Zdravlje

Duže bolovanje i korekcija dojki o trošku države

AUTOR | Tanjug

Sisa
18.08.2016.

Izabrani lekar ubuduće će moći pacijentima da otvori dvostruko duže bolovanje- do 60 dana dok će ženama obolelim od raka, kojima je odstranjena dojka, ubuduće rekonstrukciju ili korekciju dojki plaćati država.

To su samo neke od novina predviđene nacrtom Zakona o zdravstvenom osiguranju, koji bi pred poslanicima u parlamentu trebalo da se nađe na jesen, a od 1. janura naredne godine da počne i da se primenjuje.

Predloženo je i da osnov za naknadu zarade tokom bolovanja bude prosečna plata u prethodnih 12 meseci, a ne kao do sada – poslednja tri meseca, a razlog su, kako se navodi, uočene zloupotrebe.

Dato je ovlašćenje izabranom lekaru da može da utvrdi dužinu privremene sprečenosti za rad i pravo na bolovanje do 60 dana. Za taj period isplata će ići kao i do sada, prvih mesec dana na teret poslodavca, a od 31. dana će ta obaveza preći teret RFZO rekla je pomoćnica ministra zdravlja Slađana Ðukić.

Ona dodaje da je predloženim izmenama zakona data mogućnost lekaru specijalisti da može da izda uput za stacionarno lečenje pacijenta, ako proceni da je to potrebno. Definisan je i paket zdravstvenih usluga ili broj i vrste pregleda, analiza i intervencija, što do sada nije bilo prezicirano, a regulisano je i uvodenje dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, koje bi pokrilo usluge koje nisu u obaveznom zdravstvenom paketu.

Novina je i da će žene kojima je zbog karcinoma uklonjena jedna ili obe dojke, ubuduće rekonstrukciju ili korekciju dojki dobiti o trošku države.

Foto--www.webmd.com
Foto–www.webmd.com

Prihvaćena je inicijativa udruženja žena koje su operisane od raka dojke i kojima je odstranjena dojka, da im se na teret obaveznog osiguranja obezbeđuje korekcija druge dojke, naglasila je Ðukić.

Tokom boravka u inostranstvu predlog je da Republički fond za zdravstveno osiguranje plaća troškove hitne medicinske pomoći pružene u inostranstvu, u slučaju da pacijent pre odlaska na put nije nabavio potvrdu o korišćenju zdravstvene zaštite.

Akcenat je stavljen i na palijativno zbrinjavanje, koje sada po nacrtu zakona o zdravstvenom osiguranju ide 100 odsto na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja i pruža se osiguranim licima, bez obzira na činjenicu da li im je overena zdravstvena knjižica ili ne, kazala je Ðukić.

 

Suština palijativnog zbrinjavanje je uspostavljenje dobre komunikacije između pacijenta, njegove porodice i mdeicinskog osoblja. Foto-- cancertreatment.mk
Suština palijativnog zbrinjavanje je uspostavljenje dobre komunikacije između pacijenta, njegove porodice i mdeicinskog osoblja    Foto– cancertreatment.mk

Ona navodi i da je Zakon o zdravstvenom osiguranju jedan od sistemskih zakon i ovih dana je predviđeno da uđe u proceduru organizovanjem javne rasprave, gde će svi zainteresovani moći da dostave svoje predloge i mišljenja kako bi se eventualno predlog korigovao. Zakon ovih dana ulazi u proceduru. Minimalni rok za javnu raspravu je 20 dana, zatim ide pred poslanike u parlament i do kraja godine bi zakon trebao da bude usvojen, zaključila je pomoćnica ministra zdravlja Slađana Ðukić.