Moramo li se menjati u novoj godini?

Sama reč „moramo“ već nosi prizvuk imperativa. „Nova godina, novi ja“ često zvuči kao zahtev da pod pritiskom odbacimo ono što smo bili do sada. Ta fraza ne funkcioniše samo kao bezazlena motivaciona poruka, već kao nepisano pravilo koje sugeriše da se sa promenom kalendarske godine očekuje i lična promena. Kao da novi datum sam po sebi znači da staro više ne važi. U tom smislu, „Nova godina, novi ja“ ne poziva na promenu iz potrebe, već često nameće ideju da se moramo menjati kako bismo započeli novu godinu „kako treba“.

Prvi januar je kalendarski datum koji simbolizuje novi početak. Upravo zato ljudi često imaju nerealna očekivanja da brzo završe sve što je ostalo nedovršeno u prethodnoj godini. Kao da prvi dan u godini psihološki poziva na ,,niski start”, to jest na žurbu ka velikim odlukama i planovima. Zbog toga, češće nego što se misli, ljudi ne uspevaju da ispune ono što su zamislili.

Pred kraj godine mnogi postavljaju ciljeve za sledeću, a da prethodno nisu zastali da sagledaju šta su već postigli. Jurnjava za novim iskustvima lako vodi ka „moranjima“, umesto ka stvarnim potrebama. Tada se pažnja premešta na budućnost koja deluje vrednija od sadašnjosti. Živi se po autopilotu, stvari se obavljaju kao obaveze, pa ljudi nisu dovoljno prisutni i izostaje zadovoljstvo. Slično se dešava i sa početkom nove godine. Fokus se stavlja na ono što nije valjalo ili se nije ostvarilo, pa se „stara godina“ doživljava kao nešto od čega treba pobeći. Motivacija tada naglo raste, ali s vremenom opada, pa zacrtani ciljevi ostaju neostvareni.

Ideja da se početak godine povezuje sa promenom postoji veoma dugo. Još u drevnim društvima nova godina je bila vreme kada su ljudi davali obećanja i zavete – najčešće u obliku javnih ili ličnih obećanja o tome kako će se ponašati u narednom periodu – kome će biti odgovorni i koje će obaveze poštovati. U tom smislu, početak nove godine bio je vreme važnih obreda i preuzimanja obaveza. U starom Vavilonu, tokom Akitu festivala, nova godina je započinjala ritualima čiji je cilj bio obnova poretka i potvrđivanje odgovornosti pred bogovima. Ti obredi nisu bili usmereni na ličnu promenu pojedinca, već na poštovanje zakona zajednice, vraćanje dugova i održavanje reda. U starom Rimu, početak godine bio je posvećen Janusu, bogu početaka i prelaza. Ljudi su mu prinosili darove i upućivali molitve, ne da bi „postali neko drugi“, već da bi obezbedili stabilnost i blagonaklonost za period koji dolazi.

Ono što je savremeno jeste očekivanje da se promena ,,mora” dogoditi odmah i u potpunosti. U okviru ideje „Nova godina, novi ja“, promena se ne doživljava kao postepen proces, već kao očekivanje da se staro ostavi iza sebe. Kao da nova godina zahteva novu verziju sebe, bez prostora za kontinuitet, prilagođavanje ili greške.

Psiholozi prave podelu između apstraktnih i konkretnih (podređenih) ciljeva. Apstraktni ciljevi su opšti i neodređeni ciljevi poput: „da budem bolja osoba“, „da živim zdravije“, „da sredim život“ ili „da budem uspešnija na poslu“. Oni daju smisao i pravac, ali sami po sebi retko vode ka konkretnom ponašanju u svakodnevnom životu.

Konkretni, podređeni ciljevi predstavljaju jasne i primenljive korake koji proizlaze iz tih opštih ciljeva. Ako je cilj „da živim zdravije“, to mogu biti redovna fizička aktivnost tokom sedmice, planiranje obroka unapred, uvođenje novih hobija ili obraćanje pažnje na kvalitetniji san. Ako neko želi „više da uči“, to može značiti jasno određeno vreme za učenje, promena strategija učenja ili završavanje tačno definisanog gradiva. Ako je cilj „da napredujem na poslu“, konkretni koraci mogu uključivati rad na određenom projektu ili razvoj jedne konkretne veštine. Ovi ciljevi ne služe kao stroga pravila, već kao oslonac koji pomaže da se krene u akciju.

Istraživanja pokazuju da konkretni ciljevi pomažu da se započne promena, ali sami po sebi često nisu dovoljni da se ona održi. Nakon prvog uspeha ljudi se uglavnom opuste, izgube kontinuitet ili ih odvuku druge obaveze. Zato se pokazalo korisnim povezivati konkretne korake sa širim ciljem koji nam je lično važan. Kada znamo zašto nam je nešto važno, lakše se vraćamo cilju i onda kada motivacija oslabi.

Realno je očekivati pad motivacije. Nerealno je očekivati da će se nagli porast motivacije konstantno održavati. Umesto oslanjanja na početni nalet energije, korisnije je postavljati ciljeve koji imaju smisao, ali su razloženi na male, ostvarive korake. Promena ne može da se desi preko noći. Mnogo je održivije graditi je postepeno, bez pritiska da nova godina mora odmah da donese „novog sebe“.

Ukoliko želite da se na ovu temu dodatno konsultujete sa autorkom ovog teksta, Kristinom Vujović, psihologom i psihoterapeutom, konsultacije možete zakazati na DokTok platformi.

Preuzmite DokTok aplikaciju sa #Google Play ili #App Store i zakažite svoju video konsultaciju već danas!

Korišćena fotografija  preuzeta sa www.doktok.rs