Putna apoteka za letovanje sa decom

Putovanje sa malom decom ne ide uvek glatko. Da biste brinuli o zdravlju svog deteta, potrebno je da predvidite različite situacije i pravilno sastavite putnu apoteku. Šta definitivno vredi poneti sa sobom na letovanje sa porodicom? Dečiji komplet prve pomoći zauzima dosta mesta u vašem prtljagu, ali zdravlje vašeg deteta je na prvom mestu. Prevoz može da se pokvari na putu, na mestu odmora možda nema apoteke, a ponekad vas osećaj blagostanja uhvati nesvesnog usred noći.

Kupovina lekova u drugoj zemlji može biti problematična, jer mnogi lekovi imaju različite trgovačke nazive, stroža pravila izdavanja i koštaju više. Ponesite unapred kupljene lekove u originalnom pakovanju i ponesite recept kako biste izbegli probleme na carini (u zavisnosti gde putujete).

Proučite epidemiološku situaciju u odmaralištu. U zavisnosti od posećene zemlje i vrste odmora, vakcinacija može biti neophodna.

Iako su podaci o učestalosti pedijatrijskih bolesti povezanih sa međunarodnim putovanjima ograničeni, rizici sa kojima se deca suočavaju tokom putovanja su verovatno slični onima sa kojima se suočavaju njihovi odrasli saputnici.

Zdravstveni problemi koji se najčešće prijavljuju među decom koja putuju su dermatološka stanja, uključujući ugrize životinja i artropoda, opekotine od sunca, dijarejne bolesti, respiratorni poremećaji i sistemske febrilne bolesti, posebno malarija.

Povrede izazvane motornim vozilima i vodom, uključujući utapanje, druge su velike zdravstvene i bezbednosne brige za decu putnike.

Šta poneti na more?

1. Krema za sunčanje. Kada birate proizvod, fokusirajte se na svoj fototip, tip kože i klimu. Za kožu fototipa 1, 2 i 3, minimalno bezbedno vreme za izlaganje direktnom suncu je 5, 10 i 20 minuta. SPF pokazuje koliko puta se krema produžava ovaj put. To jest, krema sa SPF15 će povećati ovaj vremenski period za 15 puta, a sa SPF50 – za 50 puta.

Dajte prednost proizvodima sa cink oksidom u sastavu, jer su hipoalergeni, ne apsorbuju se i u potpunosti štite od zraka tipa A i B.

2. Proizvodi posle sunčanja. Ako sadrži pantenol, izlečiće kožu, normalizovati ćelijski metabolizam, smanjiti upale. Pomaže u prevenciji suvoće, lečenju opekotina i nezi odojčadi (sprečava pelenski osip i pelenski dermatitis).

3. Antipiretike (brufen, paracetamol). U slučaju beba – čepiće.

4. Antialergijski lekovi. Ove lekove morate posebno imati kod sebe kad su u pitanju deca sa poznatim, dokazanim alergijama. U slučaju dece koja su prethodno imala anafilaktički šok treba imati epipen.

5. Probiotik i rastvor za rehidrataciju

6. Lekovi protiv mučnine

7. Antiseptici. Oni mogu biti potrebni ne samo za lečenje rana, već i za faringitis, stomatitis i druge inflamatorne bolesti.

8. Materijali za previjanje: zavoji ili sterilne maramice, flasteri, pamučni diskovi i štapići.

9. Zaštitna krema ili sprej protiv insekata. Repelenti nas štite od ujeda i uboda insekata. Time što sprečavaju ubod, sprejevi preveniraju crvenilo i svrab, a štite od prenošenja različitih zaraznih bolesti koje prenose komarci i krpelji.

10. Čepići za uši za kupanje ili kapi za uši za čepove od voska ili upale.

11. Lekovi protiv prehlade (septolete, sprej za grlo, kapi ili sprej za nos)

12. Toplomer

13. Inhalator.

Često pitanje roditelja je da li ipak poneti i neki antibiotik “za svaki slučaj”. Iako sama činjenica da imate antibiotik kod sebe vam pruža neki vid sigurnosti, nikad ga ne treba dati na svoju ruku nego samo nakon savetovanja sa pedijatrom.

“A šta ako dete dobije visoku telesnu temperaturu? Njemu uvek treba antibiotik da bi ozdravio.” Ove su jedne od najčešćih rečenica u pedijatrijskoj ordinaciji. Antibiotici nisu antipiretici, nego su lekovi koji deluju na uzrok infekcije i tako dolazi do nestanka povišene telesne temperature. Takođe, visoka telesna temperatura nije uvek posledica bakterijskih infekcija nego nego i virusnih infekcija, a virus ne reaguje na antibiotik. Određeni antibiotik deluje na određenu bakteriju, a pogrešno i preterano korišćenje ovih lekova neprateći antibiogram dovodi do rezistencije na istih i opasnih posledica.

Neka deca imaju hroničnih zdravstvenih tegoba, kao što su npr. dijabetes, epilepsija ili astma. Roditelji bi u tom slučaju trebalo da ponesu prepisanu terapiju u količini da imaju dovoljno lekova za sve dane koje će provesti na putovanju. U slučaju da dete ima epilepsiju potrebno je imati i terapiju za kupiranje mogućih napada (rektiole Dizepama).

Deca češće nego odrasli imaju kontakt sa zemljom ili peskom i stoga mogu biti izložena bolestima izazvanim infektivnim stadijumima parazita u zemljištu, uključujući askaridozu, ankilostozu, kožne ili visceralne larve migrans, strongiloidijazu i trihurijazu. Deca i bebe treba da nose zaštitnu obuću i da se igraju na čaršavima ili peškiru, a ne direktno na zemlji. Odeću ne treba sušiti na tlu. U zemljama sa tropskom klimom, odeću ili pelene sušene na otvorenom treba peglati pre upotrebe kako bi se sprečila zaraza larvama muva.

Šistosomijaza je rizik za decu i odrasle u endemskim područjima. Dok su u oblastima koje su endemične za šistosomijazu, deca ne bi trebalo da se kupaju, plivaju ili gaze u svežoj, nehlorisanoj vodi (npr. jezera, bare).

Malarija je među najozbiljnijim i najopasnijim infekcijama koje su stekli pedijatrijski međunarodni putnici. Pedijatrijski putnici su posebno izloženi velikom riziku od infekcije malarije ako ne dobiju profilaksu.

Deca sa malarijom mogu brzo da razviju visok nivo parazitemije i imaju povećan rizik od teških komplikacija malarije, uključujući napade, komu i smrt. Početni simptomi mogu oponašati mnoge druge uobičajene uzroke pedijatrijske febrilne bolesti, što bi moglo odložiti dijagnozu i lečenje. Savetuju se odrasle koji putuju sa decom u područja koja su endemična za malariju da koriste preventivne mere, da budu svesni znakova i simptoma malarije i da potraže hitnu medicinsku pomoć ako se simptomi pojave.

Putovanje avionom

Iako je putovanje avionom bezbedno za većinu novorođenčadi, odojčadi i dece, ljudi koji putuju sa decom treba da razmotre nekoliko pitanja pre polaska. Deca sa hroničnim problemima sa srcem ili plućima mogu biti izložena riziku od hipoksije tokom leta, a roditelji treba da se konsultuju sa kliničarom pre putovanja.

• Bol u uhu

Bol u uhu može biti problematičan za bebe i decu tokom spuštanja. Pritisak u srednjem uhu se može izjednačiti gutanjem ili žvakanjem; prema tome, odojčad treba da doje ili sisa flašicu, a starija deca mogu da probaju žvakaću gumu. Antihistaminici i dekongestivi se nisu pokazali korisnim. Nema dokaza da putovanje avionom pogoršava simptome ili komplikacije povezane sa upalom srednjeg uha.

• Sigurnosna ograničenja

Putnici takođe treba da osiguraju da deca mogu biti bezbedno vezana tokom leta. Ozbiljne turbulencije ili sudar mogu stvoriti dovoljan zamah da odrasla osoba ne može zadržati dete. Autosedišta se ne mogu koristiti na svim sedištima ili u svim avionima, a neke avio-kompanije mogu imati ograničenu dostupnu bezbednosnu opremu.

Deca su podjednako podložna štetnim efektima putovanja na velikim visinama kao i odrasli. Spori uspon je poželjniji pristup za izbegavanje akutne planinske bolesti. Mala deca koja ne mogu da pričaju mogu pokazati nespecifične simptome (npr. gubitak apetita ili razdražljivost, neobjašnjiva nervoza, promene u snu i obrascima aktivnosti). Starija deca se mogu žaliti na glavobolju ili kratak dah. Ako deca pokažu neobjašnjive simptome nakon uspona, spuštanje bi moglo biti neophodno.

Ukoliko želite da se na ovu temu dodatno konsultujete sa autorkom ovog teksta, Alexandrom Laurom Hidi Jovanović specijalistom pedijatrije, konsultaciju možete zakazati na DokTok platformi.

Korišćena fotografija preuzetasa www.doktok.rs