Telemedicina u dijabetesu – kako od nje imati najviše koristi?

Autor: Marija Glavinić Mijić Specijalista opšte medicine (dijabetes)/doktok.rs
05. Mart 2023
Telemedicina u dijabetesu – kako od nje imati najviše koristi?

Telemedicina i telezdravlje su relativno novi pojmovi i odnose se na primenu savremenih tehnologija komunikacije na daljinu u medicini. Šta to zapravo znači? Telemedicina (SZO- Svetska zdravstvena organizacija) se definiše kao “pružanje zdravstvenih usluga na daljinu, od strane svih zdravstvenih radnika koji koriste informacije i komunikacione tehnologije, za razmenu važećih informacija za dijagnostiku, lečenje i prevenciju bolesti i povreda, a sve u interesu unapređenja zdravlja pojedinaca i zajednice u celini.”

Telemedicina je komponenta telezdravlja, oblasti kojom se definiše šira upotreba elektronskih sredstava komunikacije i informacionih tehnologija u pružanju usluga iz oblasti zdravlja.

Telemedicina se može sprovoditi na više načina:

  • Skladišti i prosledi – koristi se u situacijama koje nisu hitne, kada se prikupi medicinska dokumentacija i prosledi putem digitalnih medija na dalju ekspertizu/mišljen.je
  • Interaktivna (”real time”) konsultacija više zdravstvenih radnika istovremeno, u svrhu dijagnostike/lečenja.
  • “Telemonitoring”– nadzor zdravstvenih radnika nad parametrima zdravlja pojedinaca uvidom u uređaje kojima se ti parametri mere ( npr. nivo šećera u krvi, …)

Telemedicina i „ virtuelna zdravstvena nega“(SZO) doživeli su značajnu popularizaciju u protekle dve godine, tokom još uvek aktuelne Kovid 19 pandemije, usled slabije dostupnosti zdravstvene službe krajnim korisnicima. Ukoliko govorimo o dijabetesu, trenutno se sprovode istraživanja u medicini koje imaju za zadatak da izmere zadovoljstvo i obim korišćenja telemedicine u lečenju dijabetesa tokom pomenutog perioda. Tako, na primer, u studiji iz 2020. godine ispitivano je zadovoljstvo i percepcija telemedicinskih konsultacija kod 7477 osoba obolelih od dijabetesa tip 1 u 89 zemalja. Jedna trećina ispitanika prijavila je da im je u toku pandemije uskraćen neki vid zdravstvene zaštite, njih 86% je smatralo kontrole na daljinu korisnim, a 75% izrazilo je želju da ih koristi i nakon završetka pandemije.

Moguće koristi od telemedicine nemaju samo osobe obolele od dijabetesa tip 1. Strategije koje nudi telemedicina u dijabetologiji, pokazale su se efikasnim u kontroli dijabetesa tip 2 i faktora rizika koji dovode do komplikacija i pogoršanja bolesti. Kontrola nivoa šećera u krvi kod trudnica koje boluju do gestacijskog dijabetesa putem telemedicine imala je povoljan uticaj na ishode trudnoće, zdravlje porodilja i dece.

Telemedicina je moćno sredstvo za razmenu informacija između osoba obolelih od dijabetesa i zdravstvenih radnika. Možemo je sprovoditi na više načina, ali tri naprihvatljivije za mene kao lekara i osobe sa kojima vršim konsultacje bile bi:

  • Teleedukacija – putem telefona ili interneta sprovodi se podučavanje i trening na daljinu – podrazumeva različite savete i obuke vezane za pojedine oblasti dijabetologije, od samokontrole šećera u krvi do pravljenja plana ishrane, fizičke aktivnosti, itd.
  • Telekonsultacija – konsultacija zdravstvenog radnika sa pacijentom, u cilju rešavanja konkretnog zdravstvenog problema( npr. učestale hipoglikemije).
  • Telemonitoring – praćenje zdravstvenih pokazatelja tj. rezultata merenja na daljinu ( npr. očitavanje glukomera putem virtuelnih ordinacija tj. platformi za delenje rezultata merenja iz ličnih glukomera sa zdravstvenim radnikom, praćenje vrednosti TA, promena u telesnoj masi, obimu struka, …)

Korist od savetovanja u vezi smanjenja telesne mase, usvajanja zdravijih modela ishrane, sprovođenja redovne fizičke aktivnosti, regulacije krvnog pritiska i nivoa masnoća u krvi i prestanka pušenja, imaju i osobe koje se nalaze u stanju predijabetesa. Kontrola pomenutih faktora može sprečiti ili odložiti prelazak iz stanja predijabetesa u dijabetes, ali i nastanka bolesti srca i krvnih sudova.

Iako je nesporno da je primena digitalnih tehnologija u dijabetesu korisna, i biće sve prisutnija u budućnosti, treba naglasiiti da se aktivno traganje za hroničnim komplikacijama ove bolesti ipak ne može dovoljno efikasno obaviti na ovaj način. Nephodno je bar jednom ili dva puta godišnje obaviti realnu, lice-u-lice konsultaciju sa lekarom radi fizikalnog pregleda i ocene celokupnog zdravstvenog stanja dijabetičara. U slučaju trudnica ili osoba koje već pate od hroničnih komplikacija dijabetesa režim kontrola diktira njihovo zdravstveno stanje, te kontrole trebaju biti i češće.

Ukoliko vam je potrebna konsultacija sa stručnjakom na ovu ili neku drugu temu, preuzmite DokTok aplikaciju sa #Google Play ili #App Store i zakažite svoju video konsultaciju već danas.

Naslovna i fotografija u tekstu–www.doktok.rs