Zagađen vazduh zdravlje ruši

U službi za odraslo stanovništvo Doma zdravlja u Užicu tokom zime primetno je povećan broj pacijenata sa tegobama organa za disanje,bilo da se radi o akutnim obolenjima ili pogoršanju hroničnih respiratornih obolenja, navodi načelnica službe dr Milanka Jovanović. Dodaje da je jedan od razloga za to i aerozagadjenje, ali i hladno, maglovito vreme, smanjena fizička aktivnost, kao i ishrana siromašna svežim voćem i povrćem i sezona gripa.

Aerozagađenje je jedan od 10 glavnih faktora rizika za zdravlje, a Svetska zdravstvena organizacija 2014. godine proglasila ga je jednim od uzroka kancerogeneze. U svetu više od sedam miliona ljudi preveremeno umre upravo zbog lošeg kvaliteta vazduha. Prema poslednjim evidencijama, u Evropskoj uniji zabeleženo je od 400.000 do 450.000 prevremenih umiranja zbog aerozagađenja.

Zbog posledica aerozagađenja u Srbiji godišnje umire više od 5 000 ljudi ukazuju pojedini podaci, a uočen je porast hroničnih respiratornih oboljenja, karcinoma pluća, kardiovaskularnih tegoba.

Stručni saradnik Instituta za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut” Uroš Rakić, koji je od 2010. do 2015. godine uz pomoć najsavremenijeg softvera SZO, radio analize ustanovio je da povećana količina emisije štetnih supstanci u vazduhu direktno utiče na povećanu smrtnost građana.

Te analize su pokazale da je najveća zagađenja izmereno u Beogradu, Užicu i Valjevu, a zaključeno je da bi se broj smrtnih slučajeva prepolovio ukoliko bi se za 10 mikrograma po metro kubnom smanjio broj suspendovanih čestica PM10.

Koncentracija PM10 čestica u Užicu tokom grejne sezone svakodnevno prelazi graničnu vrednost od 50 µg/m3 Foto–URP

Stručnjaci kažu da se oboljenja poput astme, hroničnog bronhitisa ili emfizema uglavnom javljaju kombinacijom naslednih predispozicija, pušenja i uslova na radnom mestu, kao i usled izloženosti aerozagađujućim materijama u sredini u kojoj osoba živi i radi.

Bez obzira na uzrok bolesti, ljudi izloženi ovakvim uslovima, kao i deca i starije osobe, spadaju u grupu osoba veoma osetljivih na aerozagađujuće materije.

Vazduh u Užicu i Sevojnu konstantno je nezdrav od početka grejne sezone, jer su zagađujuće materije PM10 čija granična vrednost je 50 µg/m3 svakodnevno uvećane i po nekoliko puta,  što se svakodnevno može videti na sajtu Zavoda za javno zdravlje iz Užica.   

Kvalitet vazduha određuje zagađivač čiji indeks tog dana ima najveću vrednost.

U službi za odraslo stanovništvo Doma zdravlja u Užicu tokom zime primetno je povećan broj pacijenata sa tegobama organa za disanje,bilo da se radi o akutnim obolenjima ili pogoršanju hroničnih respiratornih obolenja, navodi načelnica službe dr Milanka Jovanović. Dodaje da je jedan od razloga za to i aerozagadjenje, ali i hladno, maglovito vreme, smanjena fizička aktivnost, kao i ishrana siromašna svežim voćem i povrćem i sezona gripa.

Zagađen vazduh deluje na različite organe, počev od suzenja, peckanja i svraba očiju i kože,  preko iritacija, osećaja pečenja u grlu, nosu, kašlja i otežanog disanja, do glavobolja, vrtoglavica, apatija, pospanosti, slabosti i poremećaja sna, nabraja dr Jovanović. Aerozagađenje utiče i na skok krvnog pritiska, poremeć srčanog ritma, alergijske reakcije, smanjenu otpornost na infekcije, ali i na smanjenje apetita i mučninu.

Ovo su mogući efekti na zdravlje,a koji će se ispoljiti zavisi od vrste i koncentracije štetnih materija, dužine izloženosti, osetljivosti organizma, uzrasta, prisustva akutnih ili hroničnih obolenja, nivoa stresa koji podnosimo, kao i od stepena fizičke aktivnosti, objašnjava dr Jovanović.

Zagađen vazduh izaziva brojne tegobe kod ljudi Foto–URP

Pacijentima uvek savetujemo da kao mere prevencije ograniče kretanje pre svega najmlađih, ali i osoba sa hroničnim obolenjima, da koriste šal ili maramu preko usta, da prestanu sa pušenkem, a da na drugoj strain povećaju unos svežeg voća i povrća, tečnosti,toplih napitaka,kao i da redovno upotrebljavaju terapije i da se na vreme vakcinišu protiv sezonskog gripa.

Tvrdi da u Domu zdravlja ne raspolažu podacima o broju obolelih kao posledici aerozagađenja, dodajući da se u stručnoj literaturi aerozagađenje navodi kao faktor rizika za nastanak nekih hroničnih obolenja kao što su hronična obstruktivna bolest pluća, astma i neke vrste karcinoma.

U rešavanje problema zagađenosti vazduha treba da se uključe sve nadležne institucije, ali i lokalne samouprave jer je, međusektorska saradnja jedini način da se stanje u ovoj oblasti popravi i unapredi, izjavila je nedavno na okruglom stolu o životnoj sredini koji je održan u Beogradu, Elizabeta Paunović, šefica SZO Evropskog centra u Bonu za životnu sedinu i zdravlje.

Ovaj tekst je deo projekta “Informisani lakše dišemo” koji je sufinansiran sredstvima grada Užica za sufinansiranje projekata civilnog društva iz oblasti zaštite i unapređenja životne sredine za 2017. godinu.