Kada tuga postane nešto više: kada je vreme za pomoć?

Sedite na kauču, gledate u prazno, a u grudima osećate onu poznatu, tešku ciglu. Prošao je vikend, prošla je i cela nedelja, ali taj neprijatni osećaj ne prolazi. Prijatelji vas zovu na druženje, a sama pomisao na razgovor i glumu da ste dobro vas iscrpljuje. Svi oko vas ponavljaju poznate fraze:„Daj, trgni se malo“ i „Samo budi pozitivan“. I vi im verujete.Ubeđujete sebe da ste samo lenji, da nemate dovoljno jak karakter ili da izmišljate probleme.

Ali šta ako to nije obična tuga? Šta ako vaše biće ne traži još jedan usiljeni osmeh, već čezne za stručnom podrškom?

Tuga je prirodna, zdrava ljudska emocija-naša spontana reakcija na gubitak, razočaranje ili životni lom. Međutim, postoji ona fina, ali opasna granica kada prirodni proces tugovanja prestaje da bude zaceljivanje i postaje okov koji nas parališe.Intenzivna i dugotrajna emocionalna patnja može biti povezana sa depresivnim poremećajem ili nekim drugim psihičkim teškoćama. To stanje zahteva stručnu procenu.Kad se osoba nađe u depresivnom stanju, ono se često ne može prevazići samo snagom volje.

Tuga ili nešto dublje: Kako uočiti razliku?

Tuga često dolazi u talasima. Čak i u najtežim trenucima, postoje momenti kada vas nešto nasmeje, kada osetite ukus hrane ili na kratko zaboravite na teret. Sa druge strane, ozbiljnije emocionalne teškoće mogu više ličiti na gustu, neprozirnu maglu.

Iz ugla REBT-a (Racionalno-Emotivno-BihejvioralneTerapije), ključna razlika je u načinu na koji tumačimo svoje stanje. Kada se suočimo sa dubokom tugom, često stvaramo sekundarnu patnju tako što samu tugu procenjujemo kao neprihvatljivu (npr. kroz stav„Nesmem tako da se osećam“). Ova sekundarna emocionalna reakcija može dodatno produbiti i komplikovati patnju i otežati prilagođavanje na gubitak.

Evo nekoliko jasnih signala da tuga više nije samo prolazni gost:

• Trajanje i uticaj na svakodnevni život: Ako izražena tuga, praznina ili gubitak interesovanja traju nekoliko nedelja i počinju da ometaju svakodnevno funkcionisanje, razgovor sa stručnjakom je potpuno opravdan.

• Anhedonija (gubitak radosti): Stvari koje su vas nekada radovale, kao što su muzika, hobi, druženje ili intima, sada znatno ređe ili u mnogo manjoj meri u vama bude osećaj zadovoljstva.

• Fizički simptomi: Telo jasno šalje signale. Mogu se javiti i fizički simptomi, poput hroničnog umora, promene apetita ili poremećaja sna.

• Osećaj bezvrednosti i krivice: Stalni unutrašnji monolog koji vam govori da ste teret drugima, da ste nesposobni ili da ste sami krivi za sve.

Ne morate čekati da simptomi postanu veoma izraženi da biste potražili pomoć. Ako vaše emocionalne teškoće traju, pogoršavaju se ili vam otežavaju školu, posao, lične i profesionalne odnose ili svakodnevne obaveze, razgovor sa stručnjakom je sasvim opravdan.

Zamka zvana „Moram sam/a da pobedim ovo“

Naše društvo i dalje nosi opasan narativ po kom je traženje psihološke pomoći znak slabosti. Od malena slušamo da samo treba da „stisnemo zube“.

Kada vas boli zub, odete kod zubara. Kada slomite nogu, ne pokušavate da hodate kroz bol da biste dokazali snagu, već odete hirurgu. Zašto onda od svog uma i emocija očekujemo da se sami „zakrpe“ kada su povređeni?

Traženje pomoći nije predaja, već najviši oblik samopoštovanja i zrelosti. To je trenutak kada kažete sebi: „Zaslužujem da mi bude bolje i ne moram kroz ovo da prolazim sam.“

Vodič za akciju: Prvi koraci ka izlasku iz tmine

Ako ste se prepoznali u ovim redovima, nemojte optuživati sebe. Niste pokvareni, niste slabi i niste promašaj. Evo šta možete učiniti već danas:

1. Zamenite „Moram da sesredim“ sa „Dozvoljavam sebi pomoć“: Odbacite pritisak da morate sve sami. Prihvatanje da vam je teško prvi je uslov zapromenu.

2. Obavite osnovne zdravstvene analize: Razgovarajte sa lekarom ako imate izražen umor, promene sna ili apetita ili druge fizičke simptome. Lekar po potrebi može preporučiti laboratorijske analize kako bi se isključili određeni zdravstveni uzroci sličnih simptoma.Te analize, u zavisnosti od simptoma i procene lekara, mogu uključiti proveru funkcije štitaste žlezde i, kada je opravdano, nivoa vitamina D.

3. Zakažite razgovor sa stručnjakom: Psihoterapeut ili psihijatar nisu tu da vam sude, već da pomognu da bolje razumete i tretirate teškoće sa kojima se suočavate.Terapija vam pomaže da identifikujete blokirajuća uverenja i naučite kako da ponovo izgradite stabilnost.

4. Smanjite očekivanja od sebe na minimum: Kada ste u krizi, uspeh je i to što ste ustali, oprali zube i pojeli obrok. Budite blagi prema sebi onako kako biste bili prema svom najboljem prijatelju ili detetu.

Niko nema pravo da meri dubinu vašeg bola, niti treba bilo kome da se pravdate zato što se ne osećate dobro. Život ne mora da bude stalna borba sa sopstvenim mislima. Razgovor sa stručnjakom nije poraz,  već prvi korak ka tome da ponovo prodišete punim plućima. Ako se pojave ozbiljni simptomi ili osećaj da ne možete bezbedno da funkcionišete, važno je potražiti stručnu pomoć bez odlaganja.

Iskrena preporuka da pogledate film „U mojoj glavi“ (Inside out) i da obratite pažnju na ulogu tuge.

Ukoliko želite da se na ovu temu dodatno konsultujete sa autorkom ovog teksta, Kristinom Karanović, psihoterapeutom i master psihologom, konsultaciju možete zakazati na DokTok platformi.

Preuzmite DokTok aplikaciju sa#Google Play ili#App Store i zakažite svoju video konsultaciju već danas!

Korišćena fotografija preuzeta sa www.doktok.rs