Čovek i priroda najveći izazovi za kvalitetniji život na prostoru sliva Zapadne Morave
Diplomirani rudarski inženjer, Zdravko Maksimović, ekspert za civilnu zaštitu, klimatske promene i obnovu nakon katastrofa koji je trenutno doktorant studija na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, od 2013. je zaposlen u Gradskoj upravi u Kraljevu u Odeljenju za poslove civilne zaštite. Do 2025. godine je obavljao poslove rukovodioca Odeljenja,a trenutno je šef Odseka za poslove civilne zaštite. Inicijator je ideje udruživanja lokalnih samouprava u Republici Srbiji u odnosu na zajedničke rizike i geografske regije – slivove što je dobar povod za razgovor u okviru projekta “Otpornost i spremnost lokala na klimatske promene”.
1. Kraljevo se nalazi među 18 gradova i opština sliva Zapadne Morave, koji su u junu 2021. potpisale sporazum o međuopštinskoj saradnji u cilju obezbeđivanja bolje
Od tada je još jedna lokalna samouprava pristupila ovom Sporazumu, odnosno, saradnji – opština Brus. takođe, inicirana je i izvršena saradnja u proceni šteta i potreba nakon nepogoda, pre svega u podršci obilaska klizišta na teritoriji opština i gradova u slivu Zapadne Morave i izradi izveštaja. Konkretno u gradu Kraljevu je sproveden projekat ADAPT – REŠENJA ZASNOVANA NA PRIRODI (više na:http://
Realizovan je i projekat EVERGREEN. Izgrađen je vizitorski centar za ranu najavu šumskih požara i monitoring šuma. U odnosu na ostvarenu saradnju, organizovano je više sastanaka Tima koordinatora gradova i opština sliva Zapadne Morave i izvršena poseta lokalnim samoupravama i DVD u Sloveniji, u cilju upoznavanja sa sistemom rane najave i upravljanja vanrednim situacijama i njihovim tehnološkim rešenjima. Grad Kraljevo je u više navrata od 2021. pogodila nepogoda (poplave i olujno nevreme), pa smo u odnosu na uspostavljen sistem civilne zaštite imali priliku da reagujemo u akcijama zaštite i spasavanja. Na osnovu ostvarene saradnje, a u odnosu i na zakonske obaveze, grad Kraljevo je pristupio izradi Procene rizika od katastrofa (izrađen je Nacrt). Organizovano je više sastanaka na kojima su učestvovali i predstavnici gradova i opština sliva Zapadne Morave.
U toku je i formiranje posebnog centra za adaptaciju i ublažavanje na izmenjene klimatske uslove, koji treba da posluži za edukaciju šire javnosti (primeri dobre i loše prakse). Svake godine grad finansira opremanje civilne zaštite, u vidu nabavke uniformi, kao i različite opreme.
2. Šta su najveći rizici za teritoriju Kraljeva?
Kada su u pitanju nepogode, to su defnitivno zemljotresi, poplave, klizišta, požari i epidemije. Dodatno, istakao bih rizike u odnosu na izražene klimatske promene, kao i demografsku situaciju/sliku, koja se odnosi na seoska, tj. ruralna područja. U kontekstu ključna tri elementa: klima, infrastruktura i čovek, grad Kraljevo je izložen povišenom riziku od negativnih uticaja nepogoda, što zahteva i veću pažnju i posvećensot cele zajednice.
3. Kraljevo je lokalna samouprava koja reklo bi se prednjači u Srbiji po organizovanosti sistema civilne zaštite? Kolika je važnost ovog sistema i u kojim situacijama ? Koliko je zemljotres koji je početkom novembra 2010. pogodio Kraljevo bio tačka prekretnica za organizovaniji pristup civilnoj zaštiti?
Zemljotres 2010. je zaista bio inicijalna kapisla za ponovno uspostavljanje sistema ciivlne zaštite u Kraljevu. Civilna zaštita, u Kraljevu, ima dvostruku ulogu: zaštitu civila i uključivanja civila (stanovništva) u sistem smanjenja rizika od katastrofa i upravljanje vanrednim situacijama. Dodatno, za nas, kao deo sistema lokalne uprave, civilna zaštita predstavlja most između javne uprave (administracije) i građana. Prilika da građani aktivno učestvuju u kreiranju i sprovođenju javnih politika. Civilna zaštita ima ulogu u prevenciji, kao i tokom vanrednih događaja, ali i u obnovi nepogodama pogođenih područja.
4. Koliko je značajna spremnost lokalnih samouprava na sve učestalije katastrofe izazvane upravo klimatskim promenama? Gde su lokalne samouprave najranjivije? Šta su mogućnost za popravljanje situacije?
Odgovor na izazove klimatskih promena i njima povezanih katastrofa, možda je trenutno najkompleksinje i najaktuelnije pitanje. Odgovor jedinica lokalne samouprave zahteva integrisani pristup, kako kada je reč o politikama koje se donose i sprovode, tako i kada pričamo o institucijama, organizacijama i pojedinicima od značaja. Lokalne samouprave, kada je reč o geografskoj determinaciji ranjivosti na klimastke promene, bar u ovom delu Srbije, najranjivije su na ruralnim područjima. Ova ranjivost se manifestuje generisanjem nepogoda poput: bujičnih poplava, erozionih područja, klizišta, nedostatka vode za piće, kao i suše. Dodatno, sve učestalije pojave šumskih požara, dodatno komplikuju i otežavaju situaciju na ovim prostorima. Sa druge strane, sa aspekta resursa, lokalne samouprave su najranjive na onim područjima gde žive pripadnici osetljivih kategroija stanovništva, a kada se malo bolje analiziraju ove činjenice, dolazimo opet do ruralnih područja. Takođe, ovi nedostaci resursa su vezani i za nedovoljan broj stručnih lica u lokalnim samoupravama i nedostatku investicija. Postojeće stanje je moguće unaprediti, pre svega, kroz aktivniji pristup ovim problemima, što zahteva i posebnu organizaciju, dodao bih, reorganizaciju javnih uprava. Takođe, prilika za unapređenje jeste i institucionalizacija međuopštinskih saradnji, kreiranjem posebnih organizacinih jednica koje bi se bavile pitanjima od značaja za borbu protiv klimatskih promena, katastrofa i dodatno demografske kuge.
5. Koliko je važno da lokalne samouprave imaju Nacrte procene rizika od katastrofa?
Procene rizika od katastrofa ukazuju na prihvatljivost rizika od pojave neke od nepogoda, a predstavljaju i osnov za izradu Plana zaštite i spasavanja i Plana smanjenja rizika od katastofa. Mogu reći da ovaj dokument pripada kontigentu planskih akata iz oblasti smanjenja rizika od katastrofa, klimatskih promena i ciivlne zaštite, kao i drugih povezanih tema i politika. Ipak, praksa je pokazala, da u mnogim slučajevima, ova dokumenta, kao i mnoga druga, završe u “fiokama”, odnosno, ne nađu svoje mesto u kreiranju javnih poltika i promeni stanja na terenu. Doduše, praksa u izradi i sprovođenju propisa, na ove teme, je relativno “mlada” i zahteva još iskustva i pažnje, pa iskreno očekujem da se i naše veštine i znanja tokom vremena unaprede. Ono što defnitivno mnogi propuštaju u procesu izrade ovog i sličnih dokumenata, jeste prilika da se procesi izrade dokumenata iskoriste za uspotavljanje platformi saradnje u ovim i drugim oblastima. Takođe, prilika da šira javnost učestvuje u ovim procesima, omogućava i priliku da se neke poruke pošalju svima, kao i da se osiguraju mehanizmi za sprovođenje neophodnih aktivnosti na unapređenju postojećeg stanja.
6. Šta pokazuje vaše iskustvo koliko su građani spremni da učestvuju u aktivnostima civilne zaštite i koliko su uopšte svesni rizika, ali pre svega značaja sistema kao što je civilna zaštita?
Naše iskustvo pokazuje, da ukoliko se ukažu prave prilike građanima da učestvuju u aktivnostima civilne zaštite, građani to i prihvataju u velikom broju. Ipak, iz razloga osetljivosti tema, a nekada i zahtevnosti u smislu posedovanja znanja i veština, neophodno je dobro iskomunicirati sa građanima. Komunikacija predstavlja i ključ uspeha. To je dvosmerna ulica, koja podrazumeva i poruke koje javnost upućuje javnoj upravi, na koje mi moramo i odgovoriti.
8. I dobrovoljna vatrogasna drušva imaju značajnu ulogu u katastrofama. Kako su organizovana kod vas?
DVD predstavljaju deo sistema smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama, odnosno, rekao bih, sistema civilne zaštite. Kada je u pitanju grad Kraljevo, DVD su podržana izdvajanjima iz budžeta grada (5 miliona svake godine), a na osnovu posebne Odluke koju je donela Skupština grada (http://
9.Kakva je saradnja među 18 gradova i opština sliva Zapadne Morave od početka partnerstva do danas?Da li je bilo zajedničkih aktivnosti i koje su?
Za sada, saradnja 19 JLS u slivu zapadne Morave, je na visokom nivou. Mogu reći i da je svakodnevna. Uspostavljena saradnja nam služi za razmenu praktičnih iskustava i pronalaženju najboljih rešenja u praksi na različite teme povezane sa rizicima od katastrofa, klimatskim promenama, civilnoj zaštiti itd.
U odnosu na saradnju izvršena je nabavka, do sada najveća, 900 kompleta za pripadnike civilne zaštite na slivu zapadne Morave. Nabavljeno je i 600 metara mobilnih protivpoplavnih sistema. Ovi sistemi su u više navrata upotrebljavni tokom poplavnih događaja 2023 i 2024. godine. Organizovano je više zajedničkih vežbi civilne zaštite, od kojih bih ovom prilikom izdvojio vežbe civilne zaštite u školama. Ove vežbe se realizuju povodom 13. oktobra Međunarodnog Dana smanjenja rizika od katastrofa. U naše agende smo uvrstili i obeležavnje Svetskog Dana civilne zaštite – 1. mart.
Gradovi i opštine sliva Zapadne Morave su postali članovi globalne mreže MCR2030 (making city resiliantnt – učinimo gradove otpornim). Ova platforma je kreirana od strane UNDRR i trenutno su u toku aktivnost da sliv Zapadne Morave postane svojevrsna baza tj. primer organizacije sistema civilne zaštite u svetu. Izvršene su obuke određenog broja pripadnika ciivlne zaštite, zaposlenih u lokalnim samoupravama, a ostvarena je i saradnja sa različtim institucijama i organizacijama u državi i inostranstvu. Realizovano je niz studijskih poseta, kao i različitih projekta koji su omogućili lokalnim samoupravama nabavku opreme, alata, a u nekim slučajevima i izgradnji zaštitne infratsrukture i sl.
Napredak je evidentan u svim fazama: pre, neposredno pre, u toku i nakon katastrofa. Ipak, sa ove pozicije, mora da se istakne da ostvareni napredak nije dovoljan da osigura napredak na polju organizacije sistema civilne zaštite, ili kako god nazovemo taj, sistem, kada su u pitanju rizici od katastrofa, odnosno, klimatskih promena.
Procesi adapatcije i ublažavanja na izmenjene klimatske uslove su kompleksni i zahtevaju međusektorsku saradnju, kao i postojanje jasnih i konkretnih planova i akcija, iinstitucija i organizacija koje sve to mogu da iznesu.
Lično smatram da će najveći izazovi za bolji i kvalitetniji život, za nas na prostoru sliva Zapadne Morave, biti vezani za sledeća dva činioca: ČOVEK i PRIRODA.
Inače, naš sagovornik je učesnik više rpojekata na temu smanjenja rizika od katastrofa i civilne zaštite. Inicijator je i na uspostavljanja Regionalnog centra za obuke civilne zaštite na Rudnu. Aktivno učestvuje u procesima upravljanja vanrednim situacijama, kao i obnove nakon katastrofa, kako na teritoriji grada Kraljeva, tako i u čitavoj Republici Srbiji.
Saradnik i konsultant na temu smanjenja rizika od katastrofa, klimatskih promena i obnovi nakon katastrofa SKGO, UNDP, FAO, Svetske banke itd. Predavač Nacionalne Akademije za javnu upravu, poseduje licencu za izradu Procene rizika od katastrofa i Planova zaštite i spasavanja, Sertifikat za PDNA metodologiju (post disaster needs assessment – procena potreba nakon katastrofa) i drugih sertifikata iz oblasti civilne zaštite, smanjneja rizika od katastrofa i klimatskih promena.
Fotografije korišćene u tekstu– Zdravko Maksimović (privatna arhiva)
Tekst je deo projekta “Otpornost i spremnost lokala na klimatske promene” koji je sufinansiran sredstvima grada Užica.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove grada Užica.
