Preventivni pregledi koji mogu spasiti život

Redovno proveravanje zdravlja često je pola puta do ranog otkrivanja i uspešnog lečenja bolesti. Stanovništvo širom sveta nema razvijenu kulturu preventivnih pregleda, ali lekari tvrde da redovno „skeniranje“ zdravlja ne samo da može da otkrije bolest u ranoj fazi, kada je lečenje jednostavnije i lakše, već je to i mnogo jeftinije za države.

Ali, kada početi sa preventivnim pregledima i koliko često ih raditi?

1. Holesterol i trigliceridi

   Merenjem nivoa „dobrog“ i „lošeg“ holesterola u krvi i njihovog međusobnog odnosa, kao i triglicerida, može se sa velikom sigurnošću predvideti rizik od srčanih bolesti.

   Kada početi: sa 20 godina

   Koliko često: Svakih pet godina. Ako rezultati pokazuju povećan rizik, doktor će preporučiti češće testove.

   Posebni testovi uzimajući u obzir specifičnosti muškog i ženskog zdravlja, lekari predlažu da se grupi redovnih preventivnih pregleda dodaju i pregledi koji su karakteristični za određena oboljenja kod muškaraca i žena: ultrazvuk i mamografija za rak dojke, Papanikolau test i ginekološki pregledi za žene, kao i skrining za rak prostate, testisa i debelog creva za muškarce.

2. Provera krvnog pritiska

   Redovno merenje krvnog pritiska je jedna od najvažnijih stvari koje neko može da uradi za svoje zdravlje. Svaka peta odrasla osoba ima hipertenziju.

   Kada početi: Što pre, to bolje, može se početi još u adolescenciji

   Koliko često: Jednom godišnje za početak, doktor će proceniti da li je potrebno češće.

3. Provera rizika za dijabetes                                          
4. Potrebno je uraditi test tolerancije na glukozu, koji pokazuje da li je poremećen metabolizam šećera.Kada početi: Sa 45 godina ako nema simptoma ni faktora rizika. Ako je osoba gojazna ili ima slučajeve dijabetesa u porodici, testiranje početi pre.Koliko često: Svake tri godine
5. Gustina i čvrstoća kostijuOd pedesete godine, minerali poput kalcijuma se gube iz kosti i stvaraju se „porozne kosti“ i dolazi do osteoporoze. Osteodenzitometrijom se može izmeriti gustina kostiju i na vreme uvesti terapija.Kada početi: Sa 50 godina žene, a sa 65 muškarci.Koliko često: uraditi jednom, a za ponavljanje se konsultovati sa lekarom.
6. Vitamin D testLekari su utvrdili da je vitamin D ključan za održanje kostiju jakim, u borbi protiv raka i raznih infekcija. Mnogi ne znaju da imaju manjak vitamina D, a to može da se utvrdi jednostavnim testom iz krvi.Kada početi: Sa 40 godina, a ako postoje rizici za osteoporozu i pre.Koliko često: Iako test na vitamin D nije još preporučen za redovno testiranje, sve više lekara predlaže da se posle 45. godine jednom godišnje uradi analiza.
7. Test za otkrivanje okultnog krvarenja iz stoliceOvaj test je na krv u stolici koja nije vidljiva golim okom, a može da ukaže na mnoge bolesti digestivnog trakta, uključujući i rak debelog crevaKada početi: Sa 50 godinaKoliko često: Jednom godišnje

8. Skrining na rak kože

   Iako je koža veoma dostupna i dalje se rak kože često kasno otkriva. Jednostavnim pregledom mladeža i lezija na koži mogu se na vreme otkriti sve maligne promene.

   Kada početi: Od adolescencije

   Koliko često: Promene se mogu samostalno pregledati jednom mesečno, a u slučaju promena otići kod lekara.

9. Pregled vidaOsim slabljenja vida na blizinu, testiranje vida može da otkrije i druge probleme, rizik od glaukoma, degeneracije makule, retinopatije.Kada početi: Sa 18 godinaKoliko često: Između dva pregleda treba da prođe jedna do tri godine, u zavisnosti od rezultata testiranja. Dijabetičari treba češće da se testiraju.
10. Testiranje sluhaGotovo 14 odsto odraslih između 45. i 64. godine gubi sluh. Ako se primeti teškoća u razlikovanju govora od okolne buke, treba uraditi testiranje sluha.Kada početi: Kada se primeti promena u načinu na koji se čujeKoliko često: Svakih 10 godina, pre 50. godine, a posle toga na tri godine.
11. Provera štitne žlezdeTestiranje hormona štitne žlezde, da bi se utvrdilo da li ova žlezda radi ubrzano ili usporeno.Kada početi: Sa 35 godinaKoliko često: Jednom godišnje.
12. Skrining na metabolički sindromMetabolički sindrom je grupa simptoma koja povećava rizik i od dijabetesa i od bolesti srca. Preporučuje se testiranje ako su prisutna tri od pet faktora rizika: povećana težina, nizak „dobar“ holesterol, povišen nivo triglicerida, povišen krvni pritisak, povišen nivo glukoze. U tom slučaju se radi test sa reaktivnim C proteinom, koji može da pruži informacije o riziku za ove vrste bolesti.Kada početi: Sa 50 godinaKoliko često: Svakih tri do pet godina, u slučaju potrebe i češće.