Pomeranje sata remeti ritam

Svakog poslednjeg vikenda u oktobru se pomera sat i prelazi na zimsko računanje vremena, dok poslednjeg vikenda u martu počinje letnje računanje vremena. 

Ovo pitanje je regulisano zakonom u većini evropskih zemalja i u Srbiji. Cela ideja o uvođenju promene vremena zasnovana je na astronomskoj okolnosti da u januaru sunce izlazi oko 8 sati a zalazi oko 16, dok u julu kada je dan znatno duži sunce izlazi pre 5 a zalazi posle 21 sat.

U zapadnoj Evropi “pomeranje sata” ustaljeno je početkom 1970-ih godina, uz obrazloženje da se time “produžava” dan, štedi energija, povećava produktivnost, poboljšava prilagođavanje ljudi i radni dan čini efikasnijim.

Trenutno u svetu 110 od 192 države koristi takozvano letnje računanje vremena. Ne koristi se u Japanu, Kini, južnoj Koreji i širom afričkog kontinenta gde ova mera nikad nije uspela. U većem delu sveta ovaj dogovor se smatra dobrim načinom da se u letnjim mesecima dnevna svetlost duže zadrži.

Zimsko pomeranje vremena uglavnom prija većini, jer se zbog klimatskih promena i temperatura u stanovima ljudi ujutru teže bude, tako da sat vremena produženog spavanja dobro dođe, kažu stručnjaci objašnjavajući da sada imamo naviku da ustajemo ranije, ali da je problem kod prolećnog pomeranja.

Kada se prelazi na letnje računanje vremena, to je stres za organizam i potrebno je i do mesec dana da se organizam vrati u normalu. Mnogo je teže onima koji rade od pet ili šest sati ujutru nego onima čije obaveze počinju u kasnijim jutarnjim ili popodnevnim časovima. Ljudi koji počinju sa radom kasnije imaju više vremena da se adaptiraju na promenu vremena na časovnicima, navode oni.

Dobra strana pomeranja sata za jedan sat unazad jeste što smanjuje opasnost od srčanog udara u odnosu na letnju promenu kada je suprotno.

Strana istraživanja ukazuju da je prvih dana nakon pomeranja sata povećan broj saobraćajnih nesreća i samoubistava.  Svetski naučnici tvrde da je dovoljan jedan dan da se bioritam vrati u normalu, bez obzira na to da li se sat pomera unapred ili unazad, ali da je to individualno od osobe do osobe. Dodatne probleme može stvoriti uzimanje alkohola ili kofeina pre spavanja.

Podsećamo, letnje računanje vremena u Srbiji počinje u poslednjoj nedelji marta, završava se poslednje sedmice oktobra, a cilj pomeranja vremena je uglavnom ušteda električne energije. Letnje računanje vremena je kod nas prvi put uvedeno 27. marta 1983. godine. Od 1995. godine kazaljke na satovima su pomerane u poslednjoj sedmici septembra, na osnovu odluke koju je donosila vlada, a 2006. godine je donet novi zakon u toj oblasti i letnje računanje vremena je usklađeno sa Evropskom unijom.

Treba istaći da iako je 70 poslanika Evropskog parlameta zatražilo da se prestane sa praksom promene vremena dva puta godišnje, i založilo se da u upotrebi stalno ostane letnje računanje vremena i dalje se vreme računa po zimskom i letnjem režimu.

Evropski parlamentarci smatraju da se ovakvim promenama vremena bespotrebno gubi vreme.