Važnost meda u ishrani

Meda, pogotovo danas, ne smemo da se odričemo. U doba respiratornih infekcija, svakodnevnom upotrebom ove namirnice održaćete dobro zdravlje, jer poseduje antiflamatorna, ali i antibakterijska, antimikotička, antioksidativna, antiprotozoična i antimutagena svojstva.

Med je namirnica koja nema rok trajanja, odličan je izvor energije, pun je antioksidansa (17). Sadrži 37 mineralnih materija (aluminijum, bor, gvožđe, jod, kalcijum, silicijum, magnezijum, mangan, bakar, nikl, kalaj, olovo, sumpor, hrom, cink… ), vitamine (B1, B2, B3, B6, B12, S, N, A, K, E, folnu kiselinu), organske kiseline i aromatične materije. Nalazi se na listi supstanci Svetske zdravstvene organizacije (WHO) koje smiruju kašalj i ublažavaju iritaciju grla. Antibakterijsko delovanje meda korisno je i kod lečenja rana, bržeg zarastanja, ali i radi omekšavanja kože – eliminiše čireve za samo sedam dana. Razblažen sa vodom (do 10%) posle tretmana u trajanju od 30 dana, kod jedne trećine pacijenata otklanja svrab kože glave i perut.

Najvažnija svojstva meda su:

• Poboljšava opšte odbrambene sposobnosti organizma

• obnavlja krvne elemente

• jača cirkulaciju krvi i snagu srca, reguliše srčani ritam

• odlično utiče na naš nervni sistem

• poboljšava varenje hrane, izlučivanje otpadnih i toksičnih materija, sprečava nadimanje, grčeve

Uvođenje meda kod dece

U ishranu ga treba uvoditi postepeno, počevši od navršenih godinu dana života po 1/3 kašičice sat i po pre jela ili 2-3 sata posle obroka. Organizam dece još je nedovoljno razvijen, a svi znamo da troše mnogo energije kroz svakodnevnu igru. Dakle, med mora da bude izbor mladih mama – zahvaljujući ishrani sa medom deca brže i pravilnije rastu, a dokazano je i da se brže oporavljaju kad nastupi neka respiratorna infekcija.

Kako odrasli treba da uzimaju med?

Dnevne količine meda za odrasle iznose 60-100 g. Treba da budu podeljene u 3-4 doze. Za mališane savetujem od 30 do 50 g.

Koji način konzumiranja je najbolji?

Treba duže da se drži u ustima dok se ne rastopi. Zapamtite, najmanje koristi kad ga odmah progutamo i zatrpamo hladnom vodom. Može da se rastopi i u mlakoj vodi i potom popije.

Ako želimo da preveniramo bolest uzimanje meda sa limunom – u lečenju prehlada i upale grla oboje su se odavno dokazali. Limun ima antivirusna (vitamin C), a med neprikosnovena antibakterijska svojstva, jača imuni sistem i kod obolelih razređuje sluz. Za pravljenje zdravog napitka dovoljni su jedna kašika meda, sok od pola limuna i čaša mlake vode. Najbolje je da se popije ujutro, odmah po ustajanju. Još u starom Rimu kombinovali su i med i cimet.

Koji med je najbolje uzimati?

Livadski pomaže u lečenju plućnih bolesti. Bagremov je blag, bogat vitaminom C, podiže opštu snagu organizma i opušta ga. Odlično deluje kod hroničnog kašlja i bronhitisa. U konsultaciji sa lekarom mogu da ga konzumiraju i dijabetičari. Preporučujem i med u saću: žvakanjem voštane mase saća borimo se protiv upale sluzokože svih organa za disanje, posebno protiv upale sinusa i pluća. Jedan zalogaj dnevno je sasvim dovoljan, a treba ga žvakati 15 minuta.

Ako ste prehlađeni ili vas je zakačila korona u blažoj formi, uzmite kašiku meda, razmutite u čaši toplog mleka ili sa sokom jednog limuna. Sve potom rastvorite u 800 ml prokuvane vode i pijte tokom dana. Najbolji je lipov med koji podstiče znojenje i pad temperature.

Ukoliko želite da razgovarate na ovu ili neku drugu temu, naDokTok platformisu dostupni stručnjaci za konsultacije i psihološku podršku svakog dana u nedelji. Preuzmite DokTok aplikaciju sa#Google Playili#App Storei zakažite svoju video konsultaciju već danas.

Naslovna fotografija preuzeta sa www.doktok.rs