Šta sve određuje tok infekcije korona virusom?

Šest meseci je prošlo od kako je korona virus odomaćen u Srbiji. Za to vreme, postale su jasnije mnoge pojedinosti – način prenosa i raznovrsnost kliničke slike, a otkrivena je i mogućnost reinfekcije.  Mnoge naučne institucije i laboratorije i dalje istražuju pojedinosti virusa i bolesti. Za pacijente je ipak najvažnije kako razumeti rezultate testova u slučaju testiranja i kako najlakše proći kroz infekciju. Sa Sašom Tričkovićem, direktorom NeoMedice, kompanije koja je razvila jedinstveni koncept monotest sistema za detekciju virusa i infektivnih bolesti, razgovarala je Jelena Đukić Pejić, urednica portala www.mic.org.rs, a mi tekst prenosimo u celosti.

Inače, zaposleni u Institutu Neomedika vrše analizu krvi na uređaju njihove proizvodnje nazvanom Naissa, u svojoj laboratoriji u Nišu. Prva u regionu i ovom delu Evrope, niška kompanija počela je da proizvodi testove na COVID-19, kojima se utvrđuje da li je osoba preležala virus i kako je na to odgovorio njen imunitet.

MIC: Kako pacijenti da razumeju rezultate testa na antitela? Koja antitela se javljaju u određenim stadijumima bolesti?

Tričković: Serološkim metodama detektuje se prisustvo antitela, tj. određene klase imunoglobulina (IgM, IgA, i IgG) u krvi pacijenta, koja se proizvode u organizmu kao odgovor na prisustvo virusa.

Grafički prikaz pojavljivanja antitela u različitim fazama infekcije SARS Cov 2

IgA je najraniji imunoglobulin koji se javlja nakon infekcije SARS Cov 2 virusa i to nekoliko dana nakon pojave simptoma. IgA antietela su rana antitela koja se u svežoj infekciji koncentrišu u sluzokoži grla, nosa, creva i u sekretima. Nakon IgA antitela, organizam sintetiše IgM antitela. To je značajan marker i koriste ga uglavnom svi. IgM antitela svoj najviši nivo u krvi postižu nedelju dana nakon pojave prvih simptoma bolesti, a zatim opadaju, tako da se u trećoj nedelji od početka bolesti uglavnom ne mogu naći u serumu. IgG antitela počinju da se stvaraju u druhoj nedelji bolesti i svoj najviši nivou dostižu oko 4 nedelje od pojave simptoma. Približno 6 nedelja nakon infekcije, 94 – 98% obolelih pokazuje povišen nivo IgG antitela. Ova antitela se duže vreme zadržavaju u organizmu i pokazatelj su preležane infekcije.

MIC: IgA antitela se do sada nisu spominjala kod nas. Vi ste među prvima koji  ova antitela uopšte istraživali, pa nam recite koji je njihov značaj.

Tričković: Mi smo IgA počeli da radimo jer je prvi antigen koji nastaje, prvi koji se sintetiše. Bukvalno jedan – dva dana nakon početka simtoma i već se generiše. Traje neko kratko vreme, 3 – 4 dana. To je bio razlog zašto smo mi krenuli u razvoj testova na antitela.

Naissa ketridži sa uzorcima krvi

Međutim, paralelno sa tim, studije su pokazale da je IgA specifičan za respiratorne infekcije, što znači da ako detektujete IgA kod pacijenta, on će imati problema u respiratornom traktu. To je baš jedna od tipičnih stvari, klinički korisna. Kad smo se bavili ko je sve u svetu radio istraživanje o tome ko je sve radio ta istraživanja o IgA antitelima, onda smo naišli na studiju koja je rađena u Univerzitetskom bolničkom centru u Hamburgu, gde su dokazali da jako veliki broj pacijenata gde su detektovali rani IgA klasu antitela, da su lagano prošli kroz covid. To znači da ako ste otkrili kod nekog da je već prvog ili drugog dana razvio antitela, njegov se organizam bori dobro. Ono što su naše studije pokazale kroz vreme kada smo mi radili validaciju testa, uzorci ležećih pacijenata, onih teških na respiratorima, mi ništa nismo mogli da nađemo – potpuno odustvo antitela. To je dokaz da imuno odgovor organizma ide kasnije ili izostaje i to su većim delom jako teški slučajevi.

Tabela koja prikazuje pojavljivanje antitela po danima

Možemo da imamo dijagnostičku predikciju realnu, po nemačkoj studiji da će neko lagano proći ako mu je IgA visok u samom startu, nakon susreta sa virusom. IgM je takođe pokazao ukoliko brzo reaguje visoko, a aktivna je infekcija onda dobijete dve stvari: dobijete pacijenta za koga znate da je infektivan, dobijete i informaciju kada je imao dodir sa virusom i kada je dobio IgM antitela. U tom slučaju, možete da pratite tok bolesti, i možete da očekujete povećanje IgG antitela u recimo 7 dana iza toga.

MIC: Po čemu se razlikuje NAISA test koji vi radite u odnosu na druge serološke testove?

Tričković: Još uvek ne postoje međunarodni standardi. Da bi ste vi referencirali na neki određeni standard, u jedinicama pojedinim koje su svetski priznate, i sada kada radite kalibracionu krivu, to se zove posle toga kvantitativni test jer tačno znate koliko ima nekih jedinica – internacionalnih. Imate direktnu vrednost rezultata koji dobijete. Toga nema – novi je virus, nema standarde.

Foto–mic.org.rs

Šta smo mi uradili? Neomedica je napravila svoje standarde, svoju referencu i rezultat koji naš sistem izdaje, izdajemo u nekim našim jedinicama, NAISA jedinicama. Ali prednost u odnosu na druge testove koji postoje, koji nisu kvantitativni, nego su kvalitativni, je velika razlika jer uvek dajemo isti broj, isti nivo  u jedinicama, izražen broj antitela koji detektujemo. Onda možete da pratite od pacijenta do pacijenta razliku u nivou antitela fiksnu. Naš test je različit od većine drugih, pogotovo od ovih sad brzih testova koj se rade jer je kvantitativan i prati se tačna vrednost.

 MIC: Imate li podatke koliki je nivo IgGa kod onih što su se zarazili na početku?

Tričković: Vrlo je individualno. Imamo recimo pojedince kojima već posle mesec dana su skroz nestala antitela. Imamo pojedince koji posle dva i po i tri meseca imaju, ali nivo je jedan koma nešto. Imali smo isto slučaj koji tvrdi da je skoro bio zaražen. Po rezultatima mi samo vidimo da je IgG nizak, i po našim saznanjima je to stara infekcija. I posle se ispostavilo da su pre dva meseca u kancelariji bili bolesni svi osim njega koji je u stvari to preležao na nogama. Oni su ležali, i PCR pozitivni, a mi smo po rezultatima videli da je on isto imao. Eto i to je prednost NAISE i toga što možete da vidite – lekarima bi to bilo sjajno za tumačenje.

MIC: Dokazano je i u svetu, a i kod nas je bilo slučajeva reinfekcije. Šta o tome znaju vaši stručnjaci?

Tričković: Reinfekciju smo mi uhvatili pre jedno mesec i po dva. Nismo objavljivali vest jer je mali broj reinficiraniih uzoraka dokazan i nije bio reprezentativan za studiju. Ali smo izmerili.

Saša Tričković Foto—mic.org.rs

Mi smo u tim uzorcima našli IgM, to su isti donori koji nisu osećali simptome, ali su znali da su bili sa zaraženim. Oni su opet donirali krv, i mi smo videli porast IgM, njihov IgG je tada već padao. Kad IgM skoči, opet IgG krene da raste. I tu tačno vidite da je to reinfekcija. Ali šta je dobro? Simtomi su bili blagi, ili ih nije bilo uopšte. Oni su mogli i lagano da prođu i da ne znaju. Mi smo ih savetovali da se ponovo jave lekaru, neka im rade bris, jer oni su zarazni, oni su nosioci. Tu se treba čuvati.

Saša Tričković je osnivač i generalni direktor kompanije NeoMedica doo Niš koja postoji od 2000. god i bavi se proizvodnjom i prometom dijagnostičkih medicinskih sredstava. Porodična firma je porasla do kompanije koja izvozi svoje visokotehnološke proizvode po celom svetu. Jedan od poznatijih primera je snabdevanje zdravstvenog sistema Egipta hematološkim reagensima i aparatima poslednje četiri godine, što je NeoMedicu svrstalo u vodeće srpske izvozne kompanije prema tržištu Egipta. Pored hematologije, NeoMedica inovira i proizvodi In-Vitro medicinska sredstva iz oblasti imunohemije, posebno u detekciji virusa, infektivnih bolesti, hormona i tumorskih markera.