Da li ste sebi najbolji prijatelj?

Za početak – želim da iskreno odgovorite na nekoliko pitanja: Kada bi se vaš najbolji prijatelj prema vama ponašao onako kako se vi ponašate prema sebi, da li biste bili prijatelj sa njim? Samosaosećanje podrazumeva da se prema sebi ponašamo kao prema najboljem prijatelju. Šta to znači?

Kada se suočavamo sa nekim izazovom, kada prolazimo kroz neki težak period, kada patimo ili pogrešimo ili se osećamo kao da nismo dovoljno dobri, samosaosećanje znači da budemo nežni prema sebi i da sebi pružimo podršku. Umesto da sebe mučimo negativnim mislima i emocijama, da kritikujemo sebe zbog grešaka i nesavršenosti, samosaosećanje podrazumeva da zastanemo i kažemo sebi: „Ok, sada mi je teško, kako mogu da brinem o sebi u ovom trenutku?“ ili „Šta bih sada rekao svom najboljem prijatelju?“

U suštini i saosećanje sa drugima i samosaosećanje imaju iste elemente.

Elementi samosaosećanja

• Svesnost – da nas nešto boli ili da patimo. To znači da kažemo sebi da nam je teško, da smo tužni i da je to okej. Svesnost nam pomaže da razumemo da teške misli i osećanja nisu deo nas, već su ona samo prolazna i ograničena na ovaj trenutak.
• Ljudskost – Svi ljudi pate – možda ne na isti način ili u istoj količini. Biti čovek znači biti ranjiv, nesavršen, grešan… Često kada pravimo greške postoji iracionalan osećaj kao da smo mi jedino biće na ovom svetu koje greši, ali da li zaista znate makar jednu osobu koja baš nikada nije pogrešila? Ja je ne znam…
• Nežnost – Samosaosećanje znači da budemo nežni i da imamo razumevanja prema sebi kada patimo, ne uspemo ili se osećamo neadekvatno, umesto da ignorišemo svoj bol ili da se (samo)bičujemo kritikom.

Saosećanje koje obuhvata ova tri elementa znači da da budemo prisutni sa svojim bolom, da uveravamo sebe da nismo sami i da tešimo sebe.

Kako da učinim sebe saosećajnijim?

Suštinsko pitanje samosaosećanja je „Šta mi je trenutno potrebno?“ i, tačnije, „Šta mi je potrebno da bih ublažio svoju patnju?“ Podsetite se da svi prave greške i da se svi suočavaju sa teškim vremenima. Budite nežniji prema sebi. Počnite malim koracima.

Ponašajte se kao što biste se ponašali prema prijatelju

Razmislite o tome kako biste se ponašali prema drugima do kojih vam je stalo. Iako ne možemo uvek da otklonimo tuđi bol, možemo da im pružimo podršku i da im pomognemo da ga prebrode i rastu. To isto važi i za nas.

Dozvolite sebi da pravite greške

Davanje sebi dozvole da s vremena na vreme budete čovek je jedan od načina da prihvatite svoje mane i podsetite se da niste sami u tome što ste nesavršeni. Vi volite vaše prijatelje iako prave greške i nećete ih kritikovati kada vidite da pate. Zašto onda kritikujete sebe kada patite?

Brinite o sebi kao što biste se brinuli prema drugima

Ako se naš prijatelj oseća loše, često automatski krenemo da ga zagrlimo ili dodirnemo. Istraživanja su pokazala da kada se samozagrlimo, naše telo ima isti doživljaj kao kada nas grli neko sa kim se osećamo sigurno.

Postanite svesniji sebe

Postanite svesniji svojih reakcija na sopstvene nesavršenosti i umesto da sebe počastite nekim negativnim izrazima, kao što su – da ste glupi, da ste „idiot“, recite sebi: „Okej, na greškama se uči. Ko radi taj i greši!“ ili neku sličnu rečenicu. Važno je da nađemo rečenicu koja ne samo da je opraštajuća, već nam zvuči realno.

Dozvolite sebi da iskusite emocije bez osude

Naše emocije su vrlo prolazne i samo čine deo našeg „ovde i sada“ iskustva. Čak i one najgore emocije su deo ljudskog iskustva i s vremenom prođu, ma koliko nam se činilo da „nema izlaza“ i da nikada neće proći.

Pokušajte da ne osuđujete sebe prebrzo

Ako stalno pretpostavljam da ću se ponašati ili osećati na određeni način, najčešće sebi unapred oduzimam mogućnosti da bude drugačije – kao da sam sebe unapred osudila za zločin koji još nisam izvršila.

(Ponovno) dobijanje perspektive

Ovo podrazumeva da sebe podsećamo da nismo sami u tome što osećamo, da je ono što mi mislimo ili osećamo, već neko mislio i osećao, i da jesmo povezani sa drugima na mnogo načina. Taj osećaj zajedništva, osećaj da nismo sami (i jedini!) i da nas neko razume nam daje potpuno drugačiju perspektivu.

Oslobodite se potrebe za spoljnom validacijom

Mnogo našeg negativnog razmišljanja potiče od toga kako nas drugi doživljavaju jer, pobogu, šta će drugi da kažu! Ako se, na primer, samobičujemo zato što imamo višak kilograma ili nismo dovoljno pametni i slično… mnogo te samoljutnje potiče od društvenih pritisaka.

Svako treba da prilagodi praksu samosaosećanja sebi, svojim ličnim potrebama i životnim okolnostima.

Ono što je važno jeste da imamo strpljenja – ne možemo preko noći postati samosaosećajniji! To je praksa koja zahteva vreme. Kao i sa svakom veštinom, što više vežbamo – to postajemo bolji!

Ukoliko želite da se na ovu temu dodatno konsultujete sa autorkom ovog teksta, Nataša Zečević, Psiholog i geštalt psihoterapeut, konsultacije možete zakazati na DokTok platformi.

Preuzmite DokTok aplikaciju sa #Google Play ili #App Store i zakažite svoju video konsultaciju već danas!

Korišćena fotografija preuzeta sa www.doktok.rs