Direktor i preduzeće za primer

Da komunalno preduzeće ne mora da bude sektor pukog taljiganja, lošeg poslovanja, nemara i nerada dokazao je direktor KJP „Zlatibor Čajetina Srđan Pantović, koji je od preduzeća pred propadanjem stvorio ozbiljan i uspešan kolektiv. Pokrenuo je rad, red i disciplinu a na zadovoljstvo i uz pomoć svih zaposlenih, preduzeće postavio na zdrave noge. Prva odluka koju je doneo bila je da preduzeće neće više angažovati nikakve podizvođače, da će sve poslove raditi sami i za sebe.

Srđan Pantović je, na poziv predsednika opštine, na mesto direktora KJP „Zlatibor“ Čajetina došao pre četiri i po godine. Osamnaest godina pre toga radio je kao privatni preduzetnik u oblasti trgovine i agencijskog turizma. Po obrazovanju je diplomirani mašinski inženjer, nikada ranije nije imao dodira sa javnim sektorom niti je radio u struci.

„Nisam očekivao takvu ponudu, pogotovo ne rukovodeću poziciju, ali kako je to oblast najbliža mom obrazovanju u odnosu na sve što sam do tada radio, prihvatio sam. Vodio sam se logikom da se u svakom poslu može uspeti ako mu se maksimalno posvetimo, predano i odgovorno. Verovao sam da takve ambicije postoje i kod zaposlenih ali da im je potreban lider koji će ih pre svega svojim primerom pokrenuti. Mislim da je sve kao i u životu prosto, treba da se radi, da se misli o tome što se radi i da se ima dobra namera“, kaže Pantović.

Pre dolaska Pantovića preduzeće je poslovalo sa gubitkom od 60 miliona dinara, plate su kasnile četiri meseca a broj stalno zaposlenih iznosio je 128 ljudi. Danas gubitaka nema, preduzeće posluje pozitivno a broj stalno zaposlenih smanjen je na 93 dok njih 10 radi na određeno vreme. Deo zaposlenih je penzionisan, deo je kroz racionalizaciju uz otpremnine otišao iz preduzeća, jedan deo je prešao u druge kolektive a bilo je i nekoliko otkaza u slučaju onih koji nisu bili spremni na nova pravila.

„Kadrovske promene bile su neminovne, prednost je data ljudima koji su voljni da rade i da napreduju, napravili smo bolju organizaciju poslovanja sa kadrom koji je postojao u preduzeću a pored mene zaposlena su još četiri čoveka. Lično sam ih odabrao prema stručnim sposobnostima a oni rade na određeno vreme i sa mnom su nosioci poslova. Sada u preduzeću imamo stručan kadar koji je daleko iznad nivoa prosečnog javnog preduzeća u Srbiji“, ističe Pantović.

On kaže da, u odnosu na obim poslova, ovom preduzeću nedostaju izvršioci na tereni, pre svega fizički radnici i vozači, postoji i mogućnosti za nova angažovanja ali zabrana zapošljavanja, koju lično ne razume, to ne dozvoljava. Ponosni su na svoju sistematizaciju, u birokratiji nemaju ni jednog radnika viška, što je često najveća boljka javnih preduzeća.

Ovo komunalno preduzeće obavlja sedam od trinaest komunalnih delatnosti. Pored komunalnog upravljanja otpadom kao osnovne delatnosti, vrše zimsko i letnje održavanje puteva, održavanje čistoće na javnim površinama, održavanje javnih zelenih površina, upravljaju pijacom, parkingom i grobljem. Nedavno su nabavili mašine za izvođenje građevinskih radova, pre svega nasipanje seoskih puteva. Posla je sve više ali vredni radnici uz dobru organizaciju uspevaju da odrade sve poslove. Obećanje koje je novi direktor u startu dao i dalje važi, angažovanja podizvođača nema.

„Nema razloga da radimo tako nešto, da drugim firmama dajemo naše poslove. Sve što smo kadri da odradimo uradićemo sami, sa svojim ljudima i svojom opremom. Dok imamo posla koji ćemo pošteno uraditi i naplatiti, možemo stajati na sigurnim nogama i razvijati stabilno preduzeća“, uveren je Pantović.

Loša slika velikog broja komunalnih preduzeća je i loša disciplina koja u njima vlada. Suočavanje sa tim problemom bilo je neminovno, loše navike ukorenjene a njihova eliminacija obavezna. Pantović je bio odlučan da se tome stane na kraj a problemi nisu bili ni mali ni malobrojni.

„Bilo je tu dosta problema, pre svega alkoholizam, nepoštovanje radnog vremena, radnih obaveza. Morali smo da pribegnemo kontroli pa kazni i nagradi, kao najboljem načinu da uvedemo red u preduzeću. Bilo je dosta skeptika kada smo uveli kartice za evidenciju dolaska i odlaska sa posla. Smatrao sam da svojim primerom sigurno mogu uticati na druge. Evidencija je dostupna svima pa se iz nje može videti da sam za ove četiri i po godine svaki put došao pre sedam na posao i otišao posle tri. Radnici su samo prihvatili da slede mene“, kaže Pantović.

Moralo se pribeći ozbiljnoj kontroli obavljanja poslova i ponašanja na poslu. Lice zaduženo za bezbednost i zdravlje na radu imalo je zadatak da svakodnevno kontroliše radnike i njihov odnos prema radnim zadacima. Jedan od načina da se uvede red bio i alko-test kome su se na početku radnici u svakom trenutku mogli nadati, pa i dva tri puta dnevno.

Zloupotreba bolovanja je takođe postala prošlost u ovom kolektivu. Otići na bolovanje a onda obavljati poljoprivredne ili neke druge radove, u ovom komunalnom preduzeću nije dozvoljeno.

Ukoliko se ipak desi bolest, bilo da je u pitanju radnik ili neko od članova njegove porodice, prvo kome se zaposleni može obratiti i verovati u podršku jeste upravo njegovo preduzeće. KJP Zlatibor, postalo je siguran oslonac za svakog svog radika.

Svaki čovek, bez obzira koji posao obavljao, vredan je dostojanstva. Njegov izgled predstavlja i njega i kolektiv u kome je zaposlen i sredinu u kojoj se nalaze pa su radnici ovog komunalnog preduzeća u obavezi da i o tome misle. Imaju dve zimske i dve letnje uniforme, kabine za presvlačenje, tuš kabine, ormariće za garderobu. Od njih se očekuje da budu uredni, čisti i obrijani, da poštuju dres-kod i kodeks ponašanja.

U svemu što rade imaju podršku svog direktora, neće ih iznenaditi njegovo prisustvo na terenu, bilo da je dan ili gluvo doba noći, on je taj koji će im doneti doručak ako se posao mora uraditi a vremena za pauzu nema, koji će ih odmeniti ili sa njima raditi.

„Ja ne mogu znati kako je čistiti puteve u tri po ponoći na minus dvadeset ako nisam došao i to video, ne mogu znati u kakvim uslovima radnici rade ako ne učestvujem, koliko je teško ako ne pomognem i ne mogu poznavati svoje radnike ako nisam sa njima“, objašnjava svoje postupke Pantović.

Ono što Pantović ističe kao najvažniju prednost uspešnog poslovanja jednog preduzeća su pre svega dobri međuljudski odnosi. Kaže da na tome svakodnevno i u svakoj prilici insistira, da je to tema svakog sastanka i razgovora sa zaposlenima, azbuka i abeceda. Sve dok budu upućeni jedni na druge, KJP „Zlatibor“ Čajetina za njih će biti sigurna domaćinska kuća.

Da napišem ovaj tekst, inspirisao me je razgovor sa jednim od radnika KJP „Zlatibor“ Čajetina još prošle godine, kada mi je između ostalog rekao da se dolaskom novog direktora nekoliko radnika izlečilo od alkoholizma, interesantno.