Psihoterapija kao izraz ljubavi prema sebi
Kada odlučimo da krenemo na psihoterapiju možda nismo odmah svesni da je to čin ljubavi prema sebi.
Opšte je poznato da je potrebno da vodimo računa o svom fizičkom zdravlju, pa kada smo bolesni vodimo računa da se odmorimo, unesemo vitamine i oporavimo se, jednako je važno da na sličan način vodimo računa i o svom mentalnom zdravlju. Kretanje na psihoterapiju znači suočavanje sa životnim izazovima s hrabrošću, jer otvaramo prostor za razumevanje, rast i prevazilaženje emotivnih teškoća.
Međutim, briga o mentalnom zdravlju nije samo reakcija na trenutne probleme, već je i proaktivni korak ka ličnom razvoju. Pravi razvoj i zadovoljstvo ne dolazi samo pukim ispunjenjem očekivanja društva ili nekada našim sopstvenim očekivanjima. Ne znači da ćemo sigurno biti ispunjeni i zadovoljni ukoliko redovno treniramo, zdravo se hranimo, posvećujemo se poslu, već je neophodno da zavirimo u sebe, upoznamo sebe i osvestimo naše autentične želje, strahove, težnje kako bismo pružili samima sebi ljubav kakvu zaslužujemo.
Odluka da se posvetimo očuvanju svog mentalnog zdravlja odražava nastojanje da osvestimo lične emocionalne i psihičke potrebe, pokazujući poštovanje prema našoj autentičnoj ličnosti.
Ko sam ja zaista?
Život nedosledan našoj autentičnoj ličnosti stvara osećaj praznine, sveprisutno osećanje da nismo potpuni.
Autentična ličnost je u tom slučaju sakrivena negde u našim sopstvenim dubinama i umesto nje izgrađena je fiktivna, socijalna ličnost da bi se odgovorilo zahtevima sredine u kojoj je smo odrastali.
Živite li život dosledan vašoj autentičnosti ili… ste razvili osobine i ponašanja koja nisu deo vaše suštinske, autentične ličnosti, da biste zadovoljili ljude od kojih ste bili zavisni? Ako je tako, stekli ste predstavu o sebi koja je puna pogrešnih informacija. Sigurno ste imali neku korist od formiranja osobina i ponašanja koja nisu suštinski vaša. Uspeli ste da se, do izvesne mere, prilagodite sredini i zadovoljite neke svoje potrebe, potrebe za sigurnošću, prihvaćenošću… Ali, koju ste cenu morali da platite za ono što ste dobili? Da li se isplatilo?
Život nametnut dodeljenom ulogom oduzima nam onu važnu životnu energiju koja nam je potrebna za konstruktivno bavljenje stvarima koje istinski vrednujemo. Potiskivanje autentične ličnosti oduzima ogromnu energiju, kao kada pokušavamo da dobro napumpanu loptu držimo pod vodom. Potiskujući ličnost kakvoj smo predodređeni i kakva je trebalo da budemo, radimo nešto sasvim neprirodno i naporno. Nema većeg stresa od onog koji se izaziva negiranjem svoje autentične ličnosti. Istraživanje koje je izvršio Dr. Majkl Rozen pokazuje da stres i življenje kroz fiktivnu ličnost može čoveku da skrati život i za 32 godine.
Ako kroz život idemo svojom autentičnom ličnošću ogromna energija se oslobađa i dobijamo na brzini i efikasnosti u kretanju ka svojim životnim ciljevima.
Za ispravnu stvar nikada nije kasno
Vredi i nikada nije prekasno da se pozabavimo otkrivanjem naše sopstvene autentične ličnosti.
Često čujemo: “Ko se menja u ovim godinama?! To bi značilo da moram sve ispočetka. Kasno je da sada napravim zaokret”. Ipak, stvari su dosta jednostavnije. Ako shvatimo da, u bilo kom momentu, idemo pogrešnim putem, da se ne osećamo dobro, da smo nezadovoljni, da ne ostvarujemo svoj potencijal, uvek postoji prostor i vremena za promenu. Zamislite da se nalazite na putu na kojem stopirate. Ukoliko stojite na jednom mestu satima, a na tom putu baš niko ne prolazi, šta ćete uraditi? Verovatno je da ćete promeniti mesto na kome stojite. Možda ćete se vratiti nazad, krenuti napred, skrenuti desno ili levo, ali taj put ćete promeniti, jer vas ne vodi nigde.
Da li je ideja da nastavimo po inerciji da idemo u pogrešnom smeru i dođemo do slepe ulice, ili je bolje, iako možda teže, da svoj put promenimo?
Uvek je moguće da krenemo ispočetka, ovoga puta SVOJIM i PRAVIM putem.
Ukoliko želite da se na ovu temu dodatno konsultujete sa autorom ovog teksta, Nenadom Miškovićem, psihodinamski psihoterapeut, konsultacije možete zakazati na DokTok platformi.
