Sat zbunjuje bioritam

Stručnjaci tvrde da prelazak na letnje računanje vremena može negativno da utiče na naše zdravlje. – Bolesti srca i bolesti metabolizma, kao što su dijabetes ili gojaznost, najčešće su ozbiljnije zdravstvene posledice manjka sna. Prilagođavanje je individualno i može da traje od dva do pet dana, mada neki svetski stručnjaci tvrde da može proći i do četiri sedmice dok se ne naviknemo na ranije ustajanje.

Proces prilagođavanja je nešto teži osobama koje su hronično neispavane. “Nedovoljno spavanje je karakteristično za današnju civilizaciju, kaže docent dr Miodrag Vukčević, načelnik odeljenja pulmologije KBC Zemun, koji se dugo bavi poremećajima sna. On dodaje da u odnosu na prošli vek spavamo oko sat manje. Spavanje kraće ili duže od preporučenih okvira utiče na zdravlje, imunitet, mnoge procese, mentalnu sposobnost, pažnju, koncentraciju, pamćenje, pa čak i na metabolizam. Ako ne spavamo dovoljno, taj nedostatak sna se kumuliše, i ne možemo da ga nadoknadimo tako što ćemo za vikend dobro da se naspavamo. Upravo nedostatak sna koji se kumuliše, pravi sve veći stress za organizam. Osim što je bitno redovno spavanje, san mora da ima trajanje, ali i kvalitet. Mora dovoljno dugo da traje i da prođe kroz pet faza spavanja od kojih se razlikuju dve- non rem i rem faza sna kada sanjamo. Ako nemamo tako konsolidovan san, ujutru se budimo nedovoljno osveženi, pospani, umorni i sa glavoboljom. Situaciju dodatno otežavaju i drugi poremećaji u spavanju”, tvrdi Vukčević.

Iako priznaje da postoje ljudi koji mogu da se dele na „rane“ i „kasne ptice“ zavisno kad ustaju, dr Vukčević upozorava da su u riziku od zdravstvenih problema svi koji spavaju manje od šest, ali i više od devet sati. To se, naravno, odnosi samo na „hroničnu neispavanost“. Jedan ukraden sat sna pri prelasku na letnje računanje vremena nikako ne može da ima tako drastične posledice.

Stručnjaci iz Londona, međutim, tvrde da i nedostatak tog jednog sata može negativno da se odrazi na zdravlje. Oni su tokom istraživanja u kojem je učestvovalo 1.000 ljudi dokazali da se samo tri dana nakon pomeranja kazaljki više ljudi žali na srce i da je to posledica poremećaja bioritma.

ODLAZAK U KREVET

Engleski specijalisti za san preporučuju nekoliko malih „trikova“ koji mogu biti od pomoći da se što bezbolnije pređe u letnji režim računanja vremena:

*Svako veče idite na spavanje deset minuta ranije nego prethodnog dana

*Izbegavajte alkohol četiri sata pre spavanja, jer on odlaže dubok san

*Isključite kompjuter i TV i smanjite svetla u stanu sat vremena pre spavanja

*Spavajte u potpunom mraku

*Provetrite sobu pre spavanja

*Ujutro idite na posao pešice, ako je to moguće, jer izlaganje sunčevoj svetlosti prekida lučenje hormona melatonina

Prelazak na letnje i zimsko vreme prvi put je uveden 1916. godine u zemljama na severu Evrope, a do sada je tu praksu prihvatilo oko 70 zemalja. Razlog je, uglavnom, ušteda energije. U Srbiji se na letnje računanje vremena prvi put prešlo 27. marta 1983. godine.