Podučavanje i učenje pismenosti

Povodom Dana pismenosti ispred školske biblioteke OŠ „Dušan Jerković“ u Užicu postavljena je izložba na temu pismenosti i obrazovanja kroz istoriju, kao i na njihovu perspektivu u (bliskoj) budućnosti.

„U vreme kada je potrebno da ponovo izmislimo svet nade, pismenost je važnija nego ikad. Na Međunarodni dan pismenosti, pozivam sve one koji su uključeni u obrazovanje da udvostruče svoja ulaganja i uključe sve svoje resurse kako bi oslobodili potencijal svakog pojedinca u službi zajedničkog sveta“, reči su generalne direktorke UNESKO Odri Azule povodom Međunarodnog dana pismenosti 2020.

Od 1967. godine, širom sveta, svake godine 8. septembra obeležava se ovaj dan kako bi se javnost podsetila na važnost pismenosti kao pitanja dostojanstva i ljudskih prava i kako bismo zajednički svet unapredili ka pismenijem i održivom društvu. Uprkos ostvarenom napretku, izazovi pismenosti i dalje postoje – najmanje je 773 miliona ljudi širom sveta koji ni danas nemaju osnovne veštine pismenosti.

Međunarodni dan pismenosti 2020. fokusirao se na podučavanje i učenje pismenosti u krizi kovid-19 i nakon nje, posebno s naglaskom na ulogu prosvetnih radnika i promenu pedagogije. Prema UNESKO podacima tokom početne faze pandemije škole su bile zatvorene u više od 190 zemalja, remeteći obrazovanje 62% od ukupne populacije učenika u svetu. Vlade su brzo primenile niz različitih rešenja za učenje na daljinu, poput virtuelnih lekcija, učenja putem TV-a, radija ili na otvorenim prostorima, posebno u formalnom obrazovanju za decu i mlade.

Povodom Dana pismenosti, uglavnom u skladu sa motoom UNESKA, školski bibliotekari OŠ „Dušan Jerković“ svake godine sa učenicima postave izložbe kojima približavaju različite vrste pismenosti učenicima. Kako je izgledao egipatski pisar, a kako ENIAC – prvi elektronski računar, kako izgleda klinasto pismo, a kako srednjovekovne povelje, Miroslavljevo jevanđelje, dnevnik Ane Frank, naočare za virtuelnu stvarnost… Učenicima je zanimljivo da pogledaju izložene fotografije i na taj način rado prihvataju školsku biblioteku kao odlično mesto za početak celoživotnog učenja, sticanja znanja i međupredmetnih sadržaja u školi.

U svom dokumentu posvećenom pismenostima 21.veka, UNESKO (2007), naglašavajući njihovu nužnost za pojedinca i društvo u digitalnom okruženju, naziva ih pismenostima opstanka, sugerišući time da je razvoj društva i pojedinca nemoguć bez posedovanja veština šest vrsta pismenosti.

Profesor Horton, autor teksta, razlikuje više neophodnih pismenosti:

1. Osnovna pismenost,

2. Kompjuterska pismenost,

3.Medijska pismenost,

4.Obrazovanje na daljinu i e-učenje,

5.Kulturalna pismenost,

6. Informacijska pismenost.

S obzirom na aktuelni nedostatak potrebe čitanja, tačnije na zamenu knjiga drugim vidovima zabave, današnje društvo zahteva nove kompetencije, nove vrste pismenosti, ali još je nemerljiva vrednost sposobnosti čitanja, pisanja i razumevanja koje su temelj za znanje i obrazovanje. Kako možemo u potpunosti iskoristiti tehnologiju i naučna istraživanja za oblikovanje znanja?

Školska biblioteka pored razvijanja navika služenja knjigom i kulture čitanja, osposobljava učenike za samostalno učenje i korišćenje različitih izvora, a priređivanjem različitih izložbi integriše nastavne i vannastavne sadržaje i upućuje na istraživanje, na kreativno i kritičko mišljenje. A školski sistem kakvim ga znamo, menja se, pred nama, a kako i koliko će se promeniti – još ne znamo, pitaju se Mirjana R.Pejović, Ana Duković, bibliotekarke u OŠ “Dušan Jerković”.