Muzika višestruko važna u ranom razvoju dece

Uticaj muzike na razvoj deteta možemo pratiti još od same prenatalne faze ( u maminom stomaku), a treba istaći da od 20. nedelje trudnoće beba reaguje na svaki glasniji zvuk koji dopire van majčinog tela.  Poželjno je da buduće mame (a sa njima i tate) svakog dana odvoje vreme za slušanje klasične muzike, a dokazano je da najbolji uticaj imaju dela Mocarta izvođena na klaviru, violini ili violončelu. Takođe, uspavanke koje se pevuše u periodu trudnoće najčešće postaju “ključ” uspešnog uspavljivanja deteta i po rodjenju. Beba će vezati asocijaciju na muziku sa prijatnim i lepim. Mnogi roditelji svedoče da klasična muzika koju su slušali ili uspavanke i pesmice koje su pevali u toku trudnoće postaju omiljeni zvuci za dete i nakon rođenja, ističe za naš portal Marija Kovačević Mišić, pedagog u Muzičkoj školi “Vojislav Lale Stefanović”.

Viktor Igo : “Muzika izražava sve ono šte se ne može izraziti rečima, a ne sme ostati neizrečeno.”

Po njenim rečima značaj muzike za rani razvoj deteta je izuzetan, jer se razvija  inteligencija, kreativnost, govor, čitanje, motorika, osećaj za lepo…. Slušanje muzike ima i veliku vaspitnu vrednost: razvoj emocija, estetske kulture, kritičkog stava, osetljivosti sluha, stvara se ljubav prema umetnosti i otkriva se poseban svet. Deca se prepuštaju slobodi pokreta i  mašti a moć muzike se pre svega ogleda u stvaranju vedre i prijatne sredine. U vreme Platona i Aristotela muzika je posmatrana kao jedan od četiri stuba učenja (uz geometriju, astronomiju i matematiku), a u periodu renesanse od svakog obrazovanog čoveka očekivalo se da zna da čita note i da svira neki instrument, podseća naša sagovornica.

Platon: „Učio bih decu muzici, fizici i filozofiji ali najviše muzici jer su muzika i sve umetnosti ključ veštine učenja.“

Iz ugla pedagoga naglašava da se muzikom podstiče kreativnost, dodajući da deca koja sviraju određeni instrument aktiviraju obe hemisfere mozga, što naročito utiče na razvoj apstraktnog mišljenja. Razvija se prostorno-vremensko rasuđivanje, što može imati značajan uticaj na uspeh i u matematici, šahu i drugim prirodnim naukama. Svakako, mora se reći i da muzičko obrazovanje (učenje sviranja instrumenta) utiče i na razvoj opšte inteligencije deteta, savesnosti, usmerenosti ka cilju, preciznosti, doslednosti, što može biti od presudnog značaja za razvoj radnih navika i postizanja boljih rezultata u školi.

Imajući u vidu da deca u ranom uzrastu najviše uče ugledajući se na starije (učenje po modelu), važno je voditi računa kakvoj muzici ih izlažemo, upozorava pedagog, Marija Kovačević Mišić, ističući da muzika mora biti prilagođena uzrastu deteta a sadržaj adekvatan njihovim godinama i rečniku. Svedoci smo da sve češće, sve mlađa deca, pevaju pesme apsolutno neprilagođene uzrastu ( reči koje su vulgarne, uvredljive ili potpuno bez smisla). Tome se, pre svega, treba stati na put u kući, gde treba da se neguje pozitivan odnos prema kvalitetnoj i adekvatnoj muzici. Bilo bi najbolje da muzika kojom izlažemo decu bude raznolika: od dečijih pesmica, uspavanki, preko klasične muzike, instrumentalne etno muzike ( domaće i kultura širom sveta). Zajedničko uživanje u muzici doprineće i boljem odnosu roditelja i dece: igranje i ples uticaće i na raspoloženje i rasterećenje samih roditelja, pa samim tim i jačanje porodičnih veza i srećnije okruženje za dete.

Pre svega, muziku je potrebno zavoleti u okviru svakodnevnih aktivnosti, a “pravi” ulazak u svet muzike najbolje je prepustiti muzičkim pedagozima, u okviru Muzičkih škola. Najbolji uzrast za početak sviranja instrumenta zavisi od deteta, njegovog razvoja i interesovanja i svako dete treba posmatrati individualno. Ipak, preporuka je da dete zna slova (i ćirilicu i latinicu), brojeve, da ima razvijenu motoriku i nezavisnost leve i desne ruke, da može da isprati čas…

Kako bi sistematski i organizovano ušli u svet učenja muzike, najbolje bi bilo da dete pohađa pripremni razred u Muzičkoj školi (koji traje jednu ili dve godine, počevši od prvog razreda osnovne škole). Na taj način započinje muzičko opismenjavanje, razvija muzikalnost, uči veliki broj pesama, note, razvija sposobnost aktivnog slušanja muzike. Dakle, pruža im se prilika za bolje upoznavanje različitih instrumenata i pomoć nastavnika u odabiru onog instrumenta koji im se najviše dopada i koji im najviše odgovara.

I za kraj, jedini kriterijum od kojih bi roditelji trebali da pođu  pri eventualnom odabiru instrumenta koje će dete učiti da svira jesu zainteresovanost i želja deteta da se bavi muzikom. Svedoci smo izuzetnog uticaja muzičkog obrazovanja na razvoj deteta (prevazilaženje treme, oslobadjanje straha od javnog nastupa, razvoj motorike, socijalizacija, razvoj radnih navika…) ali samo kada je to izbor i želja deteta. Sa druge strane, ukoliko je to isključiva želja roditelja, bez uzimanja u obzir želja i sposobnosti deteta,  posledice po dete mogu biti ozbiljne: razvoj nezadovoljstva, nesigurnosti, potištenosti, anksioznosti, određenih strahova…

Dakle, na roditeljima je da dete od najranijeg uzrasta svakodnevno usmere na kvalitetnu muziku (klasičnu ili dečju), da ih vode na koncerte klasične muzike, zajedno gledaju mjuzikle, usmere ih ka muzičkom obrazovanju a potom osluškuju želje i interesovanja deteta, naglašava Marija Kovačević Mišić, pedagog u  Muzičkoj školi “Vojislav Lale Stefanović”.

Tekst je nastao u okviru projekta “Kvalitetan rani razvoj- ključ celoživotnog napretka” koji je sufinansiran budžetskim sredstvima.  Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove grada Užica.