Klimatske promene u nastavi osnovnih škola i Gimnaziji u Užicu
Termin “klimatske promene” kao fraza sa kojom se često srećemo u svakodnevnom životu – nije toliko prisutna u obrazovnom sistemu koliko bi se moglo očekivati s obzirom da se sve više uočavaju duga vrela leta, poplave, suše, požari, neravnomerne padavine i ekstremno jaki pljuskova i olujni vetrovi. Razumevanje uzroka koji dovode do klimatskih promena, ali i načina kako otkloniti posledice sve su potrebniji naročito generacijama koje dolaze. Verovatno je i to razlog zbog čega i Konvencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama posebno ističe ključnu ulogu izučavanja ove problematike kroz obrazovanje u školama.
Naučnici sa Univerzteta u Novom Sadu su 2024. sproveli istraživanje u Vojvodini i došli do podataka da Nastavni plan propisuje samo dve lekcije o klimatskim promenama tokom celokupnog osnovnog obrazovanja. Istraižvanje je sprovedeno među učenicima od petog do osmog razreda osnovne škole, od čega je oko dve trećine učenica i učenika bilo iz urbanih, a trećina iz ruralnih sredina. Pored anketnog istraživanja, sprovedena je i detaljna analiza obrazovnih programa u osnovnim školama u Srbiji.
Na ovu temu razgovarali smo sa nastavnicama i profesorkama iz našeg grada. Milevom Rogić, nastavnicom biologije u OŠ “Slobodan Sekulić” i predsednicom Udruženja nastavnika “Opstanak” i Dušicom Ristović, profesorkom biologije u Gimnaziji.
1. Šta učenici osnovnih škola i u kojim razredima uče o klimatskim promenama?
Tema Klimatske promene se pomalo pominje u gradivu hemije i geografije, a najviše je zastupljena u gradivu biologije, u osmom razredu, u okviru oblasti Održivi razvoj. Uči se šta je klima i klimatske promene, kako čovek utiče na globalne klimatske promene, zašto se povećava koncentracija gasova sa efektom staklene bašte, posledice globalnog zagrevanja i koncept CHIPPO.
2. Koliko su zainteresovani za gradivo na temu klimatskih promena?
Zainteresovani su za oblast Zaštita životne sredine, zato što je tu gradivo znatno lakše nego u drugim oblastima. Nemaju mnogo predznanja o temi Klimatske promene, jer ne prate aktuelna dešavanja u ovoj oblasti.
3. Šta im izaziva najveće interesovanje?
Vole istraživačke zadatke i praktičan rad. Bili su veoma aktivni u izračunavanju ekološkog otiska, anketiranju komšija i obradi podataka o navikama u ishrani, saobraćaju, odevanju, stanovanju. Brojali smo automobile u ulici u blizini škole, i beležili broj putnika. Takve akcije i zadaci su im zanimljivi.
4. Da li su svesni koliko kao pojednci utiču na klimatske promene i da li su spremni da zaštite životnu sredinu?
Razumeju uticaj čoveka na klimatske promene, ali njihova ponašanja, navike i spremnost na promene zavise od stavova porodice. To se vidi kada razgovaramo o navikama u stanovanju, saobraćaju, odevanju, ishrani….
5. Koliko se nastavnici biologije trude da učenicima što verodostojnije predstave klimatske promene i da ih podstaknu na delovanje i šire od onoga što se uči u školama?
Nastavnici biologije se trude da približe ovu temu svakom učeniku, da istaknu ozbiljnost i opasnost posledica klimatskih promena, da podstaknu učenike na aktivnost kroz projektnu nastavu i istraživačke zadatke. Na nivou grada biolozi razmenjuju inskustva i ideje, a povremeno se uključujemo i u neke lokalne projekte, koje realizujemo u školama kroz sekcije i slobodne nastavne aktivnosti.
Klimatske promene utiču na svaku mladu osobu, pa izvan formalnog nastavnog plana i programa, nastavnici su često spremni i da preuzimaju inicijative kako bi uključili učenike u ekološke teme kroz različite vannastavne aktivnosti. Kako učenici napreduju u srednjem obrazovanju,
Ni na nivou srednjeg obrazovanja ne postoji poseban predmet koji se fokusira na klimatske promene. Ipak pojedine informacije o ovoj temi
ugrađene su u predmete kao što su Biologija, Geografija, Hemija, Fizika i Obrazovanje za održivi razvoj.
To za naš portal potvrđuje Dušica Ristović, profesorka biologije u užičkoj Gimnaziji.
1. Šta učenici Gimnazije i u kojim razredima uče o klimatskim promenama?
Prema Nastavnom planu i programu bioloogije u gimnazijama, učenici prirodno-matematičkog smera u 4. razredu u celom drugom polugodištu izučavaju Nastavnu temu: Ekologija i zaštita životne sredine. U okviru ove teme imaju dosta nastavnog sadržaja koji obrađuje i klimatske promene, na mnogo višem novou u odnosu na ostale smerove u gimnazijama i u srednjim stručnim školama. Učenici društveno-jezičkog smera,nastavne sadržaje iz ekologije u okviru predmeta biologija obrađuju u 3. razredu na značajno manje časova i manjeg obima. Reformom gimmnazija od pre 8 godina u gimnazije su uvedeni Izborni programi. Jedan od njih je Obrazovanje za održivi razvoj i mogu ga birati učenici u sva četiri razreda i bez obzira na smer. U okviru ovog programa obrađuju se različite ekološke teme u svakom razredu posebno. Ovaj predmet u našoj školi predaje koleginica Gordana Šišić, nastavnik geografije, tako da je za sam sadržaj najbolje nju da pitaš.
2. Koliko su zainteresovani za gradivo na temu klimatskih promena?
Za sve ekološke teme učenici su izuzetno zaiteresovani.Nastava i sadržaj časova biologije dozvoljava da se ekološke teme “provlače” kroz različite nastavne jedinice, tako da učenici postaju ekološki osvešćeni i pre nego što stignu do 3. i 4. razreda kada se o ekologiji detaljnije uči.O širem uvidu u zainteresovanosti učenika najbolje da kontaktiraš koleginicu Gordanu Šišić, jer u okviru nastave programa Obrazovanje za održivi razvoj mnogo je bolji uvid.
3. Šta im izaziva najveće interesovanje?
Najveće iteresovanje učenici pokazuju za kvalitet vazduha, voda, zemljišta, za tretman i put otpada, deponije i td
4. Da li su svesni koliko kao pojednci utiču na klimatske promene i da li su spremni da zaštite životnu sredinu svojim delovanjem?
Učenici naše gimnazije su izuzetno spremni da učestvuju u svim ekološkim aktivnostima i akcijama u školi i u lokalnoj zajednici. Veoma su invetivni, motivisani i spremni ne samo da učestvuju već i da osmisle nove aktivnosti. Užička gimnazija je jedna od 16 škola u Srbiji koja je odabrana za učešće u velikom projektu EU “Korak ka budućnosti”. U naredne 4 godine učenici i profesori naše škole osmišljavaće, pokretaće i izvodiće mnoge akcije koje treba da doprinesu širenju i jačanju ekološke sveti i aktivizma u lokalnoj zajednici. Nadamo se da ćemo u planiranim aktivnostima imati podršku i van škole.
Ovome dodajemo da je Udruženje nastavnika „Opstanak“ osnovano pre 14 godina na inicijativu biologa koji žive i rade na teritoriji Zlatiborskog okruga. Udruženje broji 42 člana – svi su diplomirani biolozi, a troje su magistri iz različitih oblasti ekologije i zaštite životne sredine.
Ciljevi udruženja uključuju povezivanje nastavnika radi unapređenja profesionalnih kompetencija, organizovanje edukativnih programa, istraživanja ekoloških problema, edukaciju šire javnosti i razvoj svesti o očuvanju životne sredine.
Članovi Udruženja su i autori nekoliko programa stručnog usavršavanja nastavnika, koje odobrava Zavod za unapređenje nastave, a jedan od seminara bavi se obukom nastavnika različitih struka da teme iz održivog razvoja prilagode i uvrste u nastavu svakog predmeta.
Korišćene fotografije—www.uzickarepublikapress.rs
Mileva Rogić i Dušica Ristović (lična arhiva)
Tekst je deo projekta “Otpornost i spremnost lokala na klimatske promene” koji je sufinansiran sredstvima grada Užica.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove grada Užica.
