Privrednici nosioci razvoja Užica

Godina preduzetništva 2016. protekla je u znaku ubrzavanja procedura koje opterećuju poslovanje i usporavaju privredne aktivnosti, naglasio je Tihomir Petković, gradonačelnik Užica na tradicionalnom godišnjem prijemu za privrednike na kome se osvrnuo i na 37 projekata gradske vlasti koji su završeni ili su u toku, a čija vrednost je oko 20 miliona evra.

Gradonačelnik je istakao da privrednici iz našeg grada bez obzira na krizu i nepovoljne okolnosti poslovanja uspevaju da ostvare dobre rezultate zahvaljujući kojima se Užice svrstava u najrazvijenije lokalne sredine u Srbiji.

Obilaskom 100 užičkih firmi dobili smo informacije o njihovom poslovanju, potrebama i planovima, a prijatno smo iznenađeni činjenicama da pored velikih sistema, ozbiljnih izvoznika ima i u kategoriji srednjih preduzeća. Značajno je i što mala preduzeća pokazuju veliku kreativnost i sposobnost da se bore i što nalaze svoje mesto na tržištu.

Nove investicije znače i nova radna mesta, a donošenjem novih zakonskih rešenje privrednici se ohrabruju za ulaganja u proširenje kapaciteta, veruje Petković.

I pored ovih pozitivnih podataka, svesni smo da su nam potrebna nova ulaganja kako bismo smanjili nezaposlenost i životni standard građana podigli na viši nivo. Izuzetno je važno da smo krenuli u proces promena u skladu sa realnim potrebama privrede, rekao je on.

Petković je za narednu godinu najavio najozbiljniju fazu u reformi javnog sektora koji mora postati servis građana i privrede, ali i projekat uređenja gradskog jezgra sa ciljem da ono postane lepše za sugrađane a autentično za one koji dolaze u Užice, rekao je gradonačelnik.

Grad će podržati formiranje novih obrazovnih profila u skladu sa potrebama privrede kroz sistem dualnog obrazovanja za šta je Tehnička škola iz Užica jedan od najboljih primera u Srbiji, istakao je Momir Petrović, član Gradskog veća zadužen za privredu.

Ovaj uspešni privrednik, suvlasnik Controlpoint doo koji je nedavno odlikovan plaketom Privredne komore Srbije za kvalitet menadžmenta, veruje da će inicijativa Valjaonice bakra i Impol Seval-a za definisanje obrazovnog profila iz područja metalurgije uroditi plodom. To jeste realna potreba dva vodeća kolektiva iz našeg grada, ali uopšte smatram da srpska privreda trenutno treba da forsira srednjoškolski kadar koji će izlaziti sa kvalitetnim znanjima neophodnim u proizvodnom procesu, smatra Petrovic.

Rekordna godina za Prvi partizan i Impol

Sa oko 300 miliona jedinica iz široke lepeze proizvoda Prvi partizan će ove godine oboriti rekord u proizvodnji i ostvariti finansijski rezultat od oko 85 miliona dolara. Izvoz na tržišta Amerike, Evropske unije i drugih zemalja je na nivou 97%.

Generalni direktor, Dobrosav Andrić kaže da je u Prvom partizanu trenutno 1 600 zaposlenih od čega je oko 80% na neodređeno vreme, a prosečna zarada je dostigla 60 000 dinara.

Za nastupajuću godinu, Andrić najavljuje nastavak modernizacije. Nakon izrade idejnog rešenja za lokaciju na Beloj zemlji uslediće dobijanje privremene dozvole i krenuće se sa izradom pristunih puteva. Polovinom marta 2017. godine biće postavljen kamen temljac za novi pogon a iseljenje iz podzemnih pogona uslediće nakon godišnjih odmora 2018. godine. Celokupna investicija po njegovim rečima koja će biti finansirana iz sopstvenih sredstava dostići će 35 miliona evra.

Svaka godina na izmaku za Impol Seval je bolja od prethodne a oko 49 000 tona hladno valjanog programa biće poslovni rezultat ove kompanije u 2016. godini.

Početkom naredne godine Impol Seval koji posluje u okviru poslovne grupe Impol iz Slovenske Bistrice započeće sprovođenje strategije kojom su do 2025. godine predviđena ulaganja od skoro 70 miliona evra. Više od polovine planiranih sredstava za modernizaciju proizvodnje biće investirano već naredne godine , najavio je Ninko Tešić, generalni direktor Impol Seval-a.

Slobodna zona ocekuje nove investitore

U Slobodnoj zoni koja je stacionirana u Sevojnu trenutno posluje 9 preduzeća među kojima su i Impol Seval, Valjaonica bakra, Atlas, Copper-com i nekoliko manjih preduzeća, podseća direktor Mihailo Trnavčević. On čekujući da bi pregovori koji su u toku sa izvesnom italijanskom kompanijom mogli da urode plodom ne zeleci da otkrije o kojoj kompaniji i kakvom proizvodnom programu je reč. Trnavcevic istice da se u narednih 10- tak dana očekuju povratne informacije od konsultatske kuće koja pregovara u ime investitora.

On veruje da će otvaranje autoputa od Ljiga do Preljine uticati na interesovanje za ulaganja u Slobodnoj zoni Užice koja se rasprostire na 9.4 hektara slobodnog zemljišta za greenfield investicije a raspolaže sa 8000m² zatvorenog magacinskog prostora i 5000 m² otvorenog magacinskog prostora.

Dodatni adut Trnavčeviću predstavlja i odluka Skupštine grada Užica da se uradi plan detaljne regulacije čime će se definisati područja i parcele, namenjene investitorima, što bi moglo da ublaži „hendikep“ nepostojanja zemljišta u vlasništvu grada.

Inace, po prometu koji se godišnje ostvari u iznosu od preko 200 miliona evra ali i drugim parametrima SZ Užice je na trećem mestu u Srbiji posle Kragujevca i Subotice.

Kao glavnu prednost Slobodne zone Užice koje je jedna od 13 u Srbiji i u kojoj je zaposleno 1 913 ljudi, direktor Trnavcevic istice kvalifikovanu radnu snagu.