Zašto su zlatiborska sela drugačija

iconČajetina

Autor : Slavica Panić

August 12, 2021

Kada se govori o životu u selu, prva pomisao je da je takav život težak i naporan, da mnogo čega nije dostupno te da ljudi iz seoskih područka teže selidbi u urbanije sredine. Situacija se u poslednje vreme neznatno menja a neka sela se itekako suprotstavljaju toj tvrdnji. Kada je Srbija u pitanju, a pogotovo zapadna, najlepša sela su zlatiborska. Ne samo da ih krase prirodne lepote vić i sve bolji uslovi u kojimažive njihovi stanovnici žive.

Zlatiborska sela pripadaju opštini Čajetina, koja je i admisnistrativni centar teritorije na kojoj su rasprostranjena. Pored naselja koje čini centar opštine i Zlatibora koji je turistički centar, na teritoriji Čajetine nalazi se još 22 sela a to su: Semegnjevo, Sirogojno, Rožanstvo, Dobroselica, Jablanica, Stublo, Rakovica, Ljubiš, Sainovina, Šljivovica, Branešci, Gostilje, alin Potok, Mušvete, Golovo, Rudine, Kriva Reka, Mačkat, Tripkova, drenova, Željine i Trnava. Ono što sva ova sela izdvaja od većine u Srbiji jeste to da su svima dostupna, pre svega njihovim žiteljima.

Lokalna samouprava je potrebe svojih stanovnika koji žive u ruralnim područjima, više nego ozbiljno shvatila i neprestano unapređuje kvalitet nihovog života. Cilj im je, pre svega, da sačuvaju stanovništvo u svojim selima ali i omoguće onima, koji to žele, da se u njih vrate ili dosele. Dok sela u Srbiji, uglavnom muku muče sa putevima, Zlatiborci taj problem nemaju. Do svakog sela, i to isključivo budžetskim sredstvima, izgrađeni su asfaltni putevi, ali i obezbeđana stabilna elektro i vodovodna mreža. Da su sela stub razvoja ovog kraja, tvrdnja je prvog čoveka ove opštine, Milana Stamatovića, kome građani ove opštine poverenje ukazuju već skoro dve decenije.

Sva zlatiborska sela okupila su se oko Zlatibora, koji im pruža ogromne mogućnosti, ne samo da prodaju svoje proizvode već i šansu za posao ali i dostupnost sadržajima koji nekada za Zlatiborce nisu bili ni zamislivi. Predsednik oštine Milan Stamatović, za naš portal je rekao da su meštani zlatiborskih sela zaslužni za sve što Zlatibor danas jeste i da im svi benefiti u potpunosti pripadaju.

“Nekada su zlatiborska sela gradila infrastrukturu u centru Zlatibora. Danas kada taj centar donosi veće prihode, tim selima se na neki način vraća dug i to je strategija naše opštine. Ravnomerno se razvijaju i ruralne i urbane mesne zajednice. Sva zlatiborska sela imaju kompletnu infrastrukturu. Svako domaćinstvo ima preduslov da se bavi tradicionalnom proizvodnjom hrane ili seoskim turizmom a pre svega mogućnost za dostojanstven život na selu”, kazao nam je Stamatović.

Pored putne, vodovodne i elektro mreže, treba isteći da su zlatiborska sela i komunalno oprema, te da ova opština, koja pretenduje da postane prva ekološka opština u Srbiji, itekako vodi računa o tome. Nadležni u ovoj opštini su odlučni da urade sve što je do njih i omoguće građanima da pravilno upravljaju otpadom.

“Odlučili smo da kontejnerima pokrijemo teritoriju čitave opštine što podrazume i sve seoske mesne zajednice, gde je i bilo najviše divljih deponija. Upravo na tim lokacijama, gde su postojale divlje deponije, smo postavili velike kontejnere, sve u skladu sa potrebama i dotadašnjim navikama meštana. Jasno nam je bilo da se navike ne menjaju lako ali kada ljudima damo alternativu, onda sve ide lakše  problemi se brže rešavaju”, rekao je ranije za naš portal direktor KJP Zlatibor, Srđan Pantović.

Opština Čajetina je ozbiljno shvatila i dobro razumela strategiju obrazovanja 2012-2020.goddine, koja je predviđala da se neiskorišćeni prostori škola i drugih objekata seoskih mesnih zajednica, adaptiraju i prilagode deci predškolskog uzrasta. U ovom delu Srbije nema sličnih primera jer se vrtići i dalje nalaze u urbanim sredinama ili na njihovoj periferiji a očekivani procenat nije ni približan. Čak osam sela na teritoriji čajetinske opštine ima vrtiće a plan je da taj broj bude i veći.

„ Plan je bio da se po toj strategiji predškolskim programom obuhvati 75% dece.Naslanjajući se na taj državni dokument, napravili smo razvoj predškolskog obrazovanja na lokalnom nivou. Dovodili smo vrtiće tamo gde su deca i učinili dostupnim postojeće kapacitete”, rekla nam je direktorka Predškolske ustanove Čajetina, Jelena Mitrašinović Brašanac.

U zlatiborskim selima je izuzetno razvijen seoski turizam kome se okreće sve veći broj Zlatiboraca. Ona postaju sve češći izbor turista koji dolaze na ovu planinu a ekspanzija se dogodila sa dolaskom epidemije. To je i bila prilika da gosti, pre svega iz Srbije, upoznaju prave lepote i prirodne kapacitete Zlatibora pa su u seoskim domaćinstvima raspoloživi smeštajni kapaciteti uglavnom bili konstantno popunjeni.

Kada se u obzir uzmu svi ovi podaci a tek kada se prođe kroz zlatiborska sela, svima postaje jasnije zašto se ljudi, ne samo iz srpskih gradova već i iz svetskih metropola, doseljavaju u zlatiborska sela i biraju ih za život i svoju budućnost.

Ovaj tekst je deo projekta “Put kroz Zlatiborska sela” sufinasiran sredstvima Opštine Čajetina za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2021. godini. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.