Osobe sa invaliditetom najčešće angažovane po programu “Javnih radova”

Užice i dalje važi kao grad primer dobre prakse u Srbiji kada je život osoba sa invaliditetom u pitanju. Pozitivno je što grad Užice na afirmativan način ublažava nezaposlenosti osoba sa invaliditetom, kroz mehanizme koje inicira Nacionalna služba za zapošljavanje i to na republičkom nivou kroz implementaciju Aktivnih mera zapošljavanja.

Osobe sa invaliditetom prethodnih godina bile su uključene u aktivne mere zapošljavanja, a najviše osoba sa invaliditetom angažovano je nekoliko meseci u toku godine preko „Javnih radova“. Taj metod radnog angažovanja na neki način odgovara osobama sa invaliditetom, jer dobar deo njih nije u psihičkoj i fizičkoj mogućnosti da na posao odlazi svakodnevno 365 dana u godini.

Kada je reč o zapošljavanju lica sa invalidtetom treba istaći da je najveći broj osoba sa invaliditetom u ranijem periodu pripadao kategoriji invalida rada, preciznije invalida rada druge i treće kategorije.

To su uglavnom lica koja su došla po socijalnim programima i koja su invalidnost stekla iz radnog odnosa. Sada ih je znatno manje, jer su u međuvremenu ostvarili prava za privremenu ili starosnu penziju kod Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, ističe Nebojša Sarvan, koordinator Radnih grupa za izradu Programa unapređenja položaja osoba sa invaliditetom u Užicu.

On kaže da se lica kojima je izvršena kategorizacija prijavljuju po završenom obrazovanju i pretežno se radno angažuju u javnim radovima za osobe sa invaliditetom i tada njihov broj varira. Lica sa procenjenom radnom sposobnošću su kategorija koja je ustanovljena od 2010. godine, podseća Sarvan, dodajući da ovo kategorija može biti konkurentna na tržištu rada i da su lica do sada najviše angažovana kroz subvencionisane programe.

Sarvan ističe da osobe sa invaliditetom iskazuju najveće interesovanje za Javne radove za OSI, objašnjavajući  da te aktivnosti osoba sa invaliditetom nisu izložene tržišnim uslovima, već se uslovi i način rada prilagođavaju njihovim mogućnostima i ograničenjima.

Veliki broj OSI zapošljava se uz program subvencija zarade za ovu kategoriju bez radnog iskusutva jer su poslodavci motivisani visokim subvencijama. Problem je što zaposlene osobe sa invaliditetom ne zadovolje zahteve radnog mesta na kojima su zaposlene, tako da nakon isteka ugovorne obaveze prema NSZ, dolazi do raskida ugovora o radu, zaključuje koordinator Radnih grupa za izradu Programa unapređenja položaja osoba sa invaliditetom u Užicu.

Inače, Akcioni plan za unapređenje položaja osoba sa invaliditetom u gradu Užicu je usvojen 2018 godine koji je istekao krajem 2020. godine imao je tri specifična cilja. To su smanjene barijera koje otežavaju inkluziju osoba sa invaliditetom, unapređene usluge socijalne zaštite za osobe sa invaliditetom i povećanu zaposlenost osoba sa invaliditetom.

Kaže da je Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom koji je usvojen 2011. godine u dosadašnjoj praksi dao polovične rezultate, ocenjuje Predrag Bakić, predsednik Udruženja distrofičara Zlatiborskog okruga, dodajući da Zakon ima restriktivan karakter.

Bakić objašnjava da se pomenutim zakonom poslodavce koji ne zaposle onoliko osoba sa invaliditetom koliko to Zakon i njegove kvote propisuju a ne zaposle ih, uplaćuju tzv. „penale“ od kojih se subvencionišu i Preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje OSI i finansiraju još neke podsticajne mere.

I dalje se teško zapošljavaju lica koja imaju ograničene radne sposobnosti, kao lica sa drugim stepenom procene, jer postoje predrasude poslodavaca. Aktivne mere zapoljavanja preko Nacionalne službe su dobre ali traju godinu dana, a cilj je dugoročna zaposlenost. Moje mišljenje je da ove mere treba da traju duže i da ne treba da budu iste za sve osobe sa invaliditetom već treba da zavise od procene i stepena radne sposobnosti, kaže on.

Bakić smatra da bi bilo delotvornije da zakon imao podsticajni karakter, pa da nagrađuje one koji zapošljavaju, umesto ovog opisanog modela koji se sada primenjuje. Treba menjati postojeći Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom u segmetnima koji se odnose na procene radne sposobnosti, da ima više stepeni procene i da od toga zavise vremenski period – dužina i visina odnosno iznos subvencije koji poslodavac dobija kroz aktivne mere zapošljavanja, kao i segmetima da se mere budu više posticajne za poslodavce a ne kaznene.

On kaže i da same osobe sa invaliditetom moraju da menjaju i unapređuju sopstvenu svest. Da uče, da rade na sebi, budu otvorene za prekvalifikacije, dokvalifikacije, promenu sredine i okruženja ističući da ravnopravnost podrazumeva ne samo prava nego i obaveze i odgovornost.

Inače, kao primere poslodavaca koji zapošljavaju osobe sa invaliditetom navšćemo u javnom sektoru JP “Užice razvoj”, JKP “Vodovod” i JKP “Duboko” kao preduzeće regionalnog karaktera. Zajedničko za ova tri kolektiva je da u svim ima zaposlenih iz kategorije lica sa invaliditetom.

U JP „Užice razvoj“  od 6. decembra 2013. godine, angažovano je lice na poslovima Referent finansija i knjigovodstvenog poslovanja i ta osoba koristi slušni aparat. Poslovni objekat i kancelarijski prostor, toaleti i drugi prostori delimično su prilagođeni osobama sa invaliditetom.

JKP Vodovod ima dva zaposlena lica sa invaliditetom, jedan od 2001. godine kao invalid po osnovu preostale radne sposobnosti, a jedan od 2015. godine kao lice sa prvim stepenom poteškoća po rešenju NSZ. Ta lica su angažovana na poslovima kafe kuvarice i pravni referent. Niko od zaposlenih ne koristi pomagala a poslovni prostor JKP Vodovod je prilagođen potrebama osoba sa invaliditetom.

U JKP Duboko od 2012. godine ima osoba sa invaliditetom, koja je angažovana na administrativnim poslovima, pomoćnim poslovima u tehničkom sektoru i na sortiranju otpada. Niko od zaposlenih ne koristi bilo kakva pomagala. Poslovni i radni objekti preduzeća su minimalno prilagođeni osobama sa invaliditetom.

Kada su u pitanju veliki kolektivi navodimo primere preduzeća “Prvi partizan” a.d., Valjaonica bakra i Putevi a.d..

U preduzeću “Prvi partizan” a.d. oduvek je bilo zaposlenih invalida rada. Postoje sve vrste invalida rada, s obzirom da su se menjali zakonski propisi.
U preduzeću se trude da ovim licima obezbede punu zaštitu u skladu sa zakonom. Zaposleni se raspoređuju na najlakša radna mesta, u zavisnosti od težine bolesti i ograničenja koja su određena rešenjima Komisije Fonda PIO, a sada po novim propisima – rešenjima NSZ.
U potpunosti se poštuju zakonske norme,što znači da su angažovani na radnim mestima u skladu sa njihovom preostalim radnim sposobnostima. Zbog toga je “Prvi partizan” a.d. dugo vremena imao tzv. Zaštitinu radionicu koja je formirana isključivo zbog invalidnih lica, gde su obavljali najlakše poslove (sklapanja kutija, pravljenja mrežica i sl.).

Valjaonica bakra Sevojno od osnivanja ima zapsolena lica sa invaliditetom i to invalide treće kategorije i preostala radna sposobnost (Nacionalna služba za zapošljavanje). Prema preostaloj radnoj sposobnosti lica sa invaliditetom su angažovana na administrativnim i magacinskim poslovima. Niko od zapsolenih ne koristi pomagala.
Fabrički objekat, kao i kancelarijski, toaleti i drugi prostori u okviru preduzeća nisu prilagođeni ovoj kategoriji zaposlenih.

Putevi a.d. Užice zapošljava osobe sa invaliditetom od 2011. godine  koja je angažovana na poslovima prema preostalim zdravstvenim sposobnostima. Jedan od zaposlenih koristi invalidska kolica. Poslovni objekti su delimično prilagođeni osobama sa invaliditetom.

Tekst je deo projekta „Na kojim poslovima i gde su u Užicu angažovane osobe sa invaliditetom“ koji je sufinansiran sredstvima grada Užica. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove grada Užica.