I minimalna promena u uspostavljanju dijaloga bolja je od “zaglavljenog“ odnosa, neprijateljstva i konflikta

Vera Mihajlović, voditelj slučaja i rukovodilac Službe za zaštitu dece i mladih u Centru za socijalni rad „Užice“ na početku razgovora ističe da je dijalog u porodici od velikog značaja pre svega zbog  razumevanja, otvorene i jasne komunikacije, ali i uvažavanja različitih stavova i mišljenja i  prepoznavanja da je kompromis jedan od načina prevazilaženja kriza. 

Završila  je studije na Fakultetu političkih nauka  u Beogradu, smer socijalni rad i socijalna politika, nakon čega je stekla zvanje diplomirani socijalni radnik. Tokom 25-to godišnjeg radnog iskustva,  prošla je veliki broj akreditovnih obuka za unapređenje rada sa porodicama koje imaju različite teškoće u funkcionisanju.

Predstavljajući Službu za zaštitu dece i mladih, ona navodi da saradnici pomenute službe obavljaju poslove zaštite dece i mladih u skladu sa zakonski predviđenim aktima. U okviru ovlašćenja kao jedan segment rada Službe je   savetodavna podrška porodicama koje se nalaze u krizi,  na prevazilaženju konflikata i poboljšanju odnosa unutar porodičnog sistema. Sve ovo podrazumeva rad sa porodicama na  uspostavljnje dijaloga i bolje komunikacije,  uz razumevanja potreba i dobrobiti svih članova porodice, naglašava Mihajlović.

1.U kojim situacijama se parovi ili supružnici obraćaju  i postaju korisnici usluga u CSR?

-Najčešće se obraćaju zbog teškoća u partnerskom odnosu, prekinute komunikacije  posle razvoda braka, transformacije roditeljskog odnose, uloga i odgovornosti posle razdvajanja i  promene u strukturi porodice Javljaju se i zbog  prekinutih kontakata sa decom,  teškoća u viđanju, nemogućnosti da se snađu u roditeljskim zadacima i razvojnim fazama u vaspitanju dece, zbog problema u ponašanju i različitih zdravstvenih teškoća dece, nerazvojnih kriza porodice (gubici, bolesti članova porodice).

2. Koliko je važan dijalog u porodi?

– Za porodicu kao promenljiv sistem koji se, razvija i ima životne cikluse,  od velikog značaja je  dijalog, razumevanje, otvorena i jasna komunikacija, uvažavanje različitih stavova i mišljenja, prepoznavanje da je kompromis jedan od načina prevazilaženja kriza. Na taj način, porodica, iz kriznog perioda izlazi  jača i snažnija, nastavlja da obavlja razvoj  uz pozitivno iskustvo i bolje odnose u porodici. Sa pozitivnim iskustvom uz uspostavljeni dijalog, spremniji su da  se suočavaju i rešavaju nove situacije i izazove.

3. Šta je specifično za uspostavljanje dijaloga u porodici?

– U radu sa porodicama koje imaju problem u uspostavljanju dijaloga specifičan je način rada. Primarno je da,  uz  savetodavne intervencije  pomognemo da dođe do smanjenja tenzije, negativnih emocija i nepoverenja. Kada prevaziđemo ovu fazu, na dobrom smo putu da se članovi porodice čuju, prihvate da su “zaglavljeni”  u problemu,  da prekinu sa optuživanjima i prepoznaju šansu za razvoj. Posle toga, mnogo je lakše da  postave ciljeve, osveste i prihvatae šta treba da menjaju i uz  dogovor i kompromis zajednički reše krizu u kojoj su.

4.Koliko je teško da uspostavite dijalog najpre sa supružnicima pojedinačno, a  zatim da razgovarate sa njima kao parom?

– Svaka porodica je individualna, odnosno njeni članovi nose različita iskustva iz primarnih porodica koji mogu da utiču i oblikuju rešavanje problema. Nekada je lakše raditi  individulano, a zatim  kada se uspostavi mirna faza, nastaviti rad sa parom. Nekada je bolje raditi sa parom, kako bi lakše “pomirili” različite perspektive i došli do zajedničkih ciljeva.  U radu sa pojedincima i parovima značajno je upostavljane odnosa poverenja i razumevanja, osim u situacijama porodičnog nasilja , u kojima je nulta tolerancija na nasilje,odnosno nije  prihvatitljivo “opravdavanje”  nasilnih obrazaca ponašanja.

5. Koliko se vodi računa o interesima deteta ili dece u porodicma u kojima nema dijaloga?

– U radu sa porodicama kojie su u krizi i imaju teškoće u komunikaciji, voditeljima slučaja je uvek na prvom mesti interes dece. Kada roditelji, zbog stanja i krize u kojoj su, ne mogu da prepoznaju potrebe dece,,kroz savetodavni rad se u prvi plan  stavljaju deca, Tada je  akcenat rada na reuspostavljanu roditeljskog dijaloga, razumevanju nezahvalne pozicije dece, u kojoj se nalaze zbog odluka odraslih. Suočavanje sa ovakvom pozicijom dece, na roditelje može delovati otrežnjujuće,  da prihvate odgovornost i uz dijalog reše problem.

6. Šta su glavne prepreke na koje nailazite u uspostavljanju dijaloga sa porodicama?

– U uspotavljanju dijaloga sa porodicom najčešće prepreke su nepoverenje, predrasude, različita očekivanja, ciljevi,  motivacija korisnika, spremnost na promenu i kompromis, Nekada uspostavljanje doborog odnosa sa korisnicima bude teže, ali se u toku rada prepreke  prevazilaze otvorenom komunikacijom i uvažavanjem korisnika kao eksperta za promene u svojoj porodici. U radu sa korisnicima, uvek ima “teških klijenata” koji očekuju da se drugi njima  prilagođavaju. U takvim sitaucijama, dijalog je ograničen,a ishodi različiti. Nekada je i razvod jedno od rešenja.

7. Kakvo je dosadašnje iskustvo, koje porodice najčešće imaju problema u uspostavljanju kvalitetnog dijaloga (da li su pitanju mladi bračni parovi, vanbračne zajednice, porodice bez dece.)?

– Iz dosadašnjeg iskustva mogu da kažem da je najteže  uspostaviti dijalog u porodicama u kojima  je zbog nerazumevanja i negativnih emocija prekinuta komunikacija,  kada su članovi porodice preplavljeni problemima koji nisu adekvatno rešavani, kada se osećaju ugroženo u odnosu u kome su. Iz takvih perspektiva teško je razumeti drugog, (ući u cipele drugog) i imati motiv za dijalog . Zbog toga se dešava da odluke koje donose ostave negativne  posledice na druge članove porodice (najčešće na decu). Prepoznavanje ovakvih rizika za stručne radnike Centra  je izazov i pokretački motiv da u savetodavnom radu sa porodicama ulože dodatne napore za upsotavljanje dijaloga.

8. Koliko vremena i savetodavnog rada je potrebno na popravljanju dijaloga među parovima i koliko se često uspešno rešava?

– Vremenski okvir rada sa porodicama i parovima zavisi od njihove želje  i očekivanja . Nekada su i “male” promene pokretači za veće, za bolju komunikaciju i razumevanje. Nekada očekivanja budu veća ili rezultati neočekivani. Sve je individulano. Šta je uspešno ili manje uspešno, takođe zavisi od para. Mišljenja sam da je svaka promena,  bila i minimalna u uspostavljanju dijaloga bolja od “zaglavljenog “odnosa, neprijateljstva i konflikta.

Korišćene fotografije—Vera Mihajlović (privatna arhiva)

Пројекат “Дијалогом до колективног разумевања” је суфинансиран средствима из буџета Републике Србије- Министарста информисања и телекомуникација.