Sve što ste želeli da znate o menopauzi

U martu mesecu smo organizovali još jedan DokTok live na kom je o menopauzi i zdravlju žena, govorila specijalista ginekologije i akušertsva dr Taita Stojilković. Sa njom se možete konsultovati svakog utorka između 9h i 10h, a svoju konsultaciju možete zakazati veoma lako, putem sledećeg linka.

Menopauza je deo normalnog životnog ciklusa i nastaje kao posledica smanjene funkcije jajnika, odnosno, smanjene produkcije estrogena i progesterona.

Menopauza označava poslednju menstruaciju u životu žene i kraj njenog reproduktivnog perioda. Većina žena ulazi u period menopauze oko 50-51 godine života i prvi simptomi menopauze mogu da se jave čak i 8 do 10 godina pre menopauze.

Manji broj žena prođe kroz menopauzu bez simptoma ali simptomi, ako postoje, mogu negativno uticati na zdravlje žene kao i na kvalitet života.
Genetika, način života, izloženost stresu su samo neki od faktora koji utiču na kasniju ili raniju pojavu klimaksa.

Prvi simptomi su:

• neuredni ciklusi,
• izostanak menstruacije ili
• neregularno krvarenje.

Tokom menopauze dolazi do atrofije mišića pa samim tim do smanjenja veličine materice i jajnika koji sve manje luče estrogen, a povećava se lučenje androgena.

Smanjenjem estrogena dovodi se do istanjenja sluznice vagine, smanjenja elastičnosti zidova vagine i njene vlažnosti što kasnije dovodi do nelagodnosti ili bolova tokom polnog odnosa.

Promene u kostima dovode do ubrzane razgradnje što vodi ka osteoporozi i nastanku preloma, takođe, raste rizik za nastanak kardiovaskularnih bolesti, usporava se i rast probavnog sistema te dolazi do opstipacije, urinarni sistem postaje skloniji infekcijama a zbog slabosti mišića javlja se i nevoljno oticanje urina.

Koža lica postaje tanka, gubi svoju elastičnost, kosa suva i lomljiva. Dolazi do povećane telesne težine, te preraspodele masnog tkiva koje se deponuje oko butina, kukova i struka. Zbog ovih promena u izgledu žena se može osećati nezadovoljno.

Jedan od najprepoznatljivijih simptoma menopauze predstavljaju valunzi. Naleti toplote koji se mogu javiti u bilo koje doba dana, često se javlja noćno znojenje, koje može da budi ženu iz sna praćeno lupanjem srca što dovodi do nedostatka i isprekidanog sna. Sve ove promene utiču na svakodnevni život žene te dovode do promena raspoloženja, nedostatka koncentracije, umora, depresije,smanjenog libida. Svaka žena na različit način prihvata promene koje se dešavaju i u skladu sa simptomima postoji u ponudi i hormonska i nehormonska terapija.

Pre započinjanja bilo kakve terapije, potrebno je posavetovati se sa lekarom. Terapija se određuje individualnim pristupom za svaku ženu.

Hormonska substituciona terapija može se uzeti oralno, u obliku flastera, krema ili putem injekcija. Po sastavu može da sadrži čist estrogen ili kombinaciju estrogena i gestagena.

Ukoliko ne postoji mogućnost da se započne hormonska substituciona terapija ili žena to ne želi, postoje i alternativne terapije i metode. Takva sredstva su: soja, crvena detelina, ulje žutog noćurka, bela imela, za koje se smatra da u značajnoj meri ublažavaju simptome menopauze.

Upotreba pomoćnih lekovitih sredstava u terapiji vitamina i minerala, vitamina d, kalcijuma, kao i fizička aktivnost i izloženost suncu, u velikoj meri doprinose sprečavanju i usporavanju osteoporoze.

Pitanja:

1. Šta je najbolje uzimati za valunge?

– Valunzi su nešto što se javlja tokom dana, a može da se javi i tokom noći. Može uticati na kvalitet života kod žene, na njeno raspoloženje, na njenu radnu sposobnost.

Obavezna je konsultacija i detaljan pregled ginekologa da bi se utvrdilo da li je ženi potrebna terapija i za koju vrstu terapije da se odluči i koliko dugo da je koristi. Postoji hormonalna terapija, biljna, suplementi, promena režima ishrane je veoma važna, kao i vežbe.

2. Da li su povremena krvarenja u menopauzi normalna? Da li može da se dobije odliv?

– Krvarenja nisu normalna. Dijagnoza menopauze se postavlja retrogradno, šta to znači – menopauza je naziv za poslednju menstruaciju u životu žene. Da bismo znali koja je zaista poslednja treba da prođe godinu dana bez krvarenja. Ukoliko se krvarenje ponovo javi posle godinu dana pauze obavezno je da se javite vašem ginekologu radi daljeg ispitivanja.

Tokom perioda menopauze javljaju se neuredni ciklusi, obično se ciklus prvo skrati, ako je žena imala ciklus na 28 dana recimo sada će biti na 25-26 dana. Zatim se produžavaju, pa menstruacije izostaju i na kraju se više ne pojave.

Dužina i obilnost krvarenja se menja i to pre svega zbog nepravilnog rada hormona, pa tako krvarenja mogu biti veoma obilna ili oskudna i čak i duža od 7 dana.

3. Šta je perimenopauza?

– Perimenopauza ili klimakterijum je period u životu žene kada funkcija jajnika popušta, oni luče sve manje hormona estrogena i progesterona, a ovulacije su savim retke ili ih više uopšte nema. U ovom prelaznom periodu žene osim neurednih krvarenja mogu da se jave i neke druge tegobe kao posledica pada hormona. Najčešće, ali ne obavezno, kod svake žene javljaju se valunzi odnosno naleti vrućine i noćna preznojavanja, dok neke žene imaju osećaj hladnoće, jezu, drhtavice.

Žena može imati: veoma izražen PMS sindrom, otečene i bolne dojke, promene raspoloženja, emotivnu labilnost, nesanicu, umor, razdražljivost, depresiju.

4. Simptomi i prirodni lekovi za menopauzu?

– Posledice nedostatka estrogena počinju već polako u perimenopauzi, a u postmenopauzi su sve više izražene. Kosti se razređuju javlja se osteoporoza, postaju krte i lako lomljive. Koža se suši i stari, sluzokoža vagine se stanjuje i gubi elastičnost i vlažnost, zbog toga seksualni odnosi mogu postati otežani i bolni.

Takođe se i želja za seksom često smanjuje. Slične promene se dešavaju i na sluzokoži mokraćnih puteva, kada se mogu javiti teškoće pri mokrenju.

Zbog slabosti vezivnog tkiva može doći do spuštanja vagine i materice i može doći do pojave nemogućnosti zadržavanja mokraće pri naporu ili čak i spontano.

Estrogen štiti ženu od infarkta srca i moždanog udara te u ovom periodu ona je osetljiva za javljanje ovih bolesti. Dejstvo estrogena na serotonin sada je isključeno, pa se zbog toga dešavaju promene raspoloženja, depresija, anksioznost i umor.

5. Kako da prepoznam menopauzu?

– Dijagnoza menopauze se postavlja retroaktivno, a menopauza je samo naziv sa poslednju menstruaciju u životu žene. Da bismo znali koja je poslednja potrebno je da prođe barem godinu dana bez krvarenja.

6. Koji lekovi i hrana se preporučuju u menopauzi?

– Terapija lekovima, odnosno hormonima estrogenom i progesteronom, tj hormonska substitucijska terapija, ima potrebne doze estrogena i progesterona koje će povoljno delovati na sve tegobe i osteoporozu i vaginalne promene. Ne smeju je uzimati žene koje su imale karcinom dojke, jajnika ili endometrijuma, one koje su imale trombozu ili tromboemboliju. 

Ukoliko žena uđe u postmenopauzu prerano, pre 40 godine, obavezno treba da uzima hormonsku terapiju. Pored hormonske terapije postoji i prirodni preparati koji sadrže fitoestrogen.

Preporučuje se soja, detelina, valerijana, ginko, seme lana, noćurak. Takođe mnoge vrste voća i povrća poput narandže, šargarepe, brokolija, kikiriki, pasulj, grašak. Međutim, oni ne sadrže dovoljnu količinu estrogena i često ne sprečavaju u dovoljnoj meri veoma izražene valunge ni osetoporozu te se mogu preporučiti ženama koje nemaju jako izražene tegobe.

Suplementi su jako važni u ovom periodu i oni su dodaci ishrani. Važno je koristiti vitamin d, melatonin, vitamin e, vitamin b6 i b12, omega 3 masne kiseline.

7. Da li mogu da zatrudnim u menopauzi?

– Mogućnost uvek postoji ali to se retko dešava.

8. Da li genetika utiče na simptome menopauze?

– Genetika utiče na to kada će se javiti menopauza, ali način života, način ishrane, vežbe i sve ono što mi možemo da uradimo za sebe mogu uticati na to kad će se javiti menopauza.

Fotografija u tekstu preuzeta sa www.doktok.rs