Rana intervencija – zlatni standard za tretman autizma

Autizam (poremećaj autističnog spektra) predstavlja širok spektar smetnji u govoru, jeziku, neverbalnoj komunikaciji, socijalnim veštinama i repetitivnom ponašanju. Prema poslednjim podacima Centara za kontrolu bolesti u Sjedinjenim Američkim Državama svako 36 dete je dijagnostikovano u spektru autizma.

Autizam nije individualna smetnja već utiče na izmenjeno funkcionisanje cele porodice. Iako je statistika neumoljiva i predstavlja najbolji pokazatelj prisutnosti autizma sa stalnim porastom novoregistrovane dece iz spektra, registar autizma koji bi omogućio precizan uvid u broj osoba sa autizmom, a samim tim i potrebnom podrškom u Republici Srbiji još uvek ne postoji.

Iako se većina dece dijagnostikuje nakon četvrte godine, autizam se pouzdano može dijagnostikovati već od 2 godine, pa i ranije, u određenim slučajevima.

Premda predstavlja poremećaj socijalnih interakcija i reciprociteta, slabo razvijanje socijalnih veština, neverbalne i verbalne komunikacije ili regresija u razvoju i gubitak stečenih veština komuniciranja se obično javlja između PRVE i TREĆE godine života i pogađa jedno od petoro dece kod koje će se nakon četvrte godine starosti dijagnostikovati autizam.

Neki od najupečatljivijih simptoma koje roditelji i socijalna sredina najčešće opažaju u najranijem uzrastu i koje ne treba zanemarivati i odlagati stručnu procenu i dijagnostiku jesu:

• Slabo razvijanje ili izostanak deljenja pažnje sa ukućanima (neki od čestih opisa roditelja koji mogu ukazivati na potencijalno slabije razvijanje deljenja paženje jesu svakako i neke od navedenih rečenica: „Kako je pametan, sve sam zna da uradi na telefonu“; „Kada nešto želi ne pokazuje i ne traži pomoć od nas, već sam gura stolicu i pokušava da uzme ono što mu treba“; „Nema potrebu da pokaže ono čime se igra, niti na zahtev „da vidim šta imaš“ ne pokazuje).
• Ulazak i zadržavanje u igri (obično ne postoji zainteresovanost za vršnjačku igru, poštovanje pravila u igri i redosleda igre; ako je igra vezana za jurenje može se desiti da dete trči paralelno sa grupom ali ne ostvaruje kontakt sa drugom decom).
• Selektivno odazivanje na ime ili izostajanje odazivanja na ime.
• Izostajanje ili selektivni pokazni gest za zadovoljavanje potreba (radije sve rade sami, ako ne mogu javlja se plakanje).
• Kontakt pogledom je površan, kratko se održava ili izostaje (kada se roditelji obraćaju detetu, dete uglavnom nema potrebu za gledanjem u onoga ko govori).
• Slaba oralna praksija, izostanak spontanog glasanja i imitiranja glasova, slogova i reči koje čuju.
• Izostanak formiranja rečnika, oskudno formiranje rečnika (nekoliko generalizovanih reči koje nemaju jasno značenje; MAMA označava sve i mamu i baku i nepoznatu tetu) ili ponavljanje reči koje čuju bez jasnog razumevanja tih reči (eholaličan govor).
• Izostanak ili oskudno formiranje rečenica i njihovo slabo razumevanje
• Izmenjen ritam spavanja i poremećaji spavanja (najčešći je buđenje u toku noći i slabo spavanje).
• Senzorne smetnje (naglašene reakcije ili izostanak reakcija na određene taktilne, mirisne, čulne ili vidne podražaje).

Dok se u naučnim krugovima intenzivno traga za uzročnicima autizma i što ranijem otkrivanju (i pre pojave prvih smetnji), u ovom trenutku zlatni standard za bolje socijalno funkcionisanje i napredak dece jeste ŠTO RANIJA DIJAGNOSTIKA koja podrazumeva procenu i praćenje napretka deteta čitavog tima stručnjaka kao što su logoped, defektolog, psiholog, neurolog i psihijatar i UKLJUČIVANJE DETETA I ČITAVE PORODICE U RANU INTERVENCIJU.

Rana intervencija podrazumeva intenzivan tretman na polju promene ponašanja deteta, emocionalne stabilnosti, govorno-jezičkog, kognitivnog i motoričkog razvoja ali i intenzivan savetodavni rad sa roditeljima koji su neizbežna karika u lancu podrške detetu iz spektra autizma.

Pored roditelja i porodice, tima stručnjaka koji je uljučen u detetov tretman, SOCIJALNA SREDINA I NJENA SVEST O PRISUTNOSTI AUTIZMA, TEŠKOĆAMA SA KOJIMA SE NOSE RODITELJI I DETE JE TAKOĐE NEIZBEŽAN FAKTOR U POBOLJŠANJU POLOŽAJA OVE DECE.

Svesnost o tome da autizam na drugačiji način oblikuje mozak utičući na to da deca i odrasle osobe sa autizmom svet vide i doživljavaju na drugačiji način, komuniciraju drugačije u odnosu na standardne obrasce komuniciranja, pokrete formiraju na drugačiji način i većini je potrebna podrška na dnevnom nivou, pored SVESTI O INKLUZIVNOJ SREDINI neophodno je razvijati SVEST opšte populacije i O NEURORAZLIČITOSTI koja je neminovno svuda među nama.

Ukoliko vam je potrebna konsultacija na ovu ili neku drugu temu putem DokTok platforme, odaberite lekara ili stručnjaka mentalne podrške i zakažite svoju konsultaciju putem linka.

Naslovna fotografija—doktok.rs

Fotografije u tekstu—pexels.com