Evropa u Užicu, Užice u Evropi

I o Evropi i o Srbiji postoji negativna slika, koja najbolje može da se otkloni povezivanjem ljudi sa onim što je nasleđeno i što se novo stvara na određenom području. Tako se stiču pozitivni utisci jednih o drugima i shvata se da Srbija nije na evropskim marginama, iako vaša zemlja nije članica Evropske unije, istakao je Norbert Bekman- Dirkes, direktor Fondacije Konrad Adenauer za Srbiju i Crnu Goru. 

Govoreći na okruglom stolu u okviru projekta “Evropa u mom gradu”, on je naglasio važnost pvezivanja lokalnog stanovništva sa  stručnjacima u cilju privlačenja sredstva iz evropskih fondova. jer kroz različite fondove postoje brojne mogućnosti za dobijanje novca u svim oblastima počev od kulture do infrastrukture.

Ljudima koji zbog različitih poslova dolaze u Užice treba da ukažete na potencijale grada kakav je hidrocentrala na Đetinji, koja predstavlja tehničko kulturno nasleđe čime možete da se ponositi, istakao je Bekman- Dirkes.

Jasno nam je da je Užice grad koji se prepoznaje po mnogo čemu, i da je Evropa u njemu  prisutna kroz milione evra donatorskih sredstava, bilateralnu saradnju sa zemljama Evropske unije,
ali i kroz umetnost, sport, saradnju institucija, ljude i turiste, istakao je gradonačelnik Tihomir Petković govoreći na tribini “Evropa u mom gradu”.

Poslanica Ivana Stojiljković je naglasila da joj je čast što je bila u prilici da delegaciji KAS-a predstavi sve po čemu su užičani prvi u Evropi, ističući kao glavni adut hidrocentralu Pod Gradom. Pokazujemo da smo deo Evrope, jer naši sugrađani poštuju evropske vrednosti, kao što je rodna ravnopravnost koja je po njenim rečima, najbolje prihvaćena na Zlatiborskom okrugu.

Novinar Zoran Panović, programski direktor Demostat-a je podsetio da je Užice u vreme socijalizma bio privilegovan grad koji je nagrađen intenzivnim razvojem industrije, a da liderska pozicija u pokretanju demokratskih promena u vreme režima Slobodana Miloševića nije kapitalizovana.

Iznoseći podatke do kojih je nedavno došao Demostat, on je rekao da trenutno 41% građana Rusiju smatra najvećim prijeteljem Srbije, dok 51% našeg stanovništva želi da živi u zemljama Zapadne Evrope.

16% građana Srbije bi volelo da im deca žive i rade u Nemačkoj, a svesni su i da je medicina u ovoj zemlji na visokom stepenu razvoja. Poželjne zemlje su i Švajcarska, Austrija i Švedska. S druge strane, dobar deo našeg stanovništva fasciniran je kulturom Rusije.

Sa ovakvim rezultatima istraživanja nezahvalno je i teško voditi politiku, jer je očigledno da velika većina stanovništva ne zna šta želi i kuda bi hteli da nas neko povede.  
Naš politički sistem je u krizi, a oni koji odlučuju neće da nam pomognu da shvatimo gde se trenutno nalazimo, ocenio je Panović.

Direktor Fondacije KAS o medijskoj situaciji u Srbiji 

Na pitanje da oceni medijsku situaciju u Srbiji za dve i po godine koliko je u Beogradu, direktor KAS-a kaže da sve što u Nemačkoj čita o medijskoj situaciji u Srbiji je katastrofalno, jer se piše da mediji rade pod pritiskom.

Od kada sam pre dve i po godine došao u Srbiju imao sam razgovore sa različitim političarima na vlasti, u opoziciji i sa nevladinim organizacijama. Jedni mi govore da je situacija upravo onakva kako se piše u Nemačkoj, dok drugi smatraju suprotno. Jedan od prvih doživljaja koji sam ovde imao je razgovor sa opozicinim vođom koji mi se požalio da ne može da dođe do premijera i da razgovara sa njim, dodajući da ga nijedne novine ne pozivaju na intervju. Već sledećeg dana kada sam u kancelariji otvorio novine, upravo tog političara sam video na naslovnoj strani sa premijerom nakon sastanka koji su imali, navodi Bekman- Dirkes.

Želim da kažem da su percepcije zaista različitea, a moje viđenje kada su mediji u pitanju je da je nešto drugo važno.

Tvrdim da je odgovornost za situaciju u medijima u rukama izdavača i vlasnika. Nezavisni novinari zavise od nezavisnih izdavača, odnosno nezavisni izdavači su potrebni da bi funkcionisali nezavisni novinari, jer se ne može očekivati nezavisnost od novinara ako su oni loše plaćeni.

Direktor Fondacije KAS za Srbiju i Crnu Goru ističe dobra iskustva sa državnim medijima u Nemačkoj, dodajući da veruje da je nezavisni javni servis kome država garantuje nezavisnost nešto što je od suštinskog značaja i to je deo reformi koje se u Srbiji moraju sprovesti.

Svakodnevno kada otvorim novine i pogledam televizije čudim se kako u zemlji koja ima izmedju sedam i devet miliona stanovnika ima toliko novih skandala.

Zalažem se da se izveštavanju pristupa opuštenije i da se pravi razlika izmedju izveštaja i komentara, ali akcenat bi stavio da treba strogo voditi računa o tome šta zaista predstavlja vest. Tu je velika odgovornost i na internet portalima i blogerima jer oni mogu i treba da budu apsolutno nezavisni i moderni mediji.

Inače, “Evropa u mom gradu” je zajednički projekat Odbora za evropske integracije Narodne skupštine Republike Srbije  i Fondacije Konrad Adenauer Beograd uz podršku Istraživačko-izdavačkog centra  Demostata.