Oko 200 000 Srba uplaćuje i privatne penzije

Zdravstveno osiguranje za zaposlene plaćeno kod privatnih klinika postalo je praksa u brojnim stranim kompanijama i u našoj zemlji. Bez obzira na to, privatni penzioni fondovi još uvek su stvar ličnog izbora pojedinaca i plana za bezbedniju i sigurniju budućnost. U  statistikama Narodne banke Srbije beleži se da oko devet odsto zaposlenih u Srbiji štedi kroz privatne penzione fondove što je skoro 200 000 pojedinaca.

Sigurna mesečna primanja, pored penzije koju Republika Srbija izdvaja za svoje najstarije sugrađane, obezbeđuju se tokom radnog veka i kroz private penzione fondove kod različitih osiguravajućih kuća i banaka. Privatnim penzionim fondovima sugrađani obezbeđuju gotovo dupla mesečna primanja tokom određenog razdoblja u starosti, a iznos ovih primanja zavisi isključivo od štednje koju su tokom radnog veka izdvajali u vidu privatnih fondova.

Posebno olakšavajuća činjenica koja ide u prilog mnogima je ta što uplate ne moraju biti redovne, već klijenti imaju potpunu slobodu kada uplaćuju novac i mogu da biraju iznos za uplatu, koji mora biti najmanje 1.000 dinara. S druge strane, ukoliko korisnik u nekom trenutku odluči da više ne uplaćuje novac, ne postoje nikakve pravne sankcije koje bi snosio. U tom slučaju, uplaćeni novac ostaje na računu klijenta dok ne stekne zakonsko pravo da ga koristi, što je danas sa navršenih 58 godina.

O mirnoj starosti najviše razmišljaju muškarci, kojih je 61 odsto, a žena 39 odsto. Prosečna uplata iznosi oko 4.000 dinara, dok je prosečna starost članova 47 godina. Postoje i maloletni sugrađani na čije ime se uplaćuje u ovakve fondove, dok je najmlađi u trenutku početnog uplaćivanja u dobrovoljni penzioni fond imao samo sedam meseci. Poslednji podaci govore da je na računima članova u proseku oko 150 000 dinara.

Izveštaji Narodne banke Srbije govore da je, čak, svaki peti korisnik član dva ili više dobrovoljnih penzionih fondova, dok je prosečan iznos sakupljenih sredstava na računima članova fondova iznosio oko 200 000 dinara.

Iako se tokom radnog veka čini da su žene obazrivije kada je reč o raspolaganju budžetom, statistika govori da su većina korisnika muškarci, čak njih 60 odsto. S druge strane, prosečna starost korisnika je oko 45 godina. Najviše je korisnika starosti od 30 do 50 godina, oko 60 odsto, dok onih koji su stariji od 53 godine ima 25 odsto.

Inače, u Srbiji posluju četiri društva za upravljanje, koja upravljaju imovinom sedam dobrovoljnih penzijskih fondova. Treba dodati das u dobrovoljni penzijski fondovi u Srbiji počeli da posluju 2006. godine i od tada je prosečan prinos investicionih jedinica svih fondova iznosio 9,9 odsto. Najveći deo imovine fondova minus 79,2 odsto, uložen je u državne obveznice.

Oni koji žele veću penziju u toku trećeg životnog doba u vidu dodatka iz privatnih fondova potrebno je da najpre pronađu jedan od sigurnih i registrovanih fondova, učlane se i prikupe sve informacije kako bi znali koja su njihova prava i obaveze.