Podsticajne mere za zapošljavanje osoba sa invaliditetom u Srbiji

Radi stvaranja uslova za ravnopravno uključivanje osoba sa invaliditetom na tržište rada, a u skladu sa Zakonom o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, regulisano je podsticanje zapošljavanja osoba sa invaliditetom, procena radne sposobnosti, profesionalna rehabilitacija, obaveza zapošljavanja, uslovi za osnivanje i delovanje preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, radnih centara i socijalnih preduzeća, kao i druga pitanja od značaja za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom.

Odredbama člana 30. do 33. Zakona predviđene su različite mere aktivne politike zapošljavanja osoba sa invaliditetom koje se nalaze na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje i u vezi s tim i niz pogodnosti koje poslodavci mogu koristiti uz ispunjenje određenih uslova.

U 2010. godini je osnovan Centar za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, pri Nacionalnoj službi za zapošljavanje u Beogradu, kao poseban organizacioni deo službe sa ciljem da se unapredi status osoba sa invaliditetom na tržištu rada.
Osnovan je i Budžetski fond za profesionalnu rehabilitaciju i podsticanje zapošljavanja osoba sa invaliditetom kojim upravlja ministarstvo nadležno za poslove zapošljavanja. Poslodavac koji ne zaposli osobe sa invaliditetom plaća penale u iznosu od 50% prosečne zarade po zaposlenom u Republici Srbiji. Kontrolu ispunjavanja obaveze zapošljavanja i naplatu penala vrši Poreska uprava u skladu sa propisima o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Od 2010. godine pri Nacionalnoj službi za zapošljavanje je počela sa radom Komisija za procenu radne sposobnosti. Procena radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja obuhvata medicinske, socijalne i druge kriterijume kojima se utvrđuju mogućnosti i sposobnosti osoba sa invaliditetom neophodne za uključivanje na tržište rada i obavljanje konkretnih poslova samostalno ili uz službu podrške, upotrebu tehničkih pomagala, odnosno mogućnosti zapošljavanja pod opštim i posebnim uslovima.

Zahtev za procenu radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja je sastavni deo Pravilnika o bližem načinu, troškovima i kriterijumima za procenu radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja osoba sa invaliditetom. Podnosi se uz odgovarajuću medicinsku i drugu neophodnu dokumentaciju, nadležnoj organizacionoj jedinici Nacionalne službe za zapošljavanje prema mestu prebivališta. Ocenu radne sposobnosti vrši Komisija – organ veštačenja Republičkog Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje koju čine: lekar veštak Republičkog fonda penzijskog i invalidskog osiguranja, specijalista medicine rada, psiholog i stručni radnik Nacionalne službe za zapošljavanje. Troškove izlaska na Komisiju za nezaposlena lica snosi Nacionalna služba za zapošljavanje.

Lokalni akcioni plan u oblasti invalidnosti, kao strateški dokument lokalne samouprave, koji usvaja Skupština, povezuje konkretne mere i akcije koje treba preduzeti da bi se na odgovarajući način odgovorilo na potrebe i prava osoba sa invaliditetom u lokalnoj zajednici. Ključni dokument koji govori o konceptu izjednačavanja mogućnosti pod nazivom „Standardna pravila o izjednačavanju mogućnosti za osobe sa invaliditetom“ usvojen je 20. decembra 1993. godine na Generalnoj skupštini Ujedinjenih Nacija.

Navedeni dokument „izjednačavanje mogućnosti“ definiše kao proces koji kroz različite društvene sisteme i sredine, kao što su usluge, aktivnosti, informacije i dokumentacija, stavlja na raspolaganje svima, naročito osobama sa invaliditetom. Princip jednakih prava podrazumeva da su potrebe svakog pojedinca jednako važne, da one moraju činiti osnovu za planiranje društava i da svi resursi moraju biti upotrebljeni tako da svaki pojedinac ima jednake mogućnosti za jednako društveno
učešće.

Osnovni principi izjednačavanja mogućnosti su raspoloživost i pristupačnost službi i usluga, aktivnosti,
informacija i dokumentacije. Potrebe osoba sa invaliditetom prilikom planiranja sistema službi i usluga, društvenih ili poslovnih aktivnosti moraju se uzeti u obzir, a sredstva treba da se usmeravaju (planiraju i potražuju) za povećanje dostupnosti i raspoloživosti servisa.

Neophodna podrška treba da bude obezbeđena u okviru zajednice i koliko god je to moguće u okviru osnovnih službi podrške i usluga, jer uspešno izjednačavanje mogućnosti vodi ka istim obavezama i odgovornosti osoba sa invaliditetom prema društvu.

Osobe sa invaliditetom su članovi društva i imaju pravo da žive u svojim lokalnim zajednicama, i shodno tome, da dobiju potrebnu podršku unutar sistema obrazovanja, zdravstva, zapošljavanja i dr.. Kako osobe sa invaliditetom ostvaruju jednaka prava, one treba da imaju i iste obaveze. Postizanjem ovih prava, društva treba da povećavaju svoja očekivanja od osoba sa invaliditetom.

Tekst je deo projekta „Na kojim poslovima i gde su u Užicu angažovane osobe sa invaliditetom“ koji je sufinansiran sredstvima grada Užica. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove grada Užica.