Visoko obrazovanje i inkluzija u Užicu

Prema rezultatima Popisa stanovništva iz 2011. godine u Srbiji živi 571.800 osoba sa invaliditetom od ukupno 7.186.862 stanovnika, što je oko osam odsto ukupnog stanovništva. U dokumentu pod nazivom „Osobe sa invaliditetom u Srbiji“ od ukupnog broja OSI 58,2 posto čine žene, dok je muškaraca 41,8 %.Najviše ih je sa poteškoćama usled problema u hodanju i penjanju uz stepenice, njih 59,5%, odnosno 4,7% ukupne populacije. Drugi problem po pojavnosti jeste u vezi sa vidom, koji je prijavilo 41,9% ukupnog broja OSI, odnosno 3,3% ukupne populacije.

Bez obzira na koristi od obrazovanja i primenjena inkluzivna zakonska rešenja, obrazovna struktura osoba sa invaliditetom u Srbiji i dalje je nepovoljna. Prema rezultatima poslednjeg popisa stanovništva u Srbiji, 153 700 osoba sa invaliditetom imaju završeno srednje obrazovanje, što je 27,2% ukupnog broja OSI starosti 15 i više godina, odnosno oko jedne četvrtine, i 5,1% ukupnog broja stanovnika u Republici Srbiji sa završenom srednjom školom (Marković 2014, 59).

Broj OSI za koje su završile fakultetsko obrazovanje sedmog stepena iznosi 18 048, što je ukupno 3,2% OSI fakultetski obrazovano, kao i da OSI čine 2,8% ukupne populacije sa diplomom fakulteta u Republici Srbiji (Marković 2014, 65). Nema podataka koliko je osoba sa invaliditetom steklo diplomu mastera i naučni stepen doktora nauka, ali se na osnovu statističkog trenda, može pretpostaviti da je reč o malom uzorku.

Da bi se ova poražavajuća statistika o obrazovnoj strukturi osoba sa invaliditetom u Srbiji promenila, neophodno je da se, pored stvaranja materijalnih preduslova i permanentnog stručnog usavršavanja profesora i unapređenja nastavnih sadržaja, same osobe sa invaliditetom stimulišu da se aktivnije uključe u obrazovni proces. Argument koji se često može  čuti i među samim osobama sa invaliditetom, da se u Srbiji teško dolazi do posla i  da se zbog toga ne vredi obrazovati,iako je kvalitetno obrazovanje upravo i preduslov dolaženja do posla i uspeha na tržištu rada. Bez sticanja odgovarajućih obrazovnih kvalifikacija osobe sa invaliditetom će ostati van slobodnog tržišta rada.

Kada je Užice u pitanju, nakon srednje škole učenici se za nastavak visokog obrazovanja mogu opredeiti za dve visoko školske ustanove. To su Pedagoški fakultet koji školuje buduće vaspitače i učitelje, kako na osnovnim tako i na master i doktorskim studijama iz oblasti Metodike nastave i Akademija strukovih studija Zapadna Srbija.

Jedan od uslova za upis Pedagoškog fakulteta je prolaz na testu opštih sposobnosti tako da studenti sa određenim smetnjama (telesnim,govornim,mentalnim i sl) i ne mogu upisati ovaj fakultet, ističe prof. dr Jasna Maksimović, koja na Pedagoškom fakutetu predaje osnove i metodiku inkluzivnog obrazovanja.

Ona dodaje da ni nedavna kratka diskusija pokrenuta među profesorima ovog fakulteta nije dovela do promena vezanih za uslove upisa na Pedagoški fakultet. Veruje da to ne znači da se u skorijoj budućnosti neće otvoriti vrata za upis studenata sa hendikepom.

To će dovesti i do edukacije nastavnika i saradnika za rad sa studentima sa hendikepom. Za sada situacija na Pedagoškom fakultetu je da nastavnici nisu osposobljeni; nema adaptacije udžbenika za studente sa hendikepom, a ni zgrada Pedagoškog fakulteta nije adaptirana, zaključuje ona.

Akademija strukovih studija Zapadna Srbija, ranije kao Visoka poslovno- tehnička škola strukovnih studija) je uključena u proces inkluzije osoba sa invaliditetom od školske 2015/16. Godine. Poslednje tri godine upisana su dva studenta na obrazovne profile iz studijskih programa: Računovodstvo i revizija i Tehnološko inženjerstvo.

Inače, školski objekat nije prilagođen studentima sa invaliditetom, ne postoji rampa na ulazu u školsku zgradu, kao ni lift za slobodno kretanje osoba sa invaliditetom po spratovima zgrade. U školi nema potrebne literature za slepe i slabovide studente.

Profesori Odseka Užice posvećuju posebnu pažnju u procesu nastave osobama sa invaliditetom, iako nisu prošli ni jednu obuku. Praktična nastava se realizuje i u prostorijama Odseka i u ustanovama i preduzećima sa kojima Odsek ima sklopljen ugovor o realizaciji praktične nastave. Škola do sada nije učestvovala ni u jednom projektu koji se odnosi na inkluziju osoba sa invaliditetom.

Najveći problem je finansijska nemogućnost da Odsek, odnosno Akademija, samostalno reši problem fizičkih barijera za studente sa invaliditetom, prevashodno lifta. Pozitivno je da studenti uglavnom imaju lične pratioce, navodi Ljubica Diković, direktorka Akademije strukovnih studija Zapadna Srbija.

Tekst je deo projekta “Za koja zanimanja se u Užicu školuju učenici sa invaliditetom” sufinasiran sredstvima Grada Užica za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2021. godini. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.