Žene ključ bezbednosti i mira

Shvatanje lične bezbednosti mora da potiče iz porodice, ali se ovoj temi mora posvetiti pažnja i u obrazovnom sistemu, konstatovano je na javnoj raspravi Žene, mir, bezbednost. A šta ti misliš?, na kojoj su učestvovali srednjoškolci, studenti, pripadnici policije, odbornice i članice Saveta za rodnu ravnopravnost i građani.

Osim u Užicu, Fond socijalne i demokratske inicijative organizovao je javne rasprave u Novom Sadu i Raškoj, sa ciljem da se učesnicima predstave novine u Nacionalnom akcionom planu od 2016. do 2020. godine, čije usvajanje se očekuje u skupštini Srbije.

Terorizam, klimatske promene i sajber kriminal prepoznati su kao ključne pretnje ličnoj i humanoj bezbednosti. Globalizacija, odnosno otuđenje  je glavni razlog nebezbednosti, a kao društvo nismo spremni da se suočimo sa pomenutim izazovima. Obrazovanje u ovom segmentu važnije je nego ikada, jer činjenice ukazuju da su vojsci i policiji kao ključnim sistemima bezbednosti najviše veruje,  istakla je Nataša Milojević iz Fonda socijalne i demokratske inicijative.

Ona je dodala da je obimnog istraživanja o mladima koje je urađeno krajem 2015. godine, pokazalo da ta populacija malo zna i uopšte je svesta pitanja bezbednosti. Deca i mladi su najugroženije grupe i zato je neophodno da kroz se formalni ili neformalni sistem obrazovanja , nevladine organizacije i medije uče o bezbednosti, rečeno je na javnoj raspravi.

prof. dr Katarina Štrbac, direktorka Direkcije za evropske integracije i upravljanje projektima Ministarstva odbrane, od 1989. godine, kada je počela vojnu službu, pa do danas prešla je dug put da bi dokazala ravnopravnost žena i u “profesiji u uniformi”i uspela je u tome. Danas je ne samo oficir već i članica državnog tima koji pregovara o ulasku Srbije u EU i sigurnija je neko ikada da se mir i bezbednost ne mogu kreirati bez žena, istakla je ona u Užicu.

Žene u sektoru bezbednosti u Srbiji neravnopravne su koliko i njihove koleginice u razvijenim zemljama. Iz ličnog primera tvrdim da je kontunuirano obrazovanje osnova dostizanja ravnopravnosti žena, kaže Štrbac dodajući da je čak pet žena u državnom timu za pregovore o Poglavlje 31 koje se odnosi na spoljnu, bezbednosnu i odbrambenu politiku.

Dosledno sprovođenje Rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1325 – Žene, mir, bezbednost predstavlja najvažniji mehanizam za unapređenje položaja žena u sektoru odbrane i bezbednosti, smatra  mg Goran Topalović, načelnik odeljenja za obuku Centra za mirovne operacije Vojske Srbije.

Na osnovu ličnog iskustva iz više zemalja sveta, naši ljudi zaista uživaju veliki ugled u mirovnim operacijma.  Karakteristično za Srbiju je i što ima preko 10 odsto žena učesnica u mirovnim operacijama, a na nivou UN je taj broj manji od 2 procenta“, zaključio je Topalović.

Naglasivši da više žena gine u ratovima nego vojnika, on je rekao da su žene i deca u 80 odsto slučajeva žrtve trgovine ljudima. Žene i deca su, dodao je Topalović  su i žrtve zaostalih minskih polja na koje u svetu na svakih 28 sekundi neko stane, a koji, prema njegovom poređenju, ukupno pokrivaju teritoriju površine jedne Rumunije.

Inače, javna rasprava je deo programa koji se bavi unapređenjem položaja žena u sektoru odbrane i bezbednosti, primenom Nacionalnog akcionog plana za sprovođenje Rezolucije SB UN 1325, sa posebnim akcentom na ulogu i stavove mladih, a koju u saradnji sa državnim organima Srbije sprovodi Fond socijalne i demokratske inicijative iz Beograda.

Podsećamo, 31. oktobra 2000. godine Savet bezbednosti UN doneo je Rezoluciju 1325, dokument koji predviđa da se, pored država kao tradicionalnih aktera, u mirovne procese i primenu mirovnih sporazuma uključi civilno društvo, a pre svega žene. Rezolucija koja je poznata kao “Žene, mir, bezbednost” rezultat je inicijative međunarodnog ženskog mirovnog pokreta a obavezna je za sve članice Ujedinjenih nacija.

U Srbiji se posle uspešne primene prvog Nacionalnog akcionog plana za period 2010-2015., što se ogleda u činjenici da je ukupna zastupljenost ena u odlučivanju (komandovanju- rukovođenju) u sistemu bezbednosti sa 14,5 odsto u 2010. povećana na 19,7% u 2015. godini, očekuje usvajanje novog akcionog plana, koji čeka na usvajanje u Skupštini Srbije. U novom dokumentu težište je na akcionim planovima u oblasti bezbednosti u jedinicima lokalnih samouprava.