Vitiligo nije zarazan i može se lečiti

Vitiligo je stečeno oboljenje,  u najvećem broju slučajeva autoimunske prirode, može imati naslednu komponentu. Karakteriše se progresivnim, jasno ograničenim, mlečnobelim mrljama na koži i/ili sluzokožama, koje nastaju usled destrukcije melanocita. Da li ste znali da osobe sa vitiligom imaju veće šanse da izgore na suncu od ostalih, imaju problem sa očima i sluhom kao i da imaju veću šansu da se izoluju od društva i da budu u depresiji ili osete anksioznost.

Pored kože , u našem oku i uhu postoje melanociti, usled čijeg odumiranja može doći do slabljenja vida ili sluha. Uz to, u delu kože gde nema melanocita, koža je više osetljiva na sunce, te će lakše izgoreti.

Vitiligo nije samo bolest kože i umnogome utiče na psihosocijalni život pojedinca.

Za nastanak ove bolesti zaduženi su melanociti. To su ćelije koje našoj koži daju boju. Kada one iz određenih razloga pod uticajem našeg imunskog sistema umiru ili prestanu da budu funkcionalne, javljaju se bele promene (mrlje) na koži, kosi ili usnoj duplji.

Promene NISU zarazne i NISU bolne.

Vitiligo se može javiti kod osoba bilo kog uzrasta, pola ili rase. Prva bela promena koja se javlja je uglavnom na mestima opekotine od sunca ili neke od kožnih povreda. Bele promene ili bele mrlje mogu biti različitih veličina i oblika. Na ivicama ovih promena često može da se javi zapaljenje koje svrbi.

Vitiligo se na koži može javiti u vidu belih tačkica koje ne moraju imaju tendenciju ka širenju , dok se kod nekih ljudi više belih mrlja spaja u jednu i tako zahvata veći deo kože.

TIPOVI VITILIGA:

Vitiligo se deli na osnovu veličine promena, načina širenja i površine zahvaćene kože.

1. NESEGMENTNI: javlja se na obe strane tela, razvoj kožnih promena teče sporo. Promene su simetrične i najčešće su na onim mestima izloženim suncu poput lica, vrata i ruku. Postoji povezanost sa autoimunskim endokrinim oboljenjima. Odrasli bolesnici sa vitiligom imaju povećan rizik oboljevanja od brojnih endokrinih i/ili autoimunih bolesti, uključujući oboljenja štitaste žlezde, dijabetes melitus, Addison-ovu bolest. Javlja se kod odraslih i 9 od 10 bolesnika ima upravo ovaj tip oboljenja.

Ovde imamo više tipova:

• AKROFACIJALNI javlja se na licu, poglavini, prstima šaka i stopala, oko otvora ( oči, usta, nos).

• FOKALNI na ograničenom području kože, nalaze se jedna ili nekoliko izolovanih ili slivenih depigmentovanih makula ( malih mrlja)

• GENERALIZOVANI Promene su obostrane, najčešće simetrične. Posebna predilekcija je prema licu, vratu, gornjem delu trupa, ekstenzornim površinama ekstremiteta, laktovima i kolenima.

• UNIVERZALNI depigmentacija zahvata gotovo čitavu kožu.

Drugi tip je:

2. SEGMENTNI: karakteriše se brzom progresijom bolesti na jednoj strani tela ( noga, rame, lice). Uobičajeno je da se nakon 12 meseci uglavnom stabilizuje i da se nove promene ne šire dalje. Standardna terapija kod ovog tipa vitiliga uglavnom ne pomaže ( kortikosteroidi i fototerapija)

Češći kod dece. Nije udružen sa autoimunskim oboljenjima. Redji tip.

ŠTA IZAZIVA OVO OBOLJENJE?

Kao i za svako oboljenje i vitiligo ima svoje okidače, pa su to najčešće:

Stres, oštećenje kože poput opekotine ili posekotine, hormonalni disbalans, poremećaj rada bubrega ili jetre, kao i kontakt sa odredjenim hemikalijama. Ima naslednu komponentu, te će veća šansa za dobijanje ovog oboljenja biti ukoliko ga već neko ima u porodici.

DIJAGNOZA:

Obično se postavlja na osnovu anamneze i karakteristične kliničke slike. Kod osoba svetle puti, kod kojih je teže uočiti hipopigmentaciju ili depigmentaciju, Wood-ova lampa olakšava postavljanje dijagnoze.

Biopsija kože i patohistološka analiza lezija vitiliga najčešće nije potrebna zbog vrlo jasne kliničke slike. Patohistološkom analizom, može se uočiti kompletno odsustvo melanocita u stabilnim lezijama vitiliga.

TERAPIJA:

Tretman vitiliga nije potreban, osim ako ne izaziva još neku od fizičkih komponenti. Ukoliko se osoba sa vitiligom oseća emocionalno lose, smanjuje broj izlazaka iz kuće zbog vidljivih promena na telu, ukoliko se javlja depresija ili socijalna anksioznost, strah od komentarisanja I sličnog svakako je da dermatolog treba uzeti u obzir rešavanje problema na koži u vidu repigmentacije ili ako je zahvaćen veći deo kože u vidu depigmentacije ( obezbojavanja) zdrave kože.

Od medikamenata koriste se kortikosteroidi. Lokalna kortikosteroidna terapija se primenjuje kod ranih, lokalizovanih oblika vitiliga, posebno kod dece. Lečenje traje najmanje 3 do 4 meseca uz česte kontrole zbog neželjenih dejstava kortikosteroida. Ne sme se dugo koristiti zbog istanjenja kože I pojave akni.

FOTOTERAPIJA:

UVB fototerapija- Ova terapija je učinkovita ali ne može pružiti totalnu repigmentaciju kože. Lek PSORALEN oralno ili lokalno sa UVA zračenjem. Pogodno za veću zahvaćenost kože I za mesta poput ( glava, vrat, grudni koš, ramena I noge). Efekti su vidljivi kroz 6-12 meseci.

Terapija depigmentacijom: Tretman je trajan ali je potrebno 1-4 godine da se boja kože obezboji do željene boje. Radi se kada je skoro čitava površina kože skoro zahvaćena belim mrljama I kada je potrebno obezbojiti ostatak normalne kože. Depigmentacija zdrave kože (monobenzil etar hidrokvinon i 4-metoksi-fenol. Isključivo kod odraslih.

HIRURŠKO LEČENJE (presađivanje epiderma) je metod izbora za segmentni vitiligo kod odraslih i adolescenata.

Bitno je istaći da su vitiliginozne promene zbog odsustva melanina foto osetljive te pri izlaganju suncu nastaju opekotine praćene svrabom i žarenjem. Zato je neophodna primena antisolarnih krema pa i sistemskih antimalarika.

Ovi lekovi mogu da uspore ili zaustave progresiju bolesti. Ne mora da znači da će svaki od ovih tretmana imati efekta. Nekada dok se tretira jedna promena na telu, za to vreme, može nastati nova na drugoj lokalizaciji. Dermatolog treba uzeti u obzir i kombinovanje više terapija kako bi se došlo do željenog rezultata. Neke od promena zahtevaju više vremena.

ŽIVOT SA VITILIGOM

…je težak. Pacijenti izbegavaju da izlaze napolje, osećaju uznemirenost, depresiju, tugu… Samopouzdanje opada a raste povlačenje u sebe i zatvaranje u četiri zida. Ne žele da izađu na dejt jer smatraju da će u startu biti odbijeni zbog svoje kože. Uvek se možemo pokriti, navući na sebe što više slojeva i prekriti ove mrlje, isto tako promene zamaskirati kremom pre nego što one ugledaju svetlost dana i upadnu u oči drugih ljudi ali suština nije u bežanju i sakrivanju. Onaj ko nas voli ili kome se svidimo, voleće i naš vitiligo jer on ide u paketu sa nama.

I srna ima mrlje po ledjima pa i dalje spada u jednu od najlepših životinja.

Pronađite ljude sa istim kožnim promenama, budite u grupama podrške za obolele od vitiliga, postanite Vi za nekog podrška ko je tek otkrio da ima ovo oboljenje. Potražite savet psihoterapeuta ukoliko se ne osećate dovoljno jako da izdržite svakodnevnicu. Popričajte sa Vama bliskom osobom i recite joj kako se osećate u vezi svog oboljenja. Sa vitiligom se može živeti još lepše ukoliko VI dozvolite i pustite ljude da budu tu za Vas.

Ukoliko želite da se na ovu temu dodatno konsultujete sa autorkom ovog teksta, Vanja Slijepčević Zarubica, doktor medicine, dostupna je na DokTok platformi, a konsultaciju možete zakazati putem linka.

Fotografija u tekstu preuzeta sa www.doktok.rs