Neopravdano svako deseto bolovanje

iconZdravlje

January 5, 2018

Oko 11% ljudi bilo je na bolovanju 2017. godine iz potpuno neopravdanih razloga, pokazuju rezultati kontrole Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Od januara do oktobra prošle godine pokrenuta su 1.322 postupka kontrole privremene sprečenosti za rad – na zahtev poslodavca (708 slučajeva) i matične filijale (445 slučajeva).

 

Female doctor holding application form while consulting patient

U Ministarstvu zdravlja su najavili da je to samo početak rigoroznijih kontrola i da će u ovoj godini doći do detaljnije provere otvaranja bolovanja zbog dijagnoza na koje se zdravi ljudi najčešće “izvlače”, a najčešće su to depresija, stres na poslu, bolovi u leđima, vrtoglavica.

Na pitanje kako stati na put odlasku na lažno bolovanje, u RFZO-u navode da sa njihovog stanovišta postoji problem sa bolovanjima onih koji su na lečenju u dnevnoj bolnici za psihijatrijske bolesti, jer takvo lečenje, kako kaže, traje veoma dugo.

Smanjenje broja slučajeva privremene sprečenosti za rad moguće je povećanim nadzorom nad radom ovih ustanova i propisivanjem dužine trajanja lečenja u dnevnoj bolnici – tvrde u RFZO-u.

V.d. direktora Klinike za psihijatrijske bolesti Dr Laza Lazarević Ivana Stašević Karličić objašnjava da treba korigovati kriterijume koji se tiču procedure davanja bolovanja i uspostaviti strože mehanizme sankcionisanja lekara koji zloupotrebljavaju svoju poziciju.

Sve lažne dijagnoze koje služe zloupotrebi za potrebe regulisanja radnog odnosa, odgovornost su i lekara i pacijenta. Postoje jasni dijagnostički kriterijumi za procenu čiji skor jasno detektuje oboljenje, kao i kriterijumi na osnovu kojih se pacijentu savetuje odsustvo s posla. Ali, na svesti lekara su i dijagnoza i preporuka. Postoji mogućnost da lekar svesno opiše sve simptome koji odgovaraju dijagnozi, a da ih pacijent uopšte nema – navela je Stašević Karličić.

Aleksandar Milovanović, direktor Instituta za medicinu rada Srbije Dr Dragomir Karajović, smatra da se najviše vara na dijagnozama koje su teško proverljive, poput anksioznosti, depresije i vrtoglavice.

1492574_22-dd08On predlaže da se osobi koja dobije psihijatrijsku “F” dijagnozu i ode na bolovanje treba oduzeti dozvolu za oružje i vozačku dozvolu sve dok se ne završi proces lečenja, čime bi se, kako kaže, automatski smanjila zloupotreba odlaska na bolovanje, jer “ljudima teško pada činjenica da ne mogu da voze”.  U nekim država postoje posebne komisije koje obilaze zaposlene dok su na bolovanju i ukoliko ih ne pronađu u bolnici ili kod kuće, mogu da predlože poslodavcu davanje otkaza “lažnom” bolesniku.
U prvih devet meseci 2017. godine 213 281 osoba u Srbiji je bilo na bolovanju. U odnosu na 2016. godinu za 5% manje su se otvarala bolovanja zbog održavanja trudnoće, a nešto više zbog duševnih poremećaja, bolesti mišićno-zglobnog sistema, povreda i trovanja.

U RFZO objašnjavaju da lekarske komisije ocenjuju privremenu sprečenost za rad dužu od 30 dana i da se ocena donosi na osnovu neposrednog pregleda i medicinske dokumentacije u skladu sa medicinsko-doktrinarnim standardima.