Dijalog  tokom trudnoće, rađanja i nakon porođaja, značaj i prednosti

O značaju dijaloga od samog stvaranja života i boravka u majčinoj utrobi, gde imamo dijalog između majke i deteta, a pre svega trudnice pa porodilje sa svima koji učestvuju u pripremi i samom porođaju, razgovarali smo sa dulom Jelenom Mikić iz „Bele breze“ u Beogradu, čiji je poziv dijalog sa porodiljama i podrška koju im pruže pre, tokom i posle porođaja.

Koliko je važna komunikacija koju majka začećem uspostavlja sa svojim detetom ali i sa okruženjem?

To pitanje je i najvaźnije. Vrlo je vaźno da mama ume da komunicira sa bebom i da oseća svoju bebu. Ne mislim samo na fizički osećaj, kada mama opaźa pokrete, već na osećaje i emocije koje dolaze i koje ih vezuju u toku trudnoće i na porođaju.

Koliko su buduće majke otvorene za dijalog i koliko je ta vrsta oslobađanja važna u pripremi za porođaj?

Č̣esto mame ne znaju kako. Postoje lagane metode,opuṣ̌tanja i tehnike koje mami pomaźu da se ona bolje poveźe sa svojom bebom. Tako da, dula i tome sluźi. Meni liçno je to omiljeno.

Šta je posao dule i kavi su benefiti dijaloga sa trudnicom tokom trudnoće i pripreme za porođaj?

Dula će je pored toga spremati za porođaj. Danas su jako popularni časovi pripreme.  Svaka trudnica moźe da bira ṣ̌ta joj se više dopada. Da li će ići u Dom Zdravlja ili će izabrati neki drugi centar za mame, za roditeljstvo i prema svojim potrebama odlučiti sa kim će biti na tom putu. Trudnice se tako i informiṣ̌u o samom porodiliṣ̌tu,protokolima,o porođaju i kako da razumeju tok procesa.

Šta je ono što je najznačajnije u dijalogu između Vas i porodilje tokom samog čina porođaja?

Dula moźe umesto muźa biti sa ženom na porođaju. Pomoći u svemu pri komunikaciji sa lekarom. Naročito je meni važno,ako je źena Ruskinja recimo. Jezička barijera je često razlog zašto uzeti sa sobom dulu koja govori  maternji jezik žene koja se porađa.

Vremenom sam razumela da je reč̣ vrlo vaźna. Posebno u takvom transu žena ima potrebu da čuje svoj jezik. On definitivno vuče vibraciju roda i rađanja. To je najveća simbolika jezika ovde.

Uz porodilju su pre svega babica  lekar, kako izgleda dijalog čitavog tima i koliko jedni drugima i na koji način pomažete, kako bi zajednički pomogli porodilji i što lakšem i zdravijem porođaju?

Drugo, i ne manje vaźno je razumevanje lekara i med.osoblja. Mnoge opušta saznanje i informacija “dokle su stigli”, da je sve u redu, da idemo ka naponima,ṣ̌ta predlaźe lekar, razumevanje procesa, kako pomaźe babica kad savetuje ṣ̌ta u pravom trenutku uraditi kad se rađa beba.

Treće, sama komunikacija sa partnerom  – u  ovom sluč̣aju sa dulom obema pomaźe u međusobnom  razumevanju  i stvaranju poverenja! Poverenje je vaźno pa se naravno pored neverbalnog ( pogledom, dodirom, opuṣ̌tanjem..) moźe uspostaviti na verbalan način. Razgovor opušta ako je kao takav potreban. Ne uvek i stalno. Nekad je vaźna tiṣ̌ina.

U čemu se sastoji dijalog nakon porođaja i koliki je značaj takve komunikacije?

Nakon porođaja, zna se : podrṣ̌ka u vidu predloga i saveta kako započeti dojenje..

Kako se osloboditi strahova ” umem li sa  bebom” , obrada pupka, sopstvena higijena,praćenje raspoloženja, san, odmor i naravno izraźavanje ljubavi prema novorođenčetu koje itekako majka uči.

Ono što dula Jelena ističe kao i najznačajnije posle porođaja je tzv. zlatni sat, vreme kada beba provdi na maminim grudima i tako sačeka odsecanje pupčanika, što je, prema njenom mišljenju poželjno što duže odložiti, u skladu sa uslovima u kojima se žena porađa. U tom satu beba sa majkom ostvaruje kontakt dodirom, očima i taj zagrljaj je svojevrsan dijalog koji započinje najbolje razumevanje upravo sa majkom, kontakt koji kao najznačajniji ostaje za čitav život.

Jelena svedoči daljem razvoju porodičnog dijaloga gde roditelji dolaze na vežbe koje im omogućavaju što bolje razumevanje sa svojim detetom, počev od oblačenja, kupanja, masaža i slično.

I za kraj, može li se započeti kvalitetan život bez kvalitetnog dijaloga?

Ne znam da li se moźe započeti kvalitetan źivot bez kvalitetnog dijaloga. Verovatno da. Sve je u Boźijim rukama. Za to vam ne treba dijalog. Zar ne?

 Ali kad je razgovor topao i podrźavajući,kada su źene na porođaju i nakon toga primećene i shvaćene, onda zasigurno źena koja je dobila paźnju,dobila je i vetar u leđa!

Пројекат “Дијалогом до колективног разумевања” је суфинансиран средствима из буџета Републике Србије- Министарста информисања и телекомуникација.