Užičanka u Nitri istražuje biogoriva iz algi

Ana Petrović želi da rezultat njenog istraživačkog rada u okviru doktorske teze u Nitri u Slovačkoj bude biogorivo za koje neće biti neophodna izrada nove vrste motora, već ono koje će biti rentabilno i dostupno svima. Ova mlada Užičanka proučuje da je krajnje vreme da se osvrnemo na zdraviji život i učinimo sve što je u našoj moći da očistimo i ne zagađujemo okolinu.

Ana Petrović sa kolegama na dodeli master diploma u Nitri Foto–privatni album A.P.

Nakon osnovne škole „Nada Matić“ i gimnazije u Budimpešti za koju je dobila stipendiju Srpske samouprave u ovom gradu, Ana Petrović vratila se u rodno Užice, gde je završila osnovne studije na informatičkom smeru Visoke poslovno-tehničke škole. Bila je članica a kasnije i sekretarica Studentskog parlamenta i članica Nastavnog veća. Na zadnjoj godini osnovnih studija asistirala je dvojici profesora na predmetima Grafički dizajn i Projektovanje informacionih sistema.

2011. godine Đorđe Forst i Ana Petrvoić izabrani su kao najbolji studenti VPTŠ da učestvuju na Studentskoj naučnoj konferenciji u Nitri. Poučena nedostatkom prilika u našoj zemlji za obrazovanje, za razvijanje, napredovanje i posao, za nas koji želimo nešto više od ovoga što nam se nudi, shvatila sam da ne smem dozvoliti da nijedna prilika ne prohuji pored mene, pa sam se raspitala o mogućnostima nastavka studija u Slovačkoj, priseća se Ana Petrović svog puta do Slovačke.

Kasnije je poslala prijavu na master studije i posle položenog prijemnog ispita upisala je smer Informatika i automatizacija na Tehničkom fakultetu koji se nalazi u okviru Slovačkog poljoprivrednog univerziteta u Nitri.

Kolega Miloš Petković je krenuo sa njom, a zbog nepoznavanja ljudi i jezika, veliku podršku i pomoć u jezičkom sporazumevanju oko internata, zdravstvenog osiguranja i dobijanja boravka pružio im je gospodin Milovan Tmušić.

To iskustvo kada sam prvi put otišla u zemlju čiji jezik ne poznajem, da studiram na jeziku koji ne govorim, pomoć nekoga ko me razume i ko zna kako se stvari odvijaju i šta se radi u toj zemlji nikada neću zaboraviti, iz tog razloga svakom novom ko dođe, a Srbi koji su bili u Nitri znaju, ja sam uvek bila spremna da pomognem, tvrdi Petrovićeva.

Kaže da je u to vreme postojala mogućnost da se prvi semestar odsluša i polaže na engleskom jeziku, dok se ne nauči slovački što joj je mnogo značilo. U drugoj godini u izuzetno jakoj konkurenciji dobila je prestižnu stipendiju Višegradskog fonda, na koju se prijavilo oko 600 studenata iz Slovačke, Češke, Mađarske i Poljske, a stipendiju je osim Užičanke dobio samo još jedan student iz Srbije, za drugi stepen visokoškolskog obrazovanja, a Ana je istovremeno bila i stipendista Dositeja-Fonda za mlade talente, za stipendiranje najboljih studenata u inostranstvu.

Druženje sa studentima iz Srbije u Nitri Foto–privatni album A.P.

Njen master rad se zasnivao na programiranju sistema solarnih panela, jer je bila oduševljena konceptom korišćenja izvora energije i zbog čega je profesionalni razvoj nastavila u tom pravcu.

Tokom master studija susrela sa predmetima iz oblasti fizike koji su se odnosili na održavanje naše planete i samog okruženja u kome živimo, pa je to inspirisalo da upiše doktorske studije na Katedri fizike, gde je prihvaćena od prvog dana, a rad sa kolegama i koleginicama motiviše je da uvek ide napred.

Katedra fizike je jedna od najopterećenijih, jer osim što predajemo obavezne predmete prvoj i drugoj godini, što podrazumeva veliki broj studenata, imamo i više predmeta na master studijama. Ja trenutno držim vežbe iz sedam predmeta, a u II semestru ću dobiti još dva.

U okviru univerziteta je, pre godinu dana, otvoren istraživački centar AgroBioTech u sklopu koga imamo veoma dobro opremljenu laboratoriju. Iako volim rad sa studentima i ispunjava me vreme provedeno sa njima, ipak mi je potreban mir koji nalazim u laboratoriji. Najviše uživam u istraživanju termičkih svojstava materijala zbog širokog spektra mogućnosti.

Užičanki su posebno zanimljiva istraživanja koja obavlja u savremeno opremljenoj laboratoriji Foto–privatni album A.P.

U saradnji sa ostalim laboratorijama u istraživačkom centru ispitujemo fizička svojstva testa za hleb sa raznim primesama koje mogu da nadoknade veoma štetan gluten. Zatim ispitujemo piva, mlečne proizvode, žitarice.

Takođe dosta vremena provodim istražujući ulja, kako jestiva, tako i ulja za hidrauliku, koja koriste firme iz Nitre za proizvodnju plastike u hidrauličnim presama. Interesantno je kako se ponašaju stvari (materijali) oko nas sa promenom temperature i to me uvek dovodi do pitanja, šta se dešava u našem telu, koje je toliko savršeno, kada temperatura naglo opadne ili se poveća, raportira Ana Petrovićev o svojim obavezama u Nitri.

Kaže da se njen doktorski rad zasniva na istraživanju biomaterijala, konkretnije biogoriva novih generacija. Misli da je krajnje vreme da se osvrnemo na zdraviji život i učinimo sve što je u našoj moći da očistimo i ne zagađujemo svoju okolinu. Biogoriva možemo proizvesti iz preko 300 vrsta biljaka.

Za njihovu proizvodnju se može koristiti i biootpad. Bitno je napomenuti da biogoriva nisu toksična i potpuno su biološki razgradiva. U uskoj saradnji sa Tehničkim fakultetom sa Češkog poljoprivrednog univerziteta u Pragu istražuje biogoriva koja se dobijaju iz algi. Ova mlada Užičanka želi da da rezultat njenog istraživačkog rada bude biogorivo za koje neće biti neophodna izrada nove vrste motora, već ono koje će biti rentabilno i dostupno svima.

Istražuje i ulja za hidrauliku i veruje da će uspeti da pronađe neko dostupno svima Foto–privatni album A.P.

Ana ističe da posle velikog broja istraživanja slede naučni članci i prezentacija istih na naučnim konferencijama. Ne krije da se u početku osećala kao neplivač koji je neočekivano bačen u vodu, ali da su je takvog osećaja oslobodili saveti i podrška mentorke docenta Vozarove i uporan lični rad.

Bezbroj pročitanih naučnih članaka se na kraju isplatilo i zahvaljujući tome, danonoćnoj obradi podataka i pisanju članaka, Užičanka Ana Petrović spada među najproduktivnije doktorante na fakultetu. To potvrđuje i činjenica da je od 67 prijavljenih, odabrana u grupu od osam najboljih studenata na univerzitetu i da će u martu 2017. godine boraviti na studijskom putovanju na Louisiana State University u Baton Rouge.

Često boravi na konferencijama u inostranstvu, a kao najveću inspiraciju i nezaboravno iskustvo ističe “11^th International Conference of Agrophysics 2016” koja je održana u Lublinu u Poljskoj. Navodi učešće naučnika iz Srbije, Slovačke, Mađarske, Češke, Bugarske, Austrije, Nemačke, Holandije, Italije, Danske, Finske, Belgije, Francuske, Meksika i Egipta.

Ana Petrović (u donjem redu) sa kolegama sa Katedre za fiziku gde važi za najproduktivnijeg doktoranta Foto–privatni album A.P.

Kaže da je Nitra stari grad sa bogatom istorijom i otprilike 80 000 stanovnika, koji ima dva univerziteta i oko 20 000 studenata. Nalazi se na jugo-zapadu Slovačke i zbog izvanrednog položaja za kratko vreme može da se stigne u Bratislavu, Beč, Minhen, Budimpeštu, Prag, Krakov i druge poznate evropske lepotice, a nekoliko sati vožnje udaljena je od Užica.

Zbog svih pogodnosti koje Nitra pruža studenti često odlučuju da se školuju ovde, tvrdi Petrovićeva govoreći da je studentski život uključuje odlaske u pozorišta, na brojne koncerte i sportske događaje. U okviru univerziteta se nalazi i sportsko-rekreativni centar koji je studentima dostupan svakodnevno i besplatno.

Osim obaveznih predmeta mogu se odabrati i izborni, koji mogu da budu i sa drugog fakulteta u Nitri, bilo kog univerziteta u Slovačkoj ili inostranstvu, ukoliko student želi da proširi svoja znanja. Kao primer navodi da student agrobiologije može da se prijavi na kineski jezik.

Slovačka je veoma otvorena za strane studente, a na ulicama gradova koji imaju univerzitete mogu se čuti španski, engleski, francuski ali isto tako i srpski jezik. Većina stranih studenata dolazi preko Erazmusa, što nije slučaj sa studentima sa naših prostora. Veći deo studenata iz Srbije su ustvari slovaci iz Vojvodine, a mali broj je nas “originalnih Srba“, kako nas oni zovu.

Ali koje god nacionalnosti bili, sigurno ćete se sresti na časovima slovačkog jezika, koje svake godine organizuje univerzitet. Meni je trebalo tri meseca da počnem da se sporazumevam na slovačkom, i evo sada, skoro 6 godina provedenih u Slovačkoj, govorim tečno njihovim jezikom , tako da na predavanjima studenti ne mogu da primete da nisam iz Slovačke.

Od ostalih pogodnosti ističe da svaki student može da dobije internat čiji raspon se kreće od starijih i jeftinijih do skupljih koji su noviji i bolje opremljeni. Sem toga, na početku studija se dobija međunarodna studentska ISIC kartica sa kojom se ostvaruju popusti u kupovini i u transportu, a na nju se dopunjava i kredit za menzu.

Ceo univerzitet koristi online sistem na kome svaka osoba, i studenti i zaposleni, imaju svoj profil. Preko tog sistema se e-mailovima komunicira, prijavljuju se ispiti, skidaju se skripte i ostali potreban materijal, rezerviše se obrok u menzi. Kao asistentkinja, na sistemu beležim prisustvo studenata na časovima i imam za obavezu da objavljujem svoje publikacije, navodi Petrovićeva ističući da je za studente važno da posle predavanja na fakultetu mogu da rade u takozvanim „brigadama“, što je nešto kao naša studentska zadruga, organizovano da uvek ima posla tako da mnogi tako finansiraju svoje studije.

Dosta mladih iz Srbije dođu na studije nadajući se lakom uspehu, ali posle prvog semestra nažalost odustanu i vrate se. Posle Miloša i mene su stigle nove generacije studenata iz Užica, Malog Zvornika, Zlatibora, Prijepolja, Kruševca. Oni koji su radni i dođu do kraja, po završetku škole su se zaposlili i ostali da žive u Slovačkoj ili se vratili u Srbiju gde su našli posao.

Zbog velikog broja obaveza na katedri, malo slobodnog vremena koje imam provodim u igranju odbojke ili idem u neku od obližnjih banja sa termalnim izvorima da se opustim. A, kako je Nitra u ravničarskom delu Slovačke, koristim svaku priliku da odšetam u brda, ne bih li bar malo nadoknadila divne poglede koji se prostiru sa vrhova naših planina. Zaljubljenik sam u noćno nebo, pa kada to vremenski uslovi dozvole, teleskopom koji imamo na katedri, posmatram zvezde, veličanstvena sazvežđa, magline. Kada ništa od toga ne stižem, uživam u prelepom zalasku sunca sa prozora moje sobe.

Pogled na Nitru sa Aninog prozora Foto–privatni album A.P.

Nostalgična sam i u Užice dolazim često jer me još uvek dovodi čežnja za domom. Ali tužna sam kada naš lepi grad zaguši smog i kada vidim ljude kako nose balone vode. Okruženi brdima koja su puna izvora, mogli bismo biti poznati po čistoj vodi i zdravom vazduhu. Kanjon Đetinje sa mnogo virova, manjih slapova, pećina i mnoštvom vodenog bilja je izuzetan. Takva divlja prirodna lepota retko gde može da se nađe, posebno je atraktivan sada kada ima šetačku stazu pristupačnu čak i starijoj populaciji. Svoje prijatelje iz Slovačke, Češke i Nemačke uvek dovodim baš tu da pokažem nešto što je specifično „naše“. Pored Zlatibora tu je Tara, Jelova Gora bogata pečurkama, jezero na Zaovinama, Perućcu i još mnoštvo drugih bliskih okruženja koja čekaju da na pravi način budu promovisana i tako dobiju svoje mesto u Užičkom turizmu.

Pred sobom imam završetak doktorskih studija i želju da nastavim univerzitetsko – istraživački rad. Većina ljudi me pita: ”U Slovačkoj ili u Srbiji?” Imam još godinu i po dana do kraja studija i ostavljam sebi prostor da razmislim o tome. Činjenica je da Slovačka pruža mnogo više mogućnosti za napredovanje, a opet Srbija je u mom srcu, ne krije Petrovićeva.

Poručuje da bi Užičani trebalo ponovo da počnu da se bave intelektualnim temama, jer misli da je obrazovanje u Užicu u mnogo lošijoj situaciji nego pre 10-20 godina.

Sigurna je da mogu da se nađu uporni i prodorni ljudi koji veruju i koji bi se izborili da Užice dobije dugo planirani Univerzitet. Veruje da bi se tada našla i sredstva, nakon čega bi se mladi, perspektivni ljudi potrudili da Užice dobije rejting.

Ima mnogo Užičana u inostranstvu koji su doktorirali, ili dosegli i više titule, kojima treba pružiti šansu. Tada će se otvoriti mogućnost akreditovanja velikog broja smerova i fakulteta u raznim oblastima. Verujem da bi to mnogo doprinelo razvoju grada i privlačenju domaćih i stranih projekata.

Užice je nekada bilo jedan od vodećih gradova Srbije i mislim da ima potencijal da povrati staru slavu. Uz Univerzitet grad bi procvetao ispunjen mladim ljudima koji bi tražili priliku da pokažu šta znaju, tvrdi iz Slovačke Nitre, doktrorantkinja Ana Petrović.

Ovaj tekst je deo projekta “Užičani kojekude” sufinasiran sredstvima grada Užica za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2016. godini.