Savršen izgled na plaži – pogubni perfekcionizam?

Leto više nije samo sezona opuštanja, odmora i dodira sa prirodom. Postalo je za mnoge i sezona velikog stresa. Pojam „beach body“, odnosno telo koje je spremno za plažu, ne označava telesnu spremnost u smislu zdravlja i vitalnosti, već estetsku podobnost za fotografisanje, poređenje i javno izlaganje. Iako deluje bezazleno, ova ideja u svojoj osnovi nosi dubok i često poguban perfekcionizam, koji se direktno vezuje za društveni i psihološki pritisak da budemo savršeni.

Savršeno telo kao društvena valuta

Zapadna kultura nam kroz medijske sadržaje neprestano šalje poruku da vredimo onoliko koliko dobro izgledamo u očima drugih ljudi. Telo postaje roba za tržište pažnje i lajkova, odnosno estetski objekat koji mora biti doteran, obrađen, predstavljen drugima na najbolji mogući način i validiran. U tom smislu, nameće se ideal koji treba zadovoljiti po svaku cenu. Ta cena je često veoma visoka: hronično nezadovoljstvo, stid, iscrpljujuće dijete, preterano vežbanje, osećaj neadekvatnosti i trajno narušeno samopoštovanje.

Društvene mreže kao ogledalo koje iskrivljuje

Instagram, TikTok i slični kanali komunikacije, koji su nekada služili povezivanju sa drugima, danas su postali virtuelni izlozi savršenstva. Algoritmi favorizuju estetski „privlačne“ sadržaje, dok stvarnost koja podrazumeva nesavršenosti, oscilacije i ranjivost biva potisnuta, izbrisana ili prekrivena filterom.

Mladi ljudi, posebno adolescentkinje i mlade žene, izložene su konstantnom bombardovanju slikama „idealnih“ tela, često dovedenih do savršenstva uz pomoć uređivanja slika, dobrog osvetljenja ili hirurških intervencija. Ono što svakodnevno konzumiramo na mrežama vrlo često nije ni blizu stvarnosti. Ipak, većina ljudi se poredi sa tim nedostižnim idealima i vrednostima.

Proizvod toga je da i sebe i druge procenjujemo kroz broj lajkova, komentara i reakcija. To neminovno stvara duboko osećanje neadekvatnosti i razara nam identitet. Živeći u jednom jedinom telu koje imamo, mi konstantno pokušavamo da ga popravimo, doteramo i izmenimo, kontinuirano ne prihvatajući sebe.

Beach body i mentalno zdravlje

Perfekcionizam povezan sa izgledom vodi ka nizu mentalnih problema. Psihološka istraživanja pokazuju da su osobe koje doživljavaju intenzivan pritisak da izgledaju savršeno sklonije anksioznosti, depresiji, opsesivno-kompulzivnim poremećajima i poremećajima u ishrani. Ono što je najopasnije je to što se ta potreba da usavršimo svoj izgled ne završava kada postignemo cilj, jer cilj ne postoji. Standardi se stalno menjaju, a zadovoljstvo sobom se stalno odlaže i nikada nije konačno postignuto. Tako se dešava paradoks da što više ulažemo u svoj izgled da bismo se osećali bolje, to se često osećamo sve lošije.

Da bismo se borili protiv ovog društvenog fenomena, potrebno je:

• Prepoznati unutrašnji glas perfekcioniste, koji uvek traži više, bolje i lepše i postaviti mu granice.
• Osloboditi se toksičnog poređenja, odnosno svesno ograničiti vreme provedeno na mrežama koje podstiču nerealna očekivanja, i filtrirati sadržaje koje pratimo.
• Razvijati samoprihvatanje, ali ne kao odustajanje od fizičkog zdravlja i brige o telu, već kao prihvatanje njegovih faza, oblika i ritmova.
• Povezati se sa telom kroz kretanje, dodir, disanje i prisutnost, ali ne samo zbog fizičkog izgleda, već i zbog mentalnog zdravlja.

Ukoliko želite da se na ovu temu dodatno konsultujete sa autorkom ovog teksta, Anom Kojić, psihologom i psihoterapeutom pod supervizijom, konsultaciju možete zakazati na DokTok platformi.

Preuzmite DokTok aplikaciju sa #Google Play ili #App Store i zakažite svoju video konsultaciju već danas!