Zdravlje

Borba protiv prolećnog umora

AUTOR | uzickarepublikapress.rs

devojka-uziva-u-prolecu-1393587847-28410
16.04.2017.

Proleće jeste najlepše godišnje doba jer se bude i priroda i ljudi, ali mnogi nisu u stanju da se odmah prilagode toj promeni. Iz trome zime, kratkih i tmurnih dana, nije jednostavno prihvatiti obilje energije koja preplavljuje organizam.

Prolećni umor je jedan od prvih “vesnika” nove sezone i organizmu je potrebno vreme da se tome prilagodi posle duge zime.

Adaptacija na proleće je individualna i može da potraje do tri nedelje
Adaptacija na proleće je individualna i može da potraje do tri nedelje

Ako ovih dana ustajete umorni, osećate nervozu i borite se sa glavoboljom to nije razlog za brigu jer sve to mogu biti simptomi ranog proleća.

Dužina prilagođavanja zavisi od svakoga pojedinačno, ali ukoliko umor ne prolazi nakon dužeg perioda, tada bi trebalo posetiti lekara, savetuju psiholozi.

U proleće se ne preporučuje teška ishrana jer organizam traži energiju, a digestivni trakt opterećen teškom hranom posle zime čini da se osoba oseća umornom, malaksalom i iscrpljenom. Po koži može da se javi osip, primetni su podočnjaci, kao i otoci na nogama.

Ishranu treba uskalditi sa godišnjim dobom i konzumirati sezonsko voće i povrće
Ishranu treba uskalditi sa godišnjim dobom i konzumirati sezonsko voće i povrće

Spoljašnji uticaji dovode do učestalih glavobolja i promena raspoloženja, a smanjen unos vitamina, svežeg voća i povrća do pada imuniteta. U takvim okolnostima osoba postaje neotporna i na najbanalnije virusne infekcije, obično praćene kijavicom i drugim simptomima nalik prehladi.

Zbog promene atmosferskog pritiska često dolazi do poremećaja i pada krvnog pritiska, a zbog neizbežnog stresa javlja se razdražljivost.

Tek kada se organizam u potpunosti adaptira na novo godišnje doba, nestaće svi simptomi karakteristični za prolećni umor, a prilagođavanje najčešće traje od dve do tri nedelje, tačnije do trenutka kada se ustale temperature na plus 15 do 20 stepeni.

Dok se organizam ne prilagodi, trebalo bi smanjiti nivo stresa koliko je to moguće i ne reagovati baš na svaku neprijatnu sitnicu.

Tokom prilagođavanja proleću stres treba izbegavati
Tokom prilagođavanja proleću stres treba izbegavati

Pravilno disanje je dobar način da se savlada stres, a podrazumeva duboki udisaj i lagani izdisaj nekoliko puta u toku dana.

Veoma je važno da se dovoljno spava, najmanje šest i po do osam sati bez prekida. Primarna potreba organizma je da se, s početkom proleća, budi ranije, već sa svitanjem. Ako ne spavate dovoljno, osećaćete hroničan umor. Popodnevna dremka ne može da zameni noćno spavanje.

Što češće boravite napolju, lagano šetajte ili radite fizičke aktivnosti prilagođene starosnom dobu, jer to doprinosi revitalizaciji organizma. Na taj način se stimuliše cirkulacija, krvotok i limfotok, a dnevno svetlo podiže nivo serotonina. Boravak napolju povećava vitalnost, jača volju i motivaciju.

Lagane šetnje u proleće pogoduju revitalizaciji organizma i lakšem prilagođavanju na lepše vreme
Lagane šetnje u proleće pogoduju revitalizaciji organizma i lakšem prilagođavanju na lepše vreme

Zbog vitamina D koji organizam ne može da sintetiše, posebno je važno boraviti na suncu uz izbegavanje perioda kada je ono najjače.

Dovoljno je i petnaestak minuta pre podne ili u popodnevnim satima. Važno je i što više i češće piti vodu koju zimi mnogi ne piju dovoljno, pa organizam pročistiti od nagomilanih toksina.

Ishrana bi trebalo da bude bogata vitaminima i mineralima, a po mogućstvu ne jelovniku bi trebalo da se nađe što više šarenog sezonskog voća i povrća.

Nutricionisti preporučuju da se jelovnik uskladi sa godišnjim dobom pa za sada savetuju unos većih količina rotkvica, zelene salate, mladog luka, tikvica, spanaća, brokolija, šargarepe i drugih namirnica karakterističnih za rano proleće. One su pune minerala i vitamina koji su svima potrebni, a priroda je sve sama dobro uredila da nema potrebe da se krše njena pravila.