Rizik od pojave požara na otvorenom, i šumskih požara znatno povećan usled klimatskih promena

U okviru medijskog projektu “Otpornost i spremnost lokala na klimatske promene”  raygovarali smo sa Sašom Cicvarićem, načelnikom Odeljenja za vanredne situacije grada Užica. Na samom počeku razgovora interesovalo nas je šta je u Užicu koje se nalazi među 18 gradova i opština sliva Zapadne Morave, koji su u junu 2021. potpisale sporazum o međuopštinskoj saradnji u cilju obezbeđivanja bolje prevencije i spremnosti da efikasno reaguju u slučaju katastrofam od tada do sada sve urađeno po ovom pitanju.

Sistem smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama, kao deo sistema nacionalne bezbednosti, predstavlja integrisani oblik upravljanja i organizovanja subjekata ovog sistema na sprovođenju preventivnih i operativnih mera i izvršavanju zadataka zaštite i spasavanja ljudi i dobara od posledica katastrofa, uključujući i mere oporavka od tih posledica. Sektor za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova koordinira aktivnosti svih državnih institucija koje se bave vanrednim situacijama i delovanje Sektora regulisano je Zakonom o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, Zakonom o kritičnoj infrastrukturi, i Zakonom o dobrovoljnom vatrogastvu. Sistem upravljanja vanrednim situacijama prepoznaje subjekte sistema, i to su: organi državne uprave, organi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, javne službe, privredna društva i druga pravna lica, javne agencije i drugi; i, snage sistema, a to su: štabovi za vanredne situacije, jedinice civilne zaštite, vatrogasno-spasilačke jedinice, Policija, Vojska Srbije, Crveni krst Srbije, Gorska služba spasavanja, Vatrogasni savez Srbije, poverenici civilne zaštite, i drugi čija je delatnost od posebnog interesa za razvoj i funkcionisanje sistema.

Štabovi se formiraju u cilju praćenja aktivnosti na smanjenju rizika od katastrofa, i koordinacije i rukovođenja u vanrednim situacijama, i to za teritoriju upravnog okruga – okružni štab za vanredne situacije, za teritoriju grada, odnosno opštine – gradski, odnosno opštinski štab. Stručna podrška štabovima je nadležna služba odnosno za teritoriju grada Užica je to Odeljenje za vanredne situacije u Užicu.

Konkretno, u okviru projekata sliva Zapadne Morave nabavljeno je 25 kompleta uniformi za potrebe jedinica civilne zaštite opšte namene grada Užica. Pored toga, nabavljena su sredstva veze u cilju povezivanja situacionog centra u Kruševcu sa svim lokalnim samoupravama i neprekidnog komuniciranja svih lokalnih samouprava. Takođe, organizovani su seminari i obuke koordinatora u cilju razmene iskustava i povećanja spremnosti na reagovanje u vanrednim situacijama odnosno u slučaju elementarnih nepogoda i drugih izazvanih nesreća.

URP—Šta su najveći rizici za teritoriju Užica prema Nacrtu procene rizika od katastrofa?

Prema izrađenoj Proceni rizika od katastrofa za teritoriju grada Užica, prepoznate su sledeće opasnosti:

– odroni, klizišta i erozije,

– poplave,

– ekstremne vremenske pojave – snežne padavine,

– prekid vodosnabdevanja i

– požari na otvorenom.

URP—Koliko je značajna spremost lokalnih samouprava na sve učestalije katastrofe izazvane upravo klimatskim promenama? Gde su lokalne samouprave najranjivije? Šta su mogućnost za popravljanje situacije?

Jedna od dokazanih karakteristika klimatskih promena su ekstremne vremenske pojave, naročito visoke temperature, a koje su sve učestalije. Primarna uloga lokalnih zajednica, kao jedno od načela, definisano je u članu 5. Zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, čime je i zakonski definisana i visoko vrednovana njihova uloga. Spremnost lokalnih samouprava treba da dobije što više na značaju, a zbog klimatskih promena i reagovanja na elementarne nepogode i katastrofe izazvane promenama. Kako bi se umanjila ranjivost lokalnih samouprava neophodno je kontinuirano i značajno ulaganje u materijalna sredstva da se preventivno utiče na smanjenje rizika, kao i u ljudske resurse i opremu za reagovanje u vanrednim situacijama.

URP—Kako je u Užicu organizovan sistem civilne zaštite? Kolika je važnost ovog sistema i u kojim situacijama?  Koliko su građani spremni da učestvuju u aktivnostima civilne zaštite i koliko su uopšte svesni rizika, ali pre svega značaja sistema kao što je civilna zaštita?

Sistem civilne zaštite sveobuhvatan je i međusobno povezan na svim nivoima državne uprave, a u gradu Užicu, kao što je propisano Zakonom o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, donet akt o organizaciji i funkcionisanju civilne zaštite, izrađeni su Procena rizika od katastrofa i Plan zaštite i spasavanja, obrazovan je Gradski štab za vanredne situacije grada Užica gde se održavaju se redovne i vanredne sednice, donose odluke o proglašenju i ukidanju vanrednih situacija; određeni su subjekti od posebnog značaja za zaštitu i spasavanje, a na predlog štaba ti subjekti se i angažuju zavisno od date situacije; određeni su poverenici i zamenici poverenika civilne zaštite po mesnim zajednicama; formirana dobrovoljna vatrogasna društva „Užice“, „Kadinjača“ i „Kremna“, kao i Crveni krst Užice.

Grad Užice svake godine planira i obezbeđuje budžetska sredstva za potrebe smanjenja rizika i izvodi radove kao što su npr. čišćenje vodotokova, kolektora, resetki, radova na sprečavanju klizanja tla i slično.

Formirane su jedinice civilne zaštite opšte namene u gradu, i to 3 jedinice sa 30 pripadnika, kao i 1 specijalizovana jedinica za uzbunjivanje koja broji 55 pripadnika, čija se obuka i opremanje očekuje u narednom periodu. Izrađena je studija akustičnosti, održavaju se, nabavljaju sirene i oprema u okviru jedinstvenog sistema za javno uzbunjivanje u Republici Srbiji – ukupno ima 42 sirene (32 električne, 6 elektronskih i 4 pneumatske).

URP—I dobrovoljna vatrogasna drušva imaju značajnu ulogu u katastrofama. Kako su organizovana kod vas?

Na teritoriji grada Užica organizacija dobrovoljnog vatrogastva je na zavidnom nivou. Formirana su tri dobrovoljna društva – DVD Užice, DVD Kadinjača i DVD Kremna. Način organizovanja i funkcionisanja dobrovoljnih društava regulisan je Zakonom o dobrovoljnom vatrogastvu iz 2018. godine, koji je značajno poboljšao status ovih društava i pružio zakonsku sigurnost u slučaju angažovanja jedinica DVD-a uz sadejstvo sa profesionalnim vatrogasno-spasilačkim jedinicama Sektora za vanredne situacije.

URP—Da li su šumski požari na teritoriji koju pokriva sektor za vanredne situacije grada Užica, poslednjih godina uzrokovani ljudskom nepažnjom ili klimatskim promenama? Raste li broj šumaskih požara u poređenju sa npr. 2000. godinom?

Rizik od pojave požara na otvorenom, i šumskih požara, svakako je znatno povećan usled klimatskih promena, i to usled dugotrajnih perioda suše i višednevnih tropskih dana u više navrata tokom letnjeg perioda. Ipak, samo izbijanje požara, u velikoj meri, izazvano je ljudskim faktorom. Evidentno je povećanje učestalosti požara u poslednjih 20 godina i realno je očekivati da se takva tendencija nastavi.

Kada se prate statistički podaci događaja u periodu od 2009. do 2025. godine, a u vezi sa evidentiranim šumskim požarim na teritoriji u nadležnosti Odeljenja za vanredne situacije u Užicu, može se zaključiti da je uočen porast požara na otvorenom prostoru, a najveći broj požara je nastao u periodu sušnih godina kao što su bile 2012, 2016, 2020, 2024. i 2025. godina i to najviše na otvorenom prostoru definisanom kao makija, odnosno niskom rastinju, što dovodi do zaključka da se radi o veoma zapuštenim površinama otvorenog prostora, obraslog gustim korovom sa višegodišnjim naslagama trave, niskog rastinja i sasušenih biljnih ostataka. U najvećoj meri preko opisanih površina prelaze nadzemnim električni vodovi za napajanje kućnih instalacija, koji u periodu visokih temperatura zbog opuštenih provodnika i povremnih udara vetra iniciraju pojavu varnica međusobnim dodirivanje, a potom nastanak požara. Takođe, u sezoni pripremnih poljoprivrednih radova na uređenju parcela, dolazi do požara koji je nastaju prilikom spaljivanja biljnih ostataka (suva malina, kupina…) od strane stanovništva. U letnjoj sezoni u četinarskim, listopadnim i mešanim šumama uočena je pojava tzv. ”suvog groma”, odnosno atmosferskog praženjenja bez pratećih efekata kao što su gradonosne i kišonosne padavine, pogotovu u nenaseljenim oblastima planina Tare, Zlatibora, Jelove Gore, Maljena i Povlena.

Ovo su najčešći uzroci nastanka požara na otvorenom prostoru, a za detaljniju analizu požara na šumskim kompleksima potrebno je uključiti stručne službe upravljača prirodnih dobara JP Srbijašume, Šumsko gazdinstvo Užice i JP Nacionalni park „Tara“ Bajina Bašta.

Na osnovu raspoloživih podataka o nastalim događajima može se zaključiti da klimatske promene (sušna leta, jak vetar, visoka temperatura vazduha) direktno utiču na nastanak i širenje požara na otvorenom prostoru, kao i zapuštene poljoprivredne i druge površine koje se mogu svrstati u ljudski nemar, odnosno nepažnju, nezavisno od načina iniciranja požara.

URP—Šta sve utiče na šumske požare? Kako je stanje u našim šumama gledano iz ugla vatrogasaca, u kakvom su stanju proseci, kako se održavaju, koliko često imate probleme na terenu?

Na šumske požare prvenstveno utiče ljudski faktor kroz nepažnju i nesavesno ponašanje prilikom boravka u šumi, aktivnostima na izvođenju radova ili samog korišćenja šumskog prostora bilo u rekreativne svrhe ili prilikom eksploatacije same drvne mase. Daleko veći problem je u šumama u privatnom vlasništvu, gde nisu regulisani imovinsko-pravni odnosi, što direktno utiče na „otvorenost“ šuma tj. postojanje šumskih puteva i proseka za pristup vatrogasnih vozila. Seoska područja su „zarasla“ zbog smanjenog broja stanovnika u selima i izraženijeg ostanka starijeg stanovništva i nemogućnosti obrađivanja tolikih površina.

Na šumske požare, pored klimatskih promena i vremenskih uslova (dugotrajne suše i dugotrajni periodi vrlo visokih temperatura leti) utiče i tip šume – najugroženije su jednodobne, veštački podignute sastojine četinarskih vrsta svetlosti – crni i beli bor), ekspozicija (padine izložene sunčevoj svetlosti preko većeg dela dana), geološka podloga… Pored toga, povećan rizik predstavlja i činjenica da je u poslednjih 20 godina bitno povećan broj turista u MZ Kremna i MZ Mokra Gora, u kojima se ovakve šume nalaze. Povećan broj ljudi koji se kreću šumama, a iz razloga što nisu meštani, uglavnom su nedovoljno svesni rizika od šumskih požara.

URP—Ima li i kako se kod nas sprovode programi prevencije šumskih i požara na otvorenom? Veliki broj zapuštenih rastinja, njiva, parcela….šta sa tim kod izbijanja požara? Postoje li zakonska rešenja ili npr. Građevinski standardi otpornosti na vatru?

Programi prevencija šumskih požara na teritoriji u nadležnosti Odeljenja za vanredne situacije u Užicu zasnovani su na planskim dokumentima upravljača šuma (zaštićenih područja) i to:

-Javno preduzeće za gazdovanje šumama „Srbijašume“ sa PO – Beograd, Šumsko gazdinstvo Užice poseduje Godišnji plan zaštite šuma od požara za svaku kalendarsku godinu. Plan se sastoji od Opšteg plana i Operativnog plana zaštite šuma od požara, za Šumsku upravu „Užice“, Šumsku upravu „Zlatibor“ i Šumsku upravu „Kosjerić“,

-Javno preduzeće ”Nacionalni park Tara” P.O. Bajina Bašta poseduje Plan preventivnih mera zaštite od požara u šumama, na imovini i objektima kojim upravlja i gazduje JP ”Nacionalni park Tara” za svaku kalendarsku godinu.

Svake kalendarske godine, a pred nastupajuću sezonu pojačanog nadzora zaštićenih područja, organizuju se operativni sastanci stručnih timova i menadžmenta upravljača zaštićenih područja sa predstavnicima Odeljenja za vanredne situacije u Užicu u cilju razrade i postupanja po navednim planovima.

Policijski službenici ovog Odeljenja tokom cele godine sprovode akcije na suzbijanju spaljivanja ostataka strnih useva, spaljivanju smeća na otvorenom prostoru i spaljivanja biljnih ostataka, odnosno postupaju po čl. 50. Zakona o zaštiti od požara.

URP—Šta je sa ranom detekcijom požara (u koliko slučajeva zakasni)?

Pre i tokom letnjeg perioda, Odeljenje za vanredne situacije u Užicu i Vatrogasno-spasilački bataljon Užice preduzimaju preventivne i operativne mere radi sprečavanja pojave i širenja požara na otvorenom prostoru, u šumskim kompleksima, prilikom izvođenja setvenih radova i mestima sa povećanim brojem turista. U tom cilju, inicira se održavanje sednica štabova za vanredne situacije u nadležnosti Zlatiborskog upravnog okruga na kojima se donose zaključci o angažovanju svih nadležnih službi i upoznaju se članovi štaba sa aktivnostima koje je potrebno da sprovedu. Velika pažnja posvećuje se i medijskoj promociji smanjenja namernog paljenja zbog posledica koje nastaju usled tih radnji.

Inspektori sprovode pojačan preventivni inspekcijski nadzor. Vatrogasci-spasioci imaju pojačanu saradnju sa predstavnicima šumskih gazdinstava na terenu zbog preventivnih obilazaka i rane detekcije požara. Svakodnevno se vrši praćenje hidrometeorološke situacije o čemu se, preko Operativnog centra 112 Užice, obaveštavaju lokalne samouprave i upućuju na preduzimanje preventivnih i operativnih mera prema nadležnim službama. Uspostavljaju se kontakti sa predstavnicima javnog informisanja (lokalnim televizijama, radio stanicama, novinama, portalima) preko kojih se ukazuje građanima na opasnost od požara i eksplozija u letnjem periodu.

Pored toga, Nacionalni park Tara učestvuje u sprovođenju regionalnog projekta za uspostavljanje rane najave i upozorenja na nastanak požara na otvorenom i šumskih požara, koji je u svojoj oglednoj godini primene.

URP—Ima li dovoljno ljudstva, kako je interesovanje za vatrogasce?

Vatrogasno-spasilački bataljon Užice, Odeljenja za vanredne situacije u Užicu se značajno pojačao kadrovski i operativno poslednjih godina, kako u ljudstvu tako i u opremi i specijalizovanim vatrogasnim vozilima. Interesovanje mladih za posao vatrogasca-spasioca je uvek na visokom nivou, jer je to, pre svega, human posao koji štiti živote ljudi i štiti njihovu imovinu.

Fotografije korišćene u tekstu

Saša Cicvarić–autor Vesna Martić

Šumski požar–Slavica Panić

Ostale fotografije–www.uzickarepublikapress.rs (arhiva)