Kroz dijalog u kulturi sa mlađom populacijom ulazimo u korak sa savremenim digitalnim tehnologijama

Postavljanje dijaloga u kulturi je od ključne važnosti, jer se na takvom dijalogu temelji civilizacijski razvoj i istovremeno postojojanje naroda kako širom sveta tako i u lokalnim zajednicama. U ustanovama kulture dijalog postaje most koji povezuje ljude, bilo one koji su tu zaposleni ili one koji svakodnevno iz različitih razloga posećuju određene ustanove kulture. 

Grad Užice je osnivač više kulturnih institucija u kojime se organizuju brojni događaji tokom kalendarske godine. Svaka od institucija prepoznata je po određenom kulturnom događaju. Tako se za Narodno pozorište u našem gradu već 30 godina zaredom vezuje Jugoslovenski pozorišni festival koji dovodi umetnike iz svih bivših SFRJ republika. Gradska galerija osim radova mladih umetnika iz našeg grada na izložbi “Oni koji dolaze”, okuplja i umetnike iz čitavog sveta kroz međunarodno grafičko bijenale “Suva igla”. Za Istorijski arhiv u Užicu je karakteristično da je najveći po teritoriji koju pokriva, trajno čuva, stručno obrađuje i daje na korišćenje arhivsku građu. Gradski kulturni centar je najmlađa kulturna institcija u gradu i organizator je  Smotre amaterskih pevačkih grupa Zlatiborskog okruga u saradnji sa OŠ „Đura Jakšić“ i mesnom zajednicom u Ravnima.

Osim ovih u Užicu funkciniše i Bioskop Art koji je u privatnom vlasnišvu, kao i Galerija „Reflektor“ osnovana krajem 2016. godine od Udruženja vizuelnih umetnika Užica. Prva seoska galerija savremene umetnosti smeštena je u bivšoj osnovnoj školi u selu Gorjani gde njen osnivač akademski slikar,  Aleksandar Dimitrijević organizuje brojne događaje za meštane ovog i susednih sela i posetioce iz drugih mesta.

Narodna biblioteka Užice je najstarija ustanove kulture u Zlatiborskom okrugu i jedna od najstarijih biblioteka na tlu Srbije. Istorija Narodne biblioteke Užice počinje 1856. godine, kada je na inicijativu naprednog građanstva i omladine osnovano Užičko čitalište, koje je postalo centar kulturnog i društvenog života grada. Danas Narodna biblioteka Užice predstavlja savremenu biblioteku, koja obavlja bibliotečko-informacionu delatnost u skladu sa važećim zakonskim i podzakonskim propisima i matična je biblioteka za sve javne, specijalne i školske biblioteke na teritoriji Zlatiborskog okruga, naglašava Dušica Murić, direktorka ove ustanove.

Predstavljajući ličnu kartu, direktorka kaže da se trenutno u fondu  Biblioteke nalazi oko 180.000 knjiga, preko 500 naslova periodike, oko 300 zvučnih knjiga kao i bogata zbirka neknjižne građe, stare i retke knjige. Fond stare i retke knjige čini 1490 bibliografskih jedinica (stara knjiga, rariteti). U prethodnoj godini usluge biblioteke je koristilo 8249 članova i pruženo je preko 133.000 najrazličitijih usluga i izdato preko 56.000 jedinica građe. Narodna biblioteka svoje poslovanje obavlja i u dva knjižna ogranka: Sevojno i Ribaševina, dok dostavu knjiga putem biblioauta obavlja u mestima: Kremna, Bioska i Mokra Gora. Rad biblioteke organizovan je po odeljenjima gde je trenutno zaposleno 25 radnika.

Negovanje dobrih međuljudskih odnosa i konstantan dijalog među zaposlenima umnogome doprinose boljim poslovnim rezultatima, zatim stvaranju pozitivne atmosfere među zaposlenima što svakako rezultira većom produktivnošću. Dijalog omogućava da se smanje greške, da se ne dupliraju poslovi, da se mogućnost nesporazuma i tenzija svede na minimum. Kroz razmenu mišljenja i stavova dolazi do stvaranja novih ideja koje unapređuju rad biblioteke. Mnogi od poslova u biblioteci su povezani pa su saradnja i dijalog neophodni jer upravo razmena ideja, iskustava i informacija doprinosi poboljšanju rada ustanove, ističe direktorka u odgovoru na pitanje koliko je važan dijalog među zapsolenima.

Kada je u pitanju dijalog između zaposlenih i članova biblioteke ona dodaje i da je to izuzetno važan odnos jer se odvija na svakodnevnom nivou. Kroz razgovor sa članovima saznajemo koje su im knjige potrebne i na taj način formiramo nabavnu politiku ustanove. Bitan segemnt predstavlja i razgovor o programima koje biblioteka organizuje jer na taj način osluškujemo želje korisnika koje pisce ili programe bi voleli da čuju i vide kod nas. Kada su članovi uvaženi u jednoj ustanovi onda oni radije učestvuju u programima ali i dugoročnije ostaju članovi biblioteke. Kroz dijalog sa mlađom populacijom ulazimo u korak sa savremenim digitalnim tehnologijama koje neminovno osvajaju svet oko nas i na taj način svoje usluge prilagođavamo i ovoj kategoriji korisnika. Velika je i uloga bibliotekara u formiranju čitalačkog ukusa korisnika kroz dijalog o pročitanim knjigama i preporuku kvalitetnih naslova.

S obzirom na to da je osnivač Narodne biblioteke Užice lokalna samouprava tj. grad Užice a resorno ministarstvo je Ministarstvo kulture Republike Srbije, saradnja i dijalog sa njima su od presudnog značaja za uspešno poslovanje ustanove. Od dobre saradnje sa predstavnicima lokalne samouprave i resornog ministarstva zavisi pre svega redovno finansiranje ali i podrška kroz razne projekte i programe.

Redovna komunikacija sa drugim ustanovama kulture u našem gradu omogućava da se usklade termini, izbegne preklapanje događaja ali i da zajednikim snagama realizujemo pojedine manifestacije, npr. Narodna biblioteka Užice i Gradski kulturni centar zajedno organizuju Fantast fest, Biblioteka i Narodni muzej Užice predstavljanje na Sajmu knjiga u Beogradu, itd.

Direktorka Murić zaključuje da je saradnja među ustanovama kulture u gradu veoma dobra, jer se svi se konstantno trude da u određenim vremenskim intervalima organizuju sastanke kako bi razmenili iskustva, podelili informacije o tekućem poslovanju i sl. Međutim, neminovno je da ponekad dođe do prepreka u komunikaciji. Najčešći faktor koji utiče na izostanak dijaloga je preopterećenost obavezama, smatra ona.

Narodni muzej Užice (NMU) je muzej kompleksnog tipa i regionalni muzej nadležan za Grad Užice i još devet opština Zlatiborskog okruga. Osnovan je 1946. godine, najpre kao Muzej ustanka 1941. Muzeju danas pripadaju i Jokanovića kuća u Užicu, Memorijalni kompleks „Kadinjača“ i Zavičajno odeljenje u Novoj Varoši.

U okviru NMU nalaze se stručna odeljenja za arheologiju, etnologiju, istoriju i istoriju umetnosti, pedagoška služba, stručna biblioteka, konzervatorske radionice, fotolaboratorija, služba za opšte, materijalno i finansijsko poslovanje i služba za pomoćno-tehničke poslove.

Muzejski materijal razvrstan je u više arheoloških, etnoloških, istorijskih, umetničkih i numizmatičkih zbirki. Pored zaštite pokretnih kulturnih dobara, NMU se bavi i zaštitom nepokretnih kulturnih dobara. U NMU, uključujući Memorijani kompleks „Kadinjača“ i Zavičajno odeljenje u Novoj Varoši, zaposleno je 32 ljudi, ističe na početku razgovora Slavica Stefanović, direktorka Narodnog muzeja Užice.

Govoreći o aktivnostima u ovoj ustanovi tokom 2025. godine, ona kaže da je u Narodnom muzeju Užice realizovano preko dvadeset programa.Etnografski predmeti iz fondova NMU predstavljeni su na dva gostovanja u Republici Srpskoj (u Foči i Trebinju), a NMU priredio je i izložbu posvećenu proti Milanu Đuriću u Bajnoj Bašti.

U NMU je ove godine gostovalo pet izložbi: izložbe predmeta iz Legata Jovana Dučića (Muzej Hercegovine u Trebinju), izložba posvećena 85. godišnjici izlaženja „Politikinog Zabavnika“, izložba Kako se snimao film „Užička republika“, kao i dve umetničke izložbe, autorki Sanje Strake i Miljane Nikolić.

Pored izložbi u muzejskim prostorima, NMU je deo svojih zbirki učinio dostupnim online, kroz Priče iz muzeja i Vituelni muzej, u kojem publika može interaktivno istraživati 3D modele odabranih eksponata.

U NMU su tokom tekuće godine održana dva ciklusa edukativnih radionica za decu, sa temom upućivanja u muzejski rad (dokumentovanje i zaštita predmeta) i upoznavanja  procesa izrade nakita. Uz to, NMU je ogranizovao još tri interaktivne radionice, dve posvećene prazniku Vaskrs i jednu posvećenu veštini i umetnosti tetoviranja.

U ovoj godini nastavljena su arheološka istraživanja humke iz bronzanog doba na lokalitetu Crkvine u selu Seništa, a kada je reč o arheologiji, u samom Muzeju održana je promocija Promocija međunarodnog projekta „StećakLend“.

Počela je druga faza konzervatorsko-restauratorskih radova u Memorijalnom kompleksu „Kadinjača“, druga faza projekta Konzervacija-restauracija i prezentacija mozaika Rajka Nikolića u NMU, kao i rekonstrukcija spomen-česme u Sinjevcu.

Rad na rekonstrukciji depoa je u završnoj fazi. Do kraja godine će za publiku biti otvorena nova stalna postavka NMU pod nazivom Nasleđe, putovanje koje traje, najobimniji projekat NMU u poslednje tri decenije.

Na pitanje koliko je važan dijalog među zaposlenima u muzeju direktorka ističe da je dijalog među zaposlenima od ključne važnosti za rad Muzeja. S jedne strane, dijalog među zaposlenima u stručnim odeljenjima doprinosi kvalitetu istraživačkog rada i razvoju kreativnh potencijala, dok je, s druge strane, u smislu efikasnog svakodnevnog rada Muzeja, jednako važan dijalog stručnjaka sa zaposlenima u drugim muzejskim službama.

Koliko je važan dijalog zaposlenih sa korisnicima muzeja (posetiocima,učesnicima programa, istraživačima…?

Takva vrsta dijaloga je izuzetno važna. Rukovodeći se načelima savremene muzeologije, nastojimo da kreiramo programe koji će odgovoriti na potrebe publike i u kojima će ona aktivno učestvovati.

Saradnja sa istraživačima van naše institucije, koji donose svoja iskustva i nove poglede i ideje, dragocena je kao put spoznaje potencijala naše ustanove iz drugog ugla.

Koliko je važan dijalog sa direktorima ostalih ustanova kulture u našem gradu i dijalog koji imate sa većnikom, ali i sa resornim ministarstvom?

Dijalog među upravnicima ustanova kulture, kao i dijalog sa predsatvnicima lokalne samouprave i ministarstva kulture je od izuzetne važnosti, jer se multilateralnom saradnjom lakše prevazilaze teškoće u svakodnevnom radu.

Šta su najčešće prepreke u uspostavljanju dijaloga u ustanovama kulture?

To su, pre svega, različiti pogledi na način rada.

Korišćene fotografije—www.uzickarepublikapress.rs

Dušica Murić (lična i arhiva Biblioteke Užice)

i Sreten Vuković (fotografija Slavice Stefanovićm direktorke Narodnog muzeja Užice)

Пројекат “Дијалогом до колективног разумевања” је суфинансиран средствима из буџета Републике Србије- Министарста информисања и телекомуникација.