Užička republika je kult

Tvrdim da treba da čuvamo ono što nam je ostavljeno u nasledstvo a Užička republika je jedan od dobrih primera za to. Da se ona nalazi u nekoj razvijenoj državi, stranci koji od ničega stvaraju nešto, sigurno bi je zaštitili na sve načine, naglašava Radmila Janjušević, vlasnica TA „Amigo travel“.

Inicijativu Turističke Organizacije Užice koja je bila pokretač brendiranja Užičke republike, podržala sam praveći turističku proizvod koji smo nazvali Stazama Užičke republike, kojima već pet godina vodimo turiste, kaže Janjuševićeva.

Objašnjava da, Užička republika nije samo centar Užica i Narodni muzej, već je to prostor čije su se granice menjale u zavisnosti od situacije na terenu.

Dovoljno je istaći da je to u porobljenoj Evropi bila jedina slobodna teritorija na kojoj se normalno živelo i gde je funkcionisalo i zdravstvo, školstvo, kulturni i sportski život. Turistima uvek govori da je ovo bila posebna teritorija kao i ljudi koji su u tim teškim trenucima pružali ruku podrške i prijateljstva svima koji su baš ovde bežali od neprijatelja.

Činjenica da je ovde utočište našlo 100-tine hiljada Slovenaca bio je presudan momenat da se naša agencija opredeli za ovu ponudu i nismo pogrešili, kaže Janjuševićeva.

Gosti iz Slovenije najčešće dolaze, jer dosta znaju o Užičkoj republici, ali i iz želje da prošetaju stazama kojima su 1941. godine šetali njihovi pretci. Žao mi je što se zbog nedovoljnog broja smeštajnih kapaciteta, kratko zadržavaju u Užicu i okolini.

Često svraćaju i u domove naših sugrađana u selima Lužničke doline u kojima su im se rađali očevi i majke koji su dobijali srpska imena i zato su to neraskidive veze koje će uvek trajati, veruje Janjuševićeva.

Naša agencija ugostila je više grupa turista i kao licencirani turistički vodiči s ljubavlju pričamo o Užicu ne stideći se da gostima kažemo da je Užička republika svojevrstan brend i da nemamo razloga da bežimo od istorije. Istorija se okreće i uvek neko nešto negira, ali ja to neću raditi već ću ceniti ono što je dobro i za šta postoji širi interes.

Smatram da na lokalnom nivou svi zajedno treba više da poradimo na izgradnji i očuvanju tog brenda (više smeštajnih kapaciteta, turističkih vodiča, info pultova na više mesta u gradu, parkinzi za autobuse)…

Gradske strukture moraju opredeliti parkinge u centru gde bi se propisalo vreme za autobuse na šta sam i lično više puta ukazivala gradskom veću i dobijala u nekoliko navrata i smešne odgovore.

Očekujem da će neko imati sluha za to. Nelogično je da turiste parkiramo u Krčagovu ili na autobuskoj stanici. Takve situacije ne postoje nigde u svetu, jer ko iole ozbiljno razmišlja o turizmu prvo rešava infrastrukturne probleme.

Janjuševićeva objašnjava da turistička tura Stazama Užičke republike kreće od Narodnog muzeja, posebno naglašavajući važnost muzejske postavke posvećene ovom istorijskom periodu.

Dodaje da posetioce nakon toga odvedu do spomenika na Dovarju, odakle se vidi fabrika oružja i municije, ali i trasa stare pruge kojom se vozilo oružje i sanitetski materijal iz Cvete Dabić.

Nastavak staze je pored Gimnazije pa hotela Palas, koji je pod zaštitom države, a ni u kakvom je stanju. Naglasim gostima Užica da je zgrada Palasa nekada bila štamparija u kojoj su se štampale jedine novine u porobljenoj Evropi i da su odavde distribuirane na frontove.

Trg partizana koji je okupio najviše ljudi na otvaranju, nezaobilazna je destinacija, a pokažemo turistima i zgradu pozorišta u kojoj se 21. godinu unazad prve nedelje u novembru i dalje širi duh jugoslovenstva (održava se Jugoslovenski pozorišni festival).

Pređemo sa gostima most i prošetamo do Hidrocentrale na plaži, zgrade Autobuske stanice, nekadašnje Sokolane.

Iz centra Užica odlazimo do Kadinjače u posetu jedinstvenom spomen kompleksu. Tvrdim da zbog tog kompleksa područje Kadinjače i okolnih sela ima potencijala za razvoj seoskog turizma, čemu će dodatni sadržaj dati osposobljavanje aerodroma Ponikve.

Za celokupan region, a naročito zbog destinacije Užičke republike izuzetno je značaja auto put. Sigurna sam da će u perspektivi njime dolaziti veliki broj turista, jer u modernom svetu do dva sata je optimalno vreme da turisti putuju između krajnjih odredišta, kaže Janjuševićeva koja je više od 30 godina u turizmu.

Zato uvek ističem da moramo da čuvamo ono što nam je ostavljeno u nasledstvo a Užička republika je jedan od dobrih primera za to. Da se ona nalazi u nekoj razvijenoj državi, stranci koji od ničega stvaraju nešto, sigurno bi je zaštitili na sve načine.

Nažalost mi u najvećem broju slučajeva i od onoga što smo nasledili ne uspemo da napravimo nešto, kaže vlasnica TA „Amigo travel“ iz Užica. I turisti, a i lično sam za vraćanje Titovog spomenika na mesto sa koga je sklonjen 1992. godine. Treba ga vratiti bez ikakve političke konotacije, jer turizam ne poznaje politiku, već otvara sve granice.

Ako će turisti koji dođu u Užice na Trgu videti Titov spomenik, slikati se kraj njega zatim popiti kafu i pojesti komplet lepinju zašto im to uskraćujemo, pita se Radmila Janjušević?

Slovenci su najbrojniji posetioci i obavezno se slikaju kod Titovog spomenika. Njima ali i drugim tursitima i dalje nije jasno zašto ovaj spomenik ne stoji na Trgu gde je postavljen 1961. godine. U Užičku republiku dolaze i gosti iz drugih bivših republika SFRJ (Bosne, Makedonije, Hrvatske), ali i turisti iz Francuske, Holandije nedavno sam imala goste sa Kube.

U Užičku republiku dolaze i gosti iz drugih bivših republika SFRJ (Bosne, Makedonije, Hrvatske), ali i turisti iz Francuske, Holandije nedavno sam imala goste sa Kube.

Turizam je pasoš mira u kome je svaki pečat znak da smo u određenoj državi videli i pozitivne i negativne stvari i da imamo šta da poredimo, zaključuje Janjuševićeva.