Psihoaktivne supstance izazov za mlade, još veći za roditelje

U roditeljskim rukama je ključ rešenja za problem narkomanije koji je sve zastupljeniji. Najveća opasnost vreba od pojave novih psihoaktivnih supstanci i zbog činjenice da su među korisnicima i distributerima sve mlađe osobe, istaknuto je na prvoj tribini za roditelje koju su u Užicu održali predstavnici Tima za borbu protiv narkomanije u školama za Zlatiborski okrug.

Zorica Rodaljević, majka dve devojčice koje su učenice sedmog razreda i druge godine srednje škole, kaže da su tribine ovog tipa značajne za roditelje, jer dolaze do novih saznanja. Ona kaže da sa ćerkama koje su učenice sedmog razreda i druge godine srednje škole puno razgovara i da su one svesne da su im roditelji najveći prijatelji uz koje se svaki problem može prevazići.

Starija ćerka je čula da je neko negde nekada koristio neke psihoaktivne supstance, ali u njihovom bliskom okruženju nema takvih slučajeva, navodi Rodaljevićka.

Ciljna grupa tima sačinjenog od nastavnika, profesora, psihologa, pedagoga, psihijatara, socijalnih i zdravstvenih radnika, pripadnika policije i tužilaštva koji je jedan od     na području Srbije koji je formirala Vladina komisija za borbu protiv narkomanije u julu mesecu ove godine su učenici završnih razreda osnovne i prvog i drugog razreda srednjih škola.

Na području Zlatiborskog okruga održano je 25 tribina od čega 15 za učenike kojima je prisustvovalo njih oko 1 000 iz 16 škola, dok ćemo ostale škole obići do kraja školske godine, tvrdi doktorka Mirjana Filipović, koordinatorka Tima za prevenciju narkomanije u školama Zlatiborskog okruga. Ona ističe da se deci skreće pažnja da nema „lakih“ droga i da je svaka korak ka zavisnosti.  Alkohol i cigarete nisu manje opasni po zdravlje mladih, a porazno je što raste broj vikend opijanja u ovom uzrastu, kaže Filipovićka, dodajući i da je primetno intenzivnije korišćenje nargile. Slede marihuana i ekstazi, a zabrinjavaju nove supstance nepoznatog porekla na tržištu za koje se ne zna ni šta sadrže, a naročito ne kakve reakcije može da izazove u kombinaciji sa drugim opijatima.

Tužilačka praksa govori da maloletnici osim što konzumiraju drogu sve češće su meta odraslih koji ih vrbuju za prodavce. Razlog za to je blaža kaznena politika, ali cilj Tužilaštva je da se u narednom periodu pooštre sankcije kako prema prodavcima tako i prema onima koji maloletnike uvlače u te radnje, tvrdi Vladimir Bošković, zamenik Osnovnog javnog tužioca u Užicu. On kaže da je među maloletnicima najčešće krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga, dodajući da je minimalna kazna za stavljanje u promet opojnih droga tri godine.

Bošković apeluje na roditelje i prosvetne radnike da ozbiljno shvate veličinu problema i da prateći ponašanje dece i mladih preventivno deluju, ne stideći se da zatraže stručno pomoć kada procene da je to neophodno.

Anketom kojom je tokom novembra u Zlatiborskom okrugu obuhvaćeno oko 1500 učenika sedmog razreda i prve godine srednjih škola iz 10 osnovnih i isto toliko srednjih škola doći će se do podataka šta učenici misle i da li su probali neke od psihoaktivnih supstanci. Pitanja za potrebe ovog istraživanja osmislilo je Ministarstvo prosvete u saradnji sa Timom za prevenciju narkomanije  Vlade Srbije.

Treba istaći da iako u našoj zemlji nema zvaničnih podataka, stručnjaci sve češće tvrde da je oko 60 odsto mla­dih, najviše srednjoškolaca, u kontaktu sa drogom. Drogu najviše koriste mladi uzrasta izmedju 14 i 25 go­di­na. Uzimaju je iz znatiželje, dosade, potištenosti, želje za avanturom, slabosti da odbiju ponuđenu drogu kao i zbog nedostatka čvršće veze s porodicom. Drogu jos uvek shvataju kao dobru zabavu, bežanje u nestvarni svet, čak i kao modu ili ulaz­nicu u svet odraslih.

Zanimljivo je da se po­sled­njih go­dina izmenila socijalna struktura narkomana. Pre desetak godina oni su pri­pa­dali višim socijalnim slojevima. Sada ih je najviše iz srednjeg i nižeg sloja. Takođe se pokazalo da najčešće nema istorije uzimanja droge u porodici, nema učestalih primera da momak/devoka uzimaju drogu, niti da to čine bliski prijatelji.

Najzastupljenija psihoaktivna supstanca je marihuana, zatim sledi ekstazi, amfetamini, kokain, heroin, LSD ….

Inače, tvrđeno je postojanje 360 kontrolisanih psihoaktivnih supstanici, a međunarodne institucijetokom ove godine otkrile su 20 novih, upozorio je letos srpski ministar zdravlja, Zlatibor Lončar.