Spomenici podsećaju i opominju kako se brani otadžbina

Stojeća figura vojnika sa puškom na desnom ramenu i knjigama u levoj ruci, simbolizuje jednog od 1300 kaplara. Postavljena ispred užičke gimnazije ubuduće će “opominjati” generacije učenika i prolaznika na mladost i hrabrost u borbu za slobodu  koju su zbog ljubavi prema otadžbini branili najmlađi učesnici Velikog rata. Autorka skulpture je Nataša Tanović Marković, akademska vajarka, a podizanje je iniciralo Društvo srpskih domaćina.

Ističući da je ovo prva skulptura postavljena u javnom prostoru, autorka za naš portal kaže da je ponosna što je najpre prihvaćeno njeno idejno rešenje urađeno početkom prošle godine i što je sada izvlivena bronzana skulptura. Navodi da je skulptura visoka 2,10 metara, a sa postamentom ukupna visina je 2,85 metara. Knjige simbolizuju mladu intelektualnu elitu tog vremena, dok je vojnik u stavu mirno odraz ponosa, objasnila je autorka, koja se nakon što je završila Umetničku školu u Užicu obrazovala na Fakultetu orimenjenih umetnosti. Sada radi kao profesorka vajanja, crtanja i slikanja i drži praktičnu nastavu graverima u Umetničkoj školi.

Da je među 1300 kaplara, njih 17 došlo iz klupa užičke gimnazije, podsetio je dr Strajin Šuljagić, iz Društva srpskih domaćina, ističući pre svih ime Miladina Pećinara, rođenog u Ljubišu koji je bio, profesor Univerziteta u Beogradu, akademik SANU i prvi predsednik udruženja 1300 kaplara.

Krajem avgusta 1914. godine, učenici i studenti pozvani su u Skoplje na odsluženje vojnog roka, da bi samo dva meseca kasnije posle nepotpune vojne obuke, dobili čin kaplara i bili upućeni na front, gde su morali da prezumu odgovornost, rekao je Šuljagić. Ako je Kosovski boj kičma nacionalnog identiteta, onda je slavni bataljon 1300 kaplara pokaz mladim generacijama kako treba voleti svoju zemlju i kako se treba boriti za slobodu. Srbi su jedino u vreme Prvog svetskog rata bili jedinstveni jer im je otadžina bila iznad svega, ocenio je on. Od mladih generacija očekuje da će iz Gimnazije poneti predviđena znanja i ljubav prema zemlji u kojoj su rođeni, apelujući na profesore da mladima prenose slobodarski duh.

Spomenici podsećaju na važne ličnosti i velika dela koja su utkana u zajedničku prošlost, a istovremeno i u identitet naroda. Kao nastavnik istorije koji na slavnim primerima vaspitava generacije, a imajući u vidu da se sadašnja deca odgajaju u drugačijem duhu znam i da je učenicima teško da usvoje vrednosni sistem kojim su se rukovodili slavni kaplari.

To je posebno teško danas kada je naša istorija pod pritiskom redefinisanja, u cilju takozvane neke modernizacije. Ali znam i to da mi imamo dobru decu, da je potrebno da im ovo približimo, da se i mi odrasli potrudimo i doprinesemo da se kontinuitet veze prošlost – sadašnjost – budućnost ostvaruje, a ne prekida, istakla je Snežana Nedeljković, iz Društva istoričara Užica.

U borbi protiv obeskorenjivanja potrebno je da udruženi radimo na stalnom podsećanju ko smo i šta nam je cilj. Da istrajavamo u borbi protiv razočaranja nastalih kao posledica ekonomske i političke krize ili drugih razloga koji narušavaju duhovnu ravnotežu i navode na odluku da se iz ove zemlje ode. Očekujem ubuduće da će ovaj spomenik postati mesto tradicionalnog održavanja sećanja na to, kako su ondašnji gimnazijalci kojima su i  tada spočitavali da ih je zahvatila zapadnjačka reka, samosvesno i herojski pokazali da su vredni naše istorije, podsetila je Nedeljkovićka.

Spomenik kaplarima opomena je sadašnjim generacijama da pazimo šta radimo i činimo, jer slavni kaplari vide samo ona dela i čuju samo one reči koje su  im dostojne, naglasio je Tihomir Petković, gradonačelnik Užica, prilikom otkrivanja spomenika.  On je dodao da je sudbina kaplara još jedna potvrda strašne drame naroda koji je žrtvovao svoje sinove za slobodu otadžbine.  Ta deca, ti mladi ljudi sledili su osećaj dužnosti, solidarnosti, požrtvovanja, verujući iskreno da život nema smisla bez slobode, naveo je Petković.

Inače, 1300 kaplara je naziv za još nedoškolovane oficire koji su poslati kao pojačanje Prvoj armiji u Kolubarskoj bici. Poslednja od šest četa ovog slavnog bataljona bila je formirana od studenata pristiglih iz inostranstva iz Francuske, Engleske, Belgije, Nemačke i Rusije. U svakoj četi bilo je oko 200 boraca, a u prvoj koju su sačinjavali uglavnom Užičani i Valjevci nazvana je “Plemići”. U ovom slavnom bataljonu bilo je i 17 Užičana od kojih su najpoznatiji akademik Miladin Pećinar, inženjer Milan Janjušević, učitelj Miodrag Vergović….

Treba ostaći da se Društvo srpskih domaćina zahvaljujući čijoj inicijativi je podignut spomenik zalaže za obnovu nacionalnih, ekonomskih, kulturnih vrednosti i negovanje kulta srpskog domaćina, rada i stvaralaštva, poštenja, čestitosti i skromnosti.