Kako preživeti vrućine

Toplo vreme donosi probleme sa zdravljem i kod mlađih osoba a pogotovo kod starijih. Fizičke promene koje nastaju s godinama utiču na to da naše telo ne registruje dobro kad je prevruće, čak i kad su temperature vazduha jako visoke. Starije osobe takođe ređe osećaju žeđ i ne mogu se rashladiti tako brzo kao mlađe osobe.

Srčana obolenja, dijabetes i ostale hronične bolesti koje dolaze u poznijim godinama takođe povećavaju rizik od komplikacija povezanih sa velikim vrućinama, kao i lekovi koje stariji ljudi piju za te njihove probleme. Mlađe osobe često u toku dana ne piju dovoljno tečnosti, ili piju previše diuretika kojima se tečnost više izbacuje, te telo dovode do dehidriranosti.

Evo nekoliko saveta koji nam mogu pomoći da lakše izdržimo velike vrućine.

Ako to sebi možete priuštiti, nikada ne izlazite napolje kada je sunce jako, u periodu između 11 – 16 časova. Ako već morate izaći napolje onda obucite nešto lagano, pamučno, prozračno, svetle boje. Kao zaštitu od sunca obavezno koristite naočare i šešire sa širokim obodom, te se najmanje pola sata pre nego izađete namažite sa kremom za zaštitu od sunca.

Da biste obavili svakodnevnu šetnju i nabavku, to radite u ranim jutarnjim ili kasnijim večernjim satima kada sunca nema. Isto važi i za obavljanje poslova u bašti i dvorištu. Kod sebe uvek imajte flašicu sa vodom i pijuckajte tokom dana, ne čekajte da ožednite.

Dok boravimo u prostorijama poželjno bi bilo da te prostorije budu rashlađenje klima uređajima.Veliki šok za organizam je i kada iz rashlađene prostirije izađemo na spoljašnju vrelinu. Zato klima uređej treba podestiti tako da razlika između spoljašnje i unutrašnje temperarure bude maksimum 7 stepeni. Veća temperaturna razlika je veoma opsana po naše zdravlje.

Praktična stvar koju možemo uraditi leti jeste da povećamo unos osvežavajućih namirnica i onih koje stvaraju tečnost, a to su salate, voće i voćni sokovi. U letnjim mesecima treba stalno da imamo nešto slatko kod sebe (suvo voće, slatkiš od meda i susama…)  jer lako može doći i do pada šećera u krvi ili gubitka elektrolita. Hladne kafe, gazirani sokovi i alkoholna pića ne služe za nadoknađivanje tečnosti jer kofein i alkohol pojačavaju gubljenje tečnosti putem mokraće.

Rashladite se tuširanjem, ali nipošto nemojte da vam voda bude previše hladna ili previše topla da ne bi dodatno šokirali organizam. Možete i da stavite mokar peškir oko vrata, zglobova, ispod pazuha.

Veoma je važno da zbog sebe i zbog drugih znate prepoznati najčešće loše posledice toplog vremena.

Dehidracija. Neki od simptoma koji jasno upućuju na dehidraciju su: slabost, glavobolja, grčevi u mišićima, nesvestica, zbunjenost. U slučaju dehidracije pijte vodu i sportska pića, ali se obavezno javite lekaru.

Toplotni udar. Povišena temperatura preko 39 C, crvena, suva i vruća koža, ubrzan puls, glavobolja, vrtoglavica, mučnina, povraćanje, nesvestica. U slučaju toplotnog udara treba potražiti hitnu medicinsku pomoć, skloniti se na hladno mesto, raskomotiti se i staviti mokre obloge oko vrata, zglobova, ispod pazuha. Takođe, važno je piti vodu ili sportska pića.

Iscrpljenost usled vrućine. Simptomi su: pojačano znojenje ili izostanak znojenja, grčevi u mišićima, umor, slabost, bledost, hladna koža, vrtoglavica, mučnina, povraćanje, brz ili usporen puls, nesvestica. U slučaju iscrpljenosti odmah se sklonite u hlad, pijte vodu ili sportska pića i odmah pozovite hitnu pomoć jer može doći do komplikacija ako imate problema sa povišenim krvnim pritiskom i drugim srčanim oboljenjima.