Sa autorkom  ’’Vodiča kroz pripremu za postupak vantelesne o trošku države’’

iconZdravlje

October 23, 2020

Vantelesna oplodnja je mukotrpan i dugotrajan proces za parove koji se suočavaju sa problemom neplodnosti i koji se odluče na taj korak. Dodatni problem u svemu tome supružnicima stvara obimna papirologija, testovi i sve procedure kroz koje moraju da prođu na putu do pokušaja začeća. Kako je i lično bila suočena sa brojnim nepoznanicama administrativne prirode, Danijela Jović koja poseduje bogato iskustvo u civilnom sektoru, a od 2014. godine je zaposlena u Centru za ravnomerni regionalni razvoj u Beogradu, gde se bavi sprovođenjem i razvojem velikog broja projekata u oblasti lokalnog ekonomskog razvoja koji su uglavnom finansirani iz inostranih fondova je uradila  ’’Vodič kroz pripremu za postupak vantelesne o trošku države’’ . Ovaj korisni priručnik je objavila 2016. godine, a autorka je i nekoliko tekstova objavljenih na sajtu Hoću bebu. 

Danijela Jović, autorka ’’Vodiča kroz pripremu za postupak vantelesne o trošku države’’ (privatna arhiva)

  • Kada, kako i zašto je nastao Vodič kroz pripremu za postupak vantelesne oplodnje o trošku države?

Vodič je nastao u oktobru 2016. godine, nakon višemesečnog rada na prikupljanju i analizi podataka vezanih za procedure pred nadležnim komisijama za postupak vantelesne oplodnje koje zasedaju u Beogradu. Naime, iste godine Republički fond za zdravstveno osiguranje je dobio odobrenje od Ministarstva zdravlja za sklapanje ugovora i sa privatnim klinikama za sprovođenje postupaka biomedicinski potpomognute oplodnje (BPMO), što je otvorilo vrata velikom broju parova koji se suočavaju sa problemom steriliteta da zahvaljujući finansijskoj podršci države pored 5 državnih ustanova dođu i do 11 privatnih koje pružaju usluge procesa VTO, s jedne strane, ali i da skrate svoje čekanje na ulazak u postupak, sa druge strane.

U tom periodu sam i sama pokušavala da se ostvarim kao majka, što još uvek činim, te sam uredno stajući u red za svoju bebu već u toj prvoj fazi  koja podrazumeva prikupljanje i predaju potrebne dokumentacije za uključivanje u program vantelesne oplodnje (VTO) o trošku države, bila suočena sa brojnim problemima i nepoznanicama administrativne prirode.


Već od prvog uputa sam morala da se uhvatim u koštac sa manjkavostima našeg zdravstvenog sistema, satkanog od komplikovanih administrativnih procedura i pravila, podataka koji nisu uvezani, te službenika i doktora koji ne poznaju iste. Ispostavilo se da se u ovoj tzv. administrativnoj fazi parovima potrebna velika energija i strpljenje, jer su između ostalog bili suočeni sa problemom da potrebne informacije ne mogu da pronađu na jednom mestu kao i velikim strahom od gubljenja dragocenog vremena ukoliko ih dočeka čuvena floskula “fali vam još jedan papir”.


Odatle, poučena iskustvom trnovitog administrativnog puta koji sam i sama prolazila, odlučila sam da sačinim besplatan praktičan vodič kao lični doprinos borbi sa najlepšim životnim ciljem – borbi za potomstvo. Vodila sam se velikom željom i idejom da napišem priručnik koji će sadržati sistematične informacije i jasne smernice za sve parove koji su na putu da se ostvare kao roditelji kroz postupak vantelesne oplodnje pred nadležnim Komisijama za postupak VTO koje zasedaju u Beogradu. Zahvaljujući posvećenosti, jakoj volji i osećaju ličnog zadovoljstva podstaknutim činjenicom da radim na nečemu što može biti i mali doprinos nečijem dolasku do potomstva, na kraju sam u tome i uspela. Kako bih osigurala sadržajnost i ispravnost informacija u Vodiču, lektorski i korektorski deo posla je na sebe preuzela moja draga saborka Ana Nikolić, koja je svojim komentarima, dragocenim savetima i podacima doprinela da Vodič bude što korisniji njegovim čitaocima.

  • Koliko je od pomoći porodicama koje su u procesu vantelesne oplodnje?

U periodu kada je objavljen, veliki broj žena, ali i muškaraca se javljao sa izrazima zahvalnosti i pohvale Vodiča. Najviše komentara je bilo vezano za to da im je Vodič od velike koristi, te da je on za njih zaista štivo koje ih detaljno vodi kroz komplikovane administrativne procedure. Pozitivne reakcije su bile potvrda da je cilj koji sam želela da postignem njegovim objavljivanjem zaista i ostvaren.

 

  • Šta sadrži Vodič?

Vodič sadrži pojedinačne i opšte detaljne informacije i smernice vezane za celokupan postupak pripreme parova za postupak VTO o trošku države. Na samom početku Vodiča su pobrojani kriterijumi koje je propisala Republička stručna komisija Ministarstva zdravlja za VTO i asisitiranu reprodukciju, a koje svaki par treba da ispuni da bi mogao da uđe u postupak. Nakon toga, po koracima je detaljno objašnjen administrativni put do dobijanja ’’zelenog svetla’’ za ulazak u postupak, od pripreme osnovne dokumentacije sa navođenjem svih potrebnih analiza i uputa, predaje dokumentacije za prvostepenu i drugostepenu komisiju, zatim prolazak drugostepene komisije i konačno dobijanja potvrde o ispunjenosti uslova za ulazak u proces VTO. Kako je već navedeno, Vodič je pisan kako bi dao impute parovima iz Beograda, jer prati procedure pred nadležnim Komisijama za postupak VTO koje zasedaju u Beogradu, međutim dobar deo informacija su bile korisne i parovima iz drugih gradova gde su tada zasedale komisije kao što su Novi Sad i Niš.

  • Kako i gde je distribuiran?

Kada sam pisanje Vodiča privodila kraju, ideja je bila da se on distribuira u elektronskoj formi, nakon čega bih pokušala da nađem finansijska sredstva kako bi se određeni štampani primerci distribuirali i u svim Klinikama u kojima se obavljaju postupci vantelesne oplodnje i Domovima zdravlja. Elektronska verzija je distribuirana na portalima koji se bave temama steriliteta i roditeljstva kao što su Kutak, Hoću bebu, Stetoskop i Šansa za roditeljstvo, ali definitivno je najviše preuziman sa fejsbuk grupe Borba za potomstvo-Vantelesna oplodnja koja broji preko 8000 članova, kao i foruma Kutak. Takođe, distribucija je vršena i putem e-mail-a na zahtev.

 

  • Desile su se izmene Pravilnika o sprovođenju postupka BMPO, da li to znači ili već jeste dorađen i priručnik?

Od štampanog izdanja Vodiča sam odustala nakon što sam shvatila da je izvesno donošenje određenih izmena u pojedinim delovima Pravilnika koji propisuje uslove za sprovođenje postupka BMPO, ali i činjenice da je moja ideja gotovo u celosti preuzeta od strane udruženja koje se sada bavi problemom steriliteta.

Danas, nakon četiri godine od objavljivanja Vodiča, a sa aspekta nekoga ko se i dalje bori za potomstvo, mogu da zaključim da problem steriliteta u Srbiji nije manji, ali je svakako vidljiviji i puno toga je urađeno na planu unapređenja stanja i olakšica parovima koji se suočavaju sa ovim problemom. Konkretno, od ove godine pravo na neograničen broj stimulisanih postupaka vantelesne i tri krioembriotransfera o trošku države imaju žene do navršene 43 godine života koje u momentu dobijanja Potvrde o ispunjenosti uslova za postupak BMPO u postojećoj bračnoj/vanbračnoj nemaju dece, dok pravo na dva stimulisana postupka i jedan krioembriotransfer imaju žene do navršene 43 godine života koje u momentu dobijanja Potvrde o ispunjenosti uslova u postojećoj bračnoj/vanbračnoj imaju jedno dete.


Pored ovoga, pohvalno je pojednostavljivanje administrativnih procedura i prolaska komisija kao i uvođenje posebnih mera u periodu tokom pandemije virusa Covid 19. Dakle, nesporno je da Srbija parovima koji imaju problem steriliteta daje ozbiljne olakšice koje nema gotovo nijedna država u regionu pa ni u Evropi, ali se postavlja pitanje da li će masovnost sprovođenja postupaka vantelesne oplodnje o trošku države, u čije sprovođenje se uključuje sve veći broj privatnih ustanova, uticati na kvalitet sprovođenja istih, kao i da li je država dobro ’’ukalkulisala’’ ove rashode u svoj budžet jer se cena jednog postupka kreće od 3000 do 5000 eura, a prema nekim poslednjim statistikama broj parova sa problemom steriliteta doseže 400.000. Takođe, izdvojila bih značaj rešavanja pojedinih problema koji se i dalje provlače i na kojima je potrebno raditi u budućnosti, a tiču se individualnog i sistemskog pristupa pacijentima, veće psihološke podrške parovima kao i pitanje donacije i čuvanja jajnih ćelija i spermatozoida.


Za nas koji vodimo možda jednu od najneizvesnijih životnih borbi vreme je najdragocenije, ali i najbolji pokazatelj u kom pravcu će se nadalje sprovoditi i kretati promene u oblasti steriliteta koji je javno deklarisan kao veliki problem sa kojim se, iz godine u godinu, suočava sve veći broj parova koji rešenje traže i nalaze u postupku vantelesne oplodnje.

 

 

Tekst je nastao u okviru projekta „Ulaganje u decu- višestruka lična i društvena investicija“ koji je sufinansiran budžetskim sredstvima.  Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove grada Užica.