora.

Slavko Lukić, direktor RRA Zlatibor navodeći  primere zgrade Gradskog kulturnog centra i Narodnog pozorišta  u Užicu je istakao da su primer vremena u kome se nije vodilo puno računa o potrošnji energije. Obe zgrade su građene sa puno stakla kao da se nalaze u Severnoj Africi, a živimo u brdsko planinskom području gde je pola godine hladno i gde toliko traje grejna sezona, što predstavlja veliki budžetski izdatak, zaključio je on.

Bajina Bašta je među prvim opštinama u Srbiji koje su počele da menjaju fosilna goriva biomasom. Do sada je urađeno devet objekata,  a predsednik opštine Bajina Bašta Radomir Filipović posebno je ponosan na rekonstrukciju OŠ „Rajak Pavićević“ i stacionara Doma Zdravlja. Navodeći da Bajina Bašta ima oko 50 objekata javne namene i da se na godišnje nivou gubi oko 40 miliona dinara, on je istakao da rezultati ukazuju da je potrošnja u školi deset puta manja, zbog čega će lokalna samouprava nastaviti sa sređivanjem i drugih objekata.

Podsećajući da je opština Priboj saradnju sa GIZ-om otpočela pre pet godina kroz projekat „Razvoj tržišta biomase u Srbiji“ Saša Vasilić, zamenik predsednika opštine Priboj je rekao da se od 2016. godine u četiri javna objekta umesto uglja koristi pellet. On je dodao da je paralelno sa tim sprovedena energetska efikasnosti u javnim zgradama, da su rekonstruisani dečiji vrtić i osnovna škola i  da će ove godine biti sanirana i zgrada opštinske uprave. Vasilić je posebno istakao da je Priboj opredelio budžetskih 10 miliona dinara za energetsku efikasnost domaćinstava, što korak po korak vodi ka smanjenju emisije CO2 za 40 odsto koliko Priboj na osnovu potpisanog protokola treba da dostigne do 2030. godine .

Svjetlana Đokić, viši projektni menadžer GIZ-a   je navela da se oko deset godina radilo na stvaranju regulatornog okvira u Srbiji, čime je zemlja postala lider.

Uverena je da pravilan pristup ovoj temi i ekonomski opravdane mere daju nadu da se trenutna sitacija u ovoj oblasti može popraviti. Ona naglašava da nije samo dovoljno uložiti novac, već je neophodan domaćinski odnos prema objektima, da ljudi prepoznaju osnovne stvari, id a znaju šta i gde da urade i koliko da investiraju.

Dušan Ignjatović, docent Arhitektonskog fakulteta, koji je član tima koji je radio na projektu „Tipologija škola i obdaništa“ je naveo da je u izradi ove studije obuhvaćena baza od 1857 školskih objekata, od ukupno 3890 škola u Srbiji. Uzorak za analizu je sveden na 1268 školskih zgrada, od kojih je najveći broj sagrađen u periodu od 1946. do 1970. godine.

Odabrano je 10 tipova i tri podtipa škola u 10 osnovnih kategorija, a objekti su razvrstani prema periodu izgradnje, bruto površini zgrade, karakteristikama termičkog omotača, spratnosti i kompaktnosti zgrade.

Nedostatak termičke izolacije u spoljašnjim zidovima i krovu predstavlja jedan od glavnih razloga velike potrošnje energije za grejanje, naglasio je Ignjatović, dodajući da se poseban značaj energetske efikasnosti u školskim zgradama sagledava u obrazovnom procesu.  Upoznavanje dece sa osnovnim principima i racionalnim gazdovanjem energijom je značajan potencijal za budućnost. U tom smislu škole predstavljaju ogledni poligon i kvalitetnu pedagošku osnovu koja se ne sme posmatrati iz ugla troška već kao potencijalna ušteda, zaključio je Ignjatović.

Na skupu koji su u Užicu organizovali Stalna konferencija gradova i opština i Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu, uz podršku projekta „Energetska efikasnost u javnim zgradama“ koji sprovodi  GIZ u saradnji sa Ministarstvom rudarstva i energetike promovisana je platforma znanja o energetskoj efikasnosti.

To je portal na kome ćemo pokušati da prikupimo dosadašnja saznanja i analize iz oblasti energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije i koji će biti dobar alat jedinicama lokalne samuprave, naučnoj zajednici, istraživačima i državnim organima koji se na ozbiljan način bave pitanjima energetske efikasnosti u javnom sektoru, ali i građanima koji žele da unaprede svoja domaćinstva, najavio je Miodrag Gluščević, iz SKGO.