Slovenački poljoprivrednici dobri primeri za nas
Poljoprivredni proizvođača iz Lužničke doline, Buara, Gostinice, Stapara, Kremana, Ljubanja, Nikojevića i sa područja opštine Sevojno, koji su nedavno u organizaciji grada Užica boravili u Sloveniji i Italiji, razgovarali su sa predstavnikom Komore za poljoprivredu i šumarstvo Slovenije koja okuplja oko 90 000 fizičkih i 1 318 pravnih lica.
Robert Peklaj, predstavnik Komore za poljoprivredu i šumarstvo Slovenije je istakao da su članovi ove organizacije svi vlasnici poljoprivrednih zemljišta i šuma koji imaju katastarski dohodak određen zakonom. Po njegovim rečima, vrednost katastarskog dohotka za članstvo se valorizuje i trenutno iznosi 106,88 evra. Vlasnici plaćaju 4,8% od katastarskog dohotka godišnje, ali ne manje od 8,35 evra, što predstavlja takozvani „paušalni iznos“, objasnio je Peklaj.
Proizvođačima iz Užica je naglasio da su svi poljoprivrednici koji su kao fizička lica članovi Komore za poljoprivredu i šumarstvo Slovenije penzijsko i invalidsko osigurani i da za to godišnje izdvajaju 5,34 evra. Dodao je i da samostalni preduzetnici koji se bave poljoprivrednim delatnostima plaćaju 1,53% od dobiti iz delatnosti.
Peklaj ističe da poljoprivredni proizvođači iz Slovenije od 1. maja 2004. godine od kada je ova država članica Evropske unije imaju dobra iskustva sa različitim fondovima koje su koristili pre i nakon ulaska Slovenije u ovu zajednicu. Ne krije da je u početku bilo poteškoća zbog neiskustva u pisanju projekata i trošenju novaca, ali da su poljoprivrednici učili korak po korak.
On je proizvođačima iz Užica govorio i o subvencijskoj kampanji za sredstva za fondove Evropske unije koja su u ovoj godini za ruralna područja planirana u iznosu od 220 miliona evra, naglašavajući da komora pomaže proizvođačima da pripreme projekte kako bi obezbedili što više sredstva.
Poljoprivrednici iz Slovenije sve više teže ciljevima zajedničke evropske poljoprivredne politike, kojom se uz visoke mere očuvanja okoline u ruralnim područjima proizvodnje dovoljne količine hrane. Slovenački poljoprivrednici su shvatili da u savremenom svetu nije važno koliko, nego šta i kako proizvoditi i dostići konkurentnu cenu, istakao je Peklaj.
Govoreći o savremenoj poljoprivrednoj proizvodnji u Sloveniji on je naglasio da prosečan proizvođač u ovoj državi ima 60 godina, završenu osnovnu školu i zbog toga mu je teško da se navikne na nove tehnologije, pa znanja i dalje stiču na predavanjima, sajmovima i čitajući periodične poljoprivredne biltene. Ohrabrujuće je što se u poljoprivrednu proizvodnju sve više uključuju njihovi naslednici deca i unuci koji koriste web prezentacije i brojne aplikacije iz oblasti poljoprivrede, ocenio je Peklaj.
Poljoprivrednici iz Užica obišli su i porodičnu Fabriku Italpolina u okolini Verone koja je osnovana pre skoro pola veka, a zbog izvoza u više od 70 zemalja sveta upravo ova fabrika, koja poseduje sertifikat ISO 9001 je vodeći proizvođač organskih đubriva u Evropi. Srbija je jedna od zemalja u kojoj se koriste ova đubriva jer im pogoduju tereni puni peska. Istanuto je da je kod nas najviše zastupljena upotreba proizvoda Italpolina 444, koje je na bazi golubljeg đubriva sa dodatkom fosfora i kalijuma.
Predstavnici fabrike su naglasili da se đubriva proizvode na jedinstven način, isušivanjem materije jer se tako poboljšava kvalitet biljki u hemijskom, mikro-biološkom i fizičkom smislu.
Kvalitet proizvoda i sigurnost proizvođača govori da Italpollina proizvodi isključivo đubriva koja su dozvoljena na teritoriji Evropske Unije i zadovoljavalju pravila korišćenja stočnog otpada za proizvodnju određenih proizvoda.
Radovan Jokanović, koji se u Lunovom selu bavi voćarstvom kaže da ima pozitivna iskustva sa đubrivima ovog proizvođača. Uverio sam se da povećavaju prinose i podižu kvalitet, ali je mo savet da se obavezno uradi analiza zemljišta pre đubrenja. U našim krajevima zemljišta su kisela pa treba raditi na popravljanju PH vrednosti, kaže on.
Za Stojnu Paunović, poljoprivrednicu iz Potočanja koja tvrdi da redovno posećuje seminare i druge stručne edukacije iz oblasti poljoprivrede celokupno putovanje je od koristi. Kaže da je u poređenju sa dvema zemljama koje je obišla kod nas loše organizovana komunikacija na liniji proizvođač- poljoprivredne službe- lokalna samouprava.
Poredeći iskustva poljoprivrednih proizvođača iz Srbije sa onim što je zapazio tokom studijske posete, Željko Kondić koji se u Gostinici bavi voćarstvom i stočarstvom, smatra da ukoliko želimo da i naša država zaista uhvati korak sa razvijenim kao što jesu Slovenija i Italija, pod hitno mora da obezbedi veću podršku mladima koji su nosioci poljoprivrednih gazdinstava, zatim da se povećaju subvencije i obezbedi siguran plasman robe sa korektnim cenama poslovanja.
Poljoprivredni proizvođač iz Trnave Dragoman Kostić pun je pozitivnih utisaka o primerima koje je video u Sloveniji i Italiji. Kaže da po principu po kome oni rade treba puno početnih ulaganja, a da su poljoprivrednici iz Slovenije dobri primeri čija pojedina iskustva treba da pokupimo. Privatno ulaganje je teško u našim uslovima, a problem je i što kod nas kasne subvencije koje treba da podstiču razvoj poljoprivrede, naročito među mladima koji bi trebalo da oživljavaju sela.
Podsećamo, za studijsku posetu u okviru Programa mera podrške razvoju poljoprivrede iz gradskog budžeta izdvojeno je oko 1,5 miliona dinara uz koofinansiranje samih proizvođača u iznosu od 5 000 dinara.