Kako pružiti prvu pomoć – tehnike i saveti

Prvo i najvažnije je da svi znamo šta prva pomoć zapravo znaći. Ako ste roditelj ili staratelj, ili ako radite sa decom, veoma je važno znati šta da radite kada je dete u nevolji ili kada je hitan slučaj.

Šta je prva pomoć?

„Prva pomoć“ znači preduzimanje hitnih postupaka da se pomogne nekom :

• Ko je povređen,
• Ko je učestvovao u nesreći
• Ko je imao hitnan slućaj

Najčešći uzroci srčanog zastoja i respiratornog otkaza kod dece su:

• zagrcnjavanje – gušenje
• utapanje
• udar električne struje
• oboljenje pluća
• masivno krvarenje
• trauma glave ili teška povreda
• trovanje
• ugušenje

Simptomi – KPR (kardiopulmonalna reanimacija) treba započeti ako odojče i malo dete ima neki od sledećih simptoma:

• odsustvo disanja
• odsustvo pulsa
• odsustvo svesti

Bilo da se radi o bebi, detetu ili odrasloj osobi kojoj je potrebna nega, svrha prve pomoći je:

• osloboditi disajni put i obezbediti disanje
• smanjiti dalju štetu
• pomoći im da se oporave

Ako treba da pružite prvu pomoć da biste održali dete u životu dok ne stigne medicinska pomoć, morate znati osnovne korake održavanja života.

KPR se definiše kao skup mera i postupaka kojima se uspostavljaju i održavaju ugrožene ili zaustavljene osnovne vitalne funkcije odnosno obnavlja spontana cirkulacija i disanje. Cilj KPR je oksigenacija krvi u plućima i dopremanje tako oksigenirane krvi do ćelija, prvenstveno mozga, koje su najosetljivije na nedostatak kiseonika.

KPR se deli na tri faze:

1. Osnovno održavanje života (basic life support – BLS) koja obuhvata :

• prepoznavanje i prevencija zastoja srca
• održavanje prohodnosti vazdušnog puta bez opreme
• održavanje disanja i cirkulacije – kompresije grudnog koša i veštačko disanje bez opreme – primena automatskog spoljnog defibrilatora (ASD)

2. Proširene mere (advanced life support – ALS) koja obuhvataju :

• uspostavljanje i održavanje adekvatne ventilacije pluća pomoću opreme
• defibrilacija – medikamentozna terapija

3. Post reanimaciona nega obuhvata :

• terapija postreanimacionih komplikacija
• očuvanje više mantalne aktivnosti – intenzivna terapija

Po novim preporukama, jednostavan način da zapamtite redosled koraka koje treba da preduzmete uz prvu pomoć (BLS) su slova DRS CABD. Ovo označava:

(D) Opasnost: Uverite se da ste vi i drugi bezbedni.

(R) Odgovor: Ako vam reaguju, raskomotite ih i nadgledajte ih. Ako nema odgovora.

(S) Pošaljite pomoć: Pozovite hitnu pomoć.

(C) Kardiopulmonalna reanimacija ili CPR: 30 kompresija grudnog koša: 2 udisaja. Nastavite da radite CPR dok pomoć ne stigne.

(A) Disajni put: Otvorena usta. Ako ima nešto u ustima, stavite dete na bok i prstima očistite disajne puteve.

(B) Disanje: Gledajte, slušajte i osetite disanje. Ako dišu normalno, stavite u položaj za oporavak. Ako ne dišu, započnite CPR.

(D) Defibrilacija: Primenite defibrilator ako postoji i pratite uputstva.

Algoritam osnovne mere KPR kod odojčadi i dece:

1. Obezbediti sigurnost za spasioca i dete

2. Proveriti stanje svesti deteta. Svesnost deteta se proverava glasnim pozivom, viknuti “Da li si dobro?”, ili blagim dodirom.

3. Ukoliko dete odgovara verbalno ostaviti ga u zatečenom položaju, proveriti stanje i pozvati pomoć – pratiti vitalne znake do dolaska ekipe hitne pomoći.

Ukoliko dete ne odgovara – bez svesti je: pozvati pomoć, nikada ne ostavljati dete samo.

Oprezno postaviti dete na leđa. Ako postoji sumnja povrede vratne kičme, dve ososbe treba da postave dete u položaj na leđa, da ne bi došlo do uvrtanja glave i vrata.

4. Provera pulsa. Tokom 10 sekundi proverava se brahijalni puls kod odojčadi, odnosno karotidni kod dece.

5. Zatim treba vršiti spoljašnu masažu srca ako tokom 10 sekundi se ne opipa puls:

• ako je puls palpabilan i preko 60/min a postoji neadekvatno disanje, treba pružiti 12-20 udaha/min, 1 udah na svakih 3-5 sekundi, dok se ne uspostavlja spontano disanje.
• ako je puls <60/min i postoji bledilo ili cijanoza treba započeti spoljašnu masažu srca.
• kod novorođenčeta srce se masira sa dva prsta (kažiprstom i srednjim prstom) ili pomoću oba palca, uz obuhvatanje grudnog koša šakama (ukoliko ima dva reanimatora), a kod veće dece korenom jedne šake uz podignute prste ili obema rukama kao kod odraslih
• kompresije grudnog koša moraju da budu snažne, sa što manje prekida. Njihova dubina je proporcionalna uzrastu deteta i obično 1/3 do ½ debljine grudnog koša
• Treba uraditi 30 kompresija (15 ako postoje dva spasioca) a nakon svake kompresije potrebno je da se zid grudnog koša odigne u potpunosti.

6. Potrebno je osloboditi disajni put, zabacivanjem glave i podizanjem brade jednom rukom ili otvaranjem vilice, zatim proceniti disanje metodom „gledaj, slušaj, oseti“ 10 sekundi. Treba svoje uvo približiti ustima i nosu deteta, a posmatrati pokrete grudnog koša, moguće je osetiti dah na svom obrazu.

• Ukoliko dete diše normalno, postaviti ga u bočni položaj i pratiti disanje.
• Ukoliko dete ne diše: pokriti nos i usta deteta svojim ustima ili samo nos a usta držati zatvorena. Bradu i dalje držati izdignutu a glavu blago zabačenu unazad.
• Potrebno je udavati 2 udaha, svaki udah treba da traje oko 1 sekund i da bude dovoljno snažan da se grudni koš podigne

7. KPR se nastavlja u vidu 30 kompresija -2 udaha (ili 15:2 ako postoje dva spasioca), potom se ponavlja, tokom 2 minuta.

8. Ako se nakon 2 minuta ne uspostavi disanje, nastaviti postupak dok ne dođe druga osoba, ekipa hitne pomoći ili primeniti automatski električni defibrilator (AED) ako postoji i pratiti upustva aparata. Ukoliko je uspešna reanimacija dete se stavlja u bočni drenažni položaj do dolaska ekipe hitne pomoći.

Ako dete normalno diše, kašlje ili se pomera, ne počinjati masažu srca, jer to može zaustaviti srčani rad.

U određenim zemljama, u situacijama u kojima je neophodno hitno pružiti KPR deci sa posebnim potrebama, mogu postojati posebne naredbe koje se odnose na KPR, kao što su DNAR

(Do Not Attempt Resuscitacion) – ne ranimirati ili AND (Alow Natural Death) – dozvoliti prirodnusmrt. Ako takvih naredbi nema se KPR  uredno sprovodi.

Ukoliko želite da se na ovu temu dodatno konsultujete sa autorkom ovog teksta, Alexandrom Laurom Hidi Jovanović specijalistom pedijatrije, konsultaciju možete zakazati na DokTok platformi.

Preuzmite DokTok aplikaciju sa#Google Play ili#App Store i zakažite svoju video seansu već danas!

Korišćena fotografija preuzeta sa www.doktok.rs