Zamka sitnih obaveza
Koliko ste puta uhvatili sebe kako brišete mejlove, sređujete foldere na računaru ili prepravljate listu zadataka, umesto da se uhvatite u koštac sa onim što je zaista važno? Ova pojava, poznata kao “small task trap”, predstavlja zamku u kojoj nas sitne obaveze obmanjuju da smo produktivni, dok zapravo izbegavamo suštinski važne zadatke.
Zašto upadamo u ovu zamku?
Psihodinamska perspektiva nam može pomoći da razumemo zašto smo skloni ovakvom obrascu ponašanja. Čovek često radi ono što radi kako bi izbegao da uradi ono što “mora” da uradi. Odlaganje ključnih zadataka nije samo stvar lenjosti ili loše organizacije, već duboko ukorenjenog mehanizma odbrane – izbegavanja. Izbegavanje je nesvesni pokušaj da se zaštitimo od neprijatnosti koje dolaze sa preuzimanjem odgovornosti, donošenjem važnih odluka ili suočavanjem sa sopstvenim strahovima i nesigurnostima.
U osnovi, radi se o izbegavanju bola koji nosi razvoj i zrelost. Svaka promena, svaki korak ka većoj odgovornosti, zahteva od nas da se suočimo sa nesigurnošću, potencijalnim neuspehom, pa čak i strahom od uspeha. Kada nismo dovoljno zreli da podnesemo taj bol, koristimo “small task trap” kao privremeni izlaz, kao način da sebi damo osećaj kontrole i uspeha, dok u realnosti bežimo od onoga što bi nas zaista moglo pomeriti napred.
Koji odbrambeni mehanizam stoji iza ovoga?
Jedan od ključnih mehanizama odbrane koji se ovde može prepoznati jeste racionalizacija. Kada se zatrpamo sitnim zadacima, govorimo sebi da smo vredni, da radimo nešto korisno, da „prvo moramo da završimo ove male stvari pre nego što pređemo na bitno“. U stvarnosti, to je samo način da opravdamo izbegavanje važnih obaveza. Još jedan značajan mehanizam je prokrastinacija, koja u ovom slučaju ne znači nužno lenjost, već strah od neuspeha, uspeha ili preuzimanja odgovornosti za ozbiljne odluke.
Kako izaći iz ove zamke?
1. Osvešćivanje obrazaca ponašanja
Prvi korak ka promeni jeste prepoznavanje sopstvenog obrasca ponašanja. Kada sledeći put primetite da “ubijate vreme” sitnim zadacima, zapitajte se – šta zaista izbegavam? Koji veliki zadatak stoji u pozadini?
2. Razumevanje sekundarne dobiti
Svako ponašanje ima neku korist, pa čak i izbegavanje. Možda nam omogućava da ostanemo u zoni komfora, da ne rizikujemo neuspeh, da ne budemo izloženi kritici. Međutim, cena koju plaćamo je visoka – stagnacija, osećaj nezadovoljstva, pa i hroničan stres.
3. Postavljanje prioriteta
Umesto da dan započnete pregledanjem mejlova ili sređivanjem radnog stola, postavite sebi pitanje – šta je najvažnija stvar koju danas treba da uradim? Korišćenje metoda poput Eisenhowerove matrice (hitno – bitno) može pomoći da jasno razgraničite ključne zadatke od onih trivijalnih.
4. Prihvatanje neprijatnosti kao dela rasta
Važni zadaci često dolaze sa dozom neprijatnosti, ali upravo kroz njih rastemo i postajemo otporniji. Umesto da bežite od nelagode, pokušajte da je prihvatite kao deo procesa.
5. Struktura i disciplina
Uvođenje pravila, poput tehnike „prvo najteže“ (Pojedi žabu) ili metoda vremenskih blokova, može pomoći da se fokus preusmeri na bitne zadatke pre nego što vas sitnice odvuku u svoju zamku.
Svaki put kada se uhvatite u ovoj zamci, zastanite i zapitajte se – šta izbegavam? Koju cenu plaćam time? Prihvatanjem odgovornosti i izlaskom iz ove začarane petlje, otvaramo prostor za pravu produktivnost i istinski napredak.
Ukoliko želite da se na ovu temu dodatno konsultujete sa autorom ovog teksta, Nenadom Miškovićem, psihodinamski psihoterapeut, konsultacije možete zakazati na DokTok platformi.
Preuzmite DokTok aplikaciju sa #Google Play ili #App Store i zakažite svoju video konsultaciju već danas!
Korišćena fotografija preuzeta sa www.doktok.rs
