Dijalog znači slušati i čuti osobu koja ima drugačije stavove

Gordana Božić, diplomirani politikolog, novinar. Trenutno obavlja funkciju direktora u preduzeću Javnost d.o.o., a angažovana je i kao novinar u „Kragujevačkim novinama”. Zaposlena je u u ovom štampanom mediju od osnivanja 2009. godine, a pre toga, od 1995. radila je kao novinar u nedeljniku „Svetlost” i „Nezavisna svetlost”.

Podseća da „Kragujevačke novine” izlaze od 2009. godine kao nedeljnik koji informativno pokriva grad Kragujevac i region Šumadije i po koncepciji i uređivačkoj politici i kadrovskom sastavu novine su nastavak lista „Svetlost” koji je imao dugu tradiciju od 1935. godine. Kada su je 2007. godine kupili neki gradski binismeni, vrlo brzo su nastali nesporazumi i konflikti na relaciji novih vlasnika i menadžmenta, s jedne i redakcije novina, s druge strane. Epilog je bio da su svi novinari i urednici dali otkaze u „Svetlosti” i osnovali novi list – „Kragujevačke novine”

Izdavač novina je „Javnost” DOO, drugim rečima, vlasnici su novinari, čime je obezbeđena programska, ekonomska i kadrovska samostalnost lista i svaki eventualni spoljni uticaj, posebno  na uređivački politiku.

Na pitanje da li  danas u medijima ima kulture dijaloga i od čega sve dijalog trenutno zavisi, naša sagovornica smatra da u medijima postoji nekultura dijaloga. Svaki dijalog i razgovori o opštim pitanjima pretvaraju se u lični obračun, a mediji su (čast izuzecima) postali propagandna glasila vlasti. Dijalog znači slušati i čuti osobu koja ima drugačije stavove, prihvatiti da postoje drugačija mišljenja i kulturno nastaviti komunikaciju u nastojanju da se dodje do istine i da se stvari nazovu pravim imenom. To je danas u Srbiji nemoguće u svim sferama života, pa i u medijima. Svi oni koji misle drugačije stavljeni su „ispod crte” i proglašeni neprijateljima režima.

Da li situacija u štampanim i online medijima kakav zastupate identična ili se razlikuje u odnosu na elektronske medije uopšte?

Preduzeće „Javnost” doo izdavač je štampanog medija „Kragujevačke novine” i istovremeno ima  portal kragujevacke.rs i stavovi redakcije i uredjivačka politika zasnivaju se na profesionalnom, etičkom i objektivnom novinasrtvu, koje podrazumeva kritički odnos prema svakoj vlasti, bez obzira koja stranka vrši tu vlast. Nažalost, malo je takvih medija, jer su pritisci vlasti preveliki, što je i naša redakcija i te kako osetila (ove godine nismo dobili sredstva za sufinansiranje medija ni na lokalnom ni na republičkom konkursu).

Koliko su sagovornici spremni na dijalog i na koje teme najteže uspostavljate?

Veoma je teško doći do kompetentnih sagovornika iz državnih ustanova i institucija o bilo kojoj temi da se razgovara. Gotovo da uopšte nema dijaloga između novinara i sagovornika, pošto se sve zasniva na dopisivanju – pitanja se sagovorniku dostavljaju u elektronskoj formi, a odgovori ako i kad stignu. Veoma često odgovori nemaju nikakve veze sa postavljenim pitanjima ili se sastoje od jedne rečenice.

Sa leve strane urednik Kragujevačkih novina Miroslav Jovanović , Gordana Božić. Sa desne koleginice iz Res publike Bojana Vlajović Savić i Marija Milošević Tanasijević, kao i kolega novinar Miroslav Miletić 

Koliko sagovornici Vašeg medija kroz dijalog rade na podizanju svesti javnosti na teme kojima se bavite?

U našem mediju zastupljene su teme koje su od javnog interesa za građane i kroz detaljnu analizu nekog problema, sa sagovornicima koji su kompetentni da o tome govore, uvek se radi prvenstveno na tome da se podigne svest i upozna javnost sa činjenicama, a onda i da se predlože načini za rešeavanje problema.

Sa kojim se teškoćama vaš medij načešće suočava u ostvarivanju dijaloga?

Najveći problem je doći do sagovornika u svim državnim ustanovama i institucijama, jer ne smeju ili ne znaju da odgovore na postavljena pitanja. Komunikacija se svodi isključivo na prepisku preko mejlova, dok je direktan dijalog postao nemoguća misija.

Kako prevazilazite nedostatke u komunikaciji i dijalogu na relaciji novinar- sagovornik?

Trudimo se na sve načine da dođemo do sagovornika, a u nemogućnosti direktnog dijaloga šaljemo im pitanja mejlom. U svakom analitičkom tekstu zastupljeno je više strana i sagledava se problem iz više uglova, tako da u nedostatku sagovornika na jednoj strain, iste kompenzujemo na drugoj, ne manje kompetentnoj za određenu temu.

Kako biste ukratko prokomentarisali sadašnju medijsku sliku kada su u pitanju lokalne odnosno regionalne teme na području Kragujevca i okoline?

Malo je ostalo medija u gradu koji se profesionalno bave novinarstvom na tradicionalni način. Lokalne teme, naročito one koje kritikuju stanje u gradu, malo su zastupljene i uglavnom površno odrađene, bez detaljnije analize problema. Vremena za profesionalne medije su veoma su teška, jer su redakcije suočene sa raznim pritiscima, ucenama, netransparentnošću rada organa vlasti, ali i pokušajima da se oslabi finansijska osnova za njihov rad.

Profesionalni standardi najčešće su žrtvovani komercijalnim interesima, pa su mnogi mediji samo instrument svojih finansijera i vlasnika.

Na temu “DIJALOGOM DO KOLEKTIVNOG RAZUMEVANJA” naša sagovornica zaključuje da su “kultura dijaloga i uvažavanje kritičkog mišljenja među sagovornicima osnovni postulati modernog društva. Ne postoji jedinstven pogled na svet i zato je zaključak da neistomišljenika u razgovoru treba poštovati, čak i kada je ono što zastupa pogrešno ili čak besmisleno. Ljudi treba da pokušaju da razumeju jedni druge i onda kada se ne slažu u mišljenju kako bi se izbegli konflikti i neprijatne situacije”.

Gordana Božič  na kraju razgovora ističe da se „Kragujevačke novine” od svog osnivanja rukovode  isključivo univerzalnim principima novinarstva – da objektivno, istinito i pravovremeno informiše svoje čitaoce. Novine imaju izrazito kritički stav prema svim negativnim pojavama i procesima u društvu, što znači da se stavljaju u aktivnu ulogu kontrolora – pre vsega vlasti, bez obzira kojoj političkoj grupaciji i orijentaciji ona pripada. Mislimo da je to pravi profesionalni odnos redakcije, a najbolja potvrda za to su pozitivne ocene onog dela čitalačke publike koji traži objektivno i kritičko novinarstvo.

Naravno da takva uređivačka politika nije „po volji” ni jedne vlasti, naročito one na lokalnom nivou, zbog čega su novinari izloženi čestim neargumentovanim napadima i javnim prozivanjima, ali u redakciji to shvataju kao „cenu” profesionalnog rada.

Bez obzira na sve teškoće i prepreke, ovaj list ostaje da radi na principima profesije, verujući da će se u dogledno vreme nešto promeniti na medijskoj sceni Srbije.

Korišćene fotografije—Gordana Božić (privatna arhiva)

Пројекат “Дијалогом до колективног разумевања” је суфинансиран средствима из буџета Републике Србије- Министарста информисања и телекомуникација.