Da li je svako zaboravljanje alarm?

Iza svakog zaboravljenog imena i izgubljenog pravca krije se čovek koji polako gubi mapu svog sopstvenog života, dok se sećanja tope poput jutarnje magle. Ta tiha borba ne pogađa samo one koji nose dijagnozu, već i njihove porodične krugove koji nemo svedoče kako im najbliži nestaju dok su još tu. Iako izlečenje nauka još uvek istražuje, blagovremenom reakcijom i terapijom tok bolesti može značajno da se uspori.

Da li je svako zaboravljanje znak za alarm?

Naravno da ne. Svi mi zaboravimo gde su ključevi ili kako se zove osoba koju smo upravo sreli. Svakodnevni stres, umor i ubrzani tempo života često zamagle naš fokus i naprave manju prazninu u pamćenju. Ali, šta kada zaboravimo put do kuće kojim hodamo decenijama? Šta kada se ista priča ponavlja u krug, iz minuta u minut, dok nam sagovornik sa strahom u očima postavlja isto pitanje? Granica između običnog, svakodnevnog zamora i ozbiljnog kognitivnog pada krije se upravo tu: u trenucima kada se poznati svet počne topiti, kada se gubi sposobnost obavljanja jednostavnih zadataka i kada dolazi do primetnih promena u ponašanju i funkcionisanju.

Filmovi koji menjaju pogled na svet

Razumevanje ove bolesti menja sve. Zato vredi pogledati filmove poput The Father (sa maestralnim Entonijem Hopkinsom) i The Notebook (Rajan Gosling). Ovi filmovi nisu samo umetnost. Oni su udžbenici empatije. Oni pomažu bližnjima da shvate kroz šta prolazi osoba sa oboljenjem, da razumeju unutrašnju pometnju, strah i potrebu za sigurnošću.

Kroz umetničku viziju velikog platna, ove filmske priče skidaju veo tabua i straha koji često prate neurološke bolesti. Gledajući ih, učimo da ne osuđujemo nagle promene raspoloženja, već da u očima obolelih prepoznamo osobu koja očajnički traži sidro u oluji. To je ujedno i poziv da odbacimo predrasude i pokažemo strpljenje onda kada je našim najmilijima najteže da sami pronađu reči.

Šta nam govore mudrosti i nauka?

Još je akademik Vladeta Jerotić u svojim delima o starosti i psihologiji religije isticao da čovek ostaje mlad onoliko dugo koliko je njegov duh sposoban da se menja, uči i preispituje. Upozoravao je da pasivnost uma i zapuštanje unutrašnjeg života ostavljaju posledice na našu psihu, čineći nas ranjivijima pred godinama. Njegova misao da prava starost počinje onog dana kada čovek prestane da bude radoznao danas rezonuje snažnije nego ikada, podsećajući nas da se protiv kognitivnog pada borimo i negovanjem duha, ne samo telom.

A šta nam danas kažu najnovija naučna saznanja?

Medicina ubrzano napreduje. Savremena istraživanja fokusiraju se na napredne biomarkere iz krvi i cerebrospinalne tečnosti, jer određeni biomarkeri mogu pomoći u ranijem otkrivanju Alzheimerove patologije. Pored inovativnih imunoterapija koje ciljaju amiloidne pločice, naglasak je na personalizovanom pristupu i ranoj dijagnostici.

Rani znaci: Šta ne sme proći neprimećeno?

Rani simptomi se često postepeno razvijaju. Problemi sa pamćenjem mogu biti među prvim uočljivim znacima. Osoba zaboravlja skorašnje događaje, gubi se u poznatom okruženju, menja raspoloženje, gubi interesovanje za hobije i ima probleme sa govorom ili računanjem.

Prvi korak? Ne čekajte. Pravovremena provera je ključna. Najbolje je javiti se lekaru opšte prakse, neurologu ili neuropsihijatru. Bolest može da se značajno uspori.

Prevencija je esencijalna

Mozak se čuva dok smo zdravi. Fokusirajte se na prevenciju. Koje vežbe pomažu?

1. 1. Kognitivni trening: Rešavanje ukrštenih reči, učenje stranih jezika, čitanje i sviranje instrumenata stvaraju “kognitivnu rezervu”. Svaka nova mentalna prepreka koju savladamo danas, gradi štit za um koji nas štiti sutra.

   2. Fizička aktivnost: Brza šetnja, plivanje i aerobne vežbe podstiču cirkulaciju i zdravlje moždanih ćelija. Redovno kretanje doprinosi zdravlju tela i mozga.

   3. Pravilna ishrana i socijalizacija: Mediteranska dijeta, druženje i razgovori štite nervni sistem. Ponekad je dovoljan zagrljaj, lepa reč i zdrava ishrana.

Reagujte na vreme. Informišite se, potražite stručnu procenu i pružite podršku.

Ukoliko želite da se na ovu temu dodatno konsultujete sa autorkom ovog teksta, Kristinom Karanović, psihoterapeutom i master psihologom, konsultaciju možete zakazati na DokTok platformi.

Preuzmite DokTok aplikaciju sa #Google Play ili #App Store i zakažite svoju video konsultaciju već danas!

Korišćena fotografija preuzeta sa www.doktok.rs