Ako izostane dijalog teško je doći do kolektivnog razumevanja

Dijalog (od starog Grčkog “Dialogos” što znači razgovor) predstavlja vođenje pismenog ili usmenog razgovora i protiv razgovora između dve ili više osoba. Njegova suprotnost je monolog, razgovor jedne osobe sa ili protiv sebe samog .

Počev od rođenja, kada roditelji jedva čekaju da novorođenče izgovori prvu reč, kreću dalji pokušaji uspostavljanja dijaloga izgovarajući detetu neke nove reči koje ono treba da savlada.

Nakon dijaloga u kući, dete kreće da razgovara sa svojim vršnjacima u jaslicama, kasnije u starijim grupama vrtića.

Važnost razgovora dve i više osoba, deca ozbiljno počinju da shvataju polaskom u školu gde sa decom i učiteljima razgovara o različitim temama.

Naravno u tom uzrastu mogu da razlikuju dijalog od monologa koji uočavaju kada učitelj predaje lekciju i s druge strane kada oni npr. Recituju pesmicu.

I tako, kroz različite životne faze, u zavisnosti od situacije suočeni smo nekada sa monološkim nastupima, a češće smo u dijalogu.

Koliko zaista kroz dijalog možemo ili ne da dođemo do kolektivnog razumevanja razgovarali smo ovih dana sa građanima Užica.

Mnogi su na naše pitanje odmahivali rukom, izgovarajući u hodu da smo sve više suočeni sa monologom, a da dijalog vrlo često dovede do žučne rasprave.

Ipak dobar deo sugrađana je i po hladnom decembarskom danu u kome je zagađenost bila značajno viša od dozvoljene želeo i da kaže i da se slika.

Miloš, student 21 godina

Poslednjih nekoliko meseci prošlo mi je u stalnom dijalogu. Najpre sa kolegama sa fakulteta oko pripreme ispita, a posle toga i sa profesorima. Inače, nema ga mnogo. Kako znam, pa i sa svojima malo razgovaram a da ne govorim o društvu. Samo se dopisujemo, malo razgovaramo.

Nikola, pravnik 56  godina

Moj posao podrazumeva dijalog. Problem je što ga je danas sve teže uspostaviti, a da je kvalitetan. Nemoguće i u porodici, kolektivu, gradskom prevozu…Zaboravili smo da razgovaramo.

Ljilja, radnik u proizvodnji 61 godina

Posao koji radim zahteva dijalog počev od nas kolega pa razgovora sa nadređenima. Nekih dana to se odvija sa lakoćom i svi se razumemo, a pojedinih je malo teže, jer imamo o određenim stvarima različita mišljenja. Sa ukućanima sam pojedinih dana kao rogovi u vreći, što bi rekao naš narod.

Danijela, 24 godine, nezaposlen akademski građanin

Hm dijalog. Sve je manje ljudi spremnih za razgovor. Moja generacija se više dopisuje. O iskrenom razgovoru da ne govorim. Ali trudim se da ja iniciram dijalog počev od onoga sa ukućanima,do prijatelja…..Nadam se da ću što pre doži do dijaloga sa ozbiljnim poslodavcem. Dosadašnji razgovori se nisu pokazali

Miladin, penzioner 80 godina

Trudim sam da svaki dan imam što više dijaloga, odnosno razgovora. To je dobro i za moje godine ali i uopšte dobro je razgovarati. Meni teme nisu važne jer mogu da se uklopim i u priču o sportu, i o politici, i poljoprivredi. Najteže mi je sa mladima da razgovaram jer shvatam da oni imaju neki svoj jezik, ali prijaju mi i ti dijalozi.

Tanja, ekonomista 48 godina

Ne živim u Užicu, ali sve jedno ni kod nas u Prijeoplju ništa nije bolje kada je tema dijaloga u pitanju. Često i sa ukućanima imam problem da razgovaramo jer živimo tri generacije. Svako priča svoju priču. Deluje da smo u dijalogu, ali kad bolje razmislim o tome, mi imamo svako svoj monolog. Ipak na kraju bar kod nas uvek ispadne dobro.

Marta, student master studija, 23 godine

Studiram u inostranstvu i kao i u Srbiji i tamo ljudi sve manje razgovaraju. Nije reč samo o mladima koji dijalog svode na kratku konverzaciju već sve generacije su izgubile potrebu da razgovaraju. To jedino odgovara introvernim ljudima koji i beže od razgovora, a ekstroverne osobe kao što sam ja teško mi to pada. Ono što je sigurno je da ukoliko je malo dijaloga ili izostaje teško da može biti kolektivnog razumevanja po bilo kom pitanju u bilo gde u svetu.

Ivana, lekar 46 godina

Svakodnevno imam dijalog sa pacijentima i verujem da ako biste pitali nekoga od njih da bi rekli da na kraju svakog pregleda dođemo do kolektivnog razumevanja. Ako se slušamo i ne može drugačije.

Pavle, Gimnazijalac, 17 godina

Dosta je dijaloga, ali mnogi niti slušaju niti razumeju sagovornika. Osim razgovora u pojedinim situacijama dosta govori i neverbalna komunikacija koju naročito malo ljudi ume da razume. Mene lično interesuje i proučavam neverbalnu komunikaciju pa zato svaki razgovor pored slušanja i detaljno posmatram. To je jedini siguran put do kolektivnog razumevanja.

Rada, penzionerka, 73 godine

Bila sam frizer tako da sam svaki dan tokom radne karijere imala dinamične dijaloge. Nekada smo mnogo više razgovarali i lakše se razumevali nego danas. Sada se trudim da razgovaram sa suprugom, kćerkama i to više na telefon jer ne žive u Užicu i unukom koji je sa nama. Sa njim se najbolje razumem i svaki dan nešto novo naučim.

Jelena, psiholog, 46 godina

Dijalog sa decom sa kojima po prirodi posla svakodnevno razgovaram je nešto najlepše. Iako najčešće razgovaramo o određenim problemima u najvećem broju slučajeva dođemo do zajedničkog napretka. Dete popravi ponašenje, ocene, odnos prema roditeljima i drugovima itd, itd. Veće probleme u uspostavljanju dijaloga imam sa roditeljima, jer njihove želje, ambicije i prohtevi prevazilaze potrebe i želje njihove dece. Do kolektivnog razumevanja u dijalogu dolazim kroz razgovore osim kao profesionalac i kao supruga, majka, kćerka i snaha. I kažu u porodici i u kolektivu da sam sagovornik za poželeti.

Korišćene fotografije—Marija Jeremić

Пројекат “Дијалогом до колективног разумевања” је суфинансиран средствима из буџета Републике Србије- Министарста информисања и телекомуникација.