U multietničkoj sredini dijalog je garancija da će različitosti postati snaga, a ne povod za sukob

Nažalost, danas kulture dijaloga u medijima gotovo i da nema, naročito kada govorimo o Novom Pazaru. Ipak, u odnosu na period pre tri–četiri godine, danas je situacija donekle bolja. Kao Media1 imali smo sreće da se na debate koje organizujemo uglavnom odazivaju sve strane, što govori da prostor za dijalog postoji. Međutim, taj dijalog nije na onom zavidnom nivou na kom bi trebalo da bude. Često se dešava da se kultura dijaloga svede na lične uvrede i prostačku komunikaciju, gde se malo vodi računa o načinu izražavanja i izboru reči u javnim nastupimam ističe na početku razgovora Enes Radetinac, osnivač i glavni i odgovorni urednik portala A1, prvog i jedinog internet portala u Novom Pazaru i Sandžaku koji je uveo višekamerske prenose uživo, čime je značajno podigao standarde lokalnog novinarstva. Njegov rad na polju multimedijalnog izveštavanja obezbedio je da se A1 pozicionira kao pionir modernih medijskih formata u ovom delu Srbije.

Pod njegovim rukovodstvom, A1 je postao sinonim za slobodu izražavanja, profesionalno i objektivno izveštavanje i medij koji je otvorio prostor za dijalog u jednoj od najdinamičnijih i najspecifičnijih multietničkih sredina na Balkanu. Posebnu vrednost ima činjenica da je A1 među retkim medijima koji redovno organizuju javne debate sa svim relevantnim akterima, dajući prostor i vlasti i opoziciji, civilnom društvu, akademskoj zajednici i građanima.

2. Da li je situacija u online medijima koji zastupaš identična ili se razlikuje u odnosu na elektronske i štampane medije?

Situacija kod nas je specifična. Danas se i elektronski mediji poput radija i televizije faktički pretvaraju u online medije, jer ukoliko nisi prisutan online – kao da i ne postojiš. To je realnost, hteli mi to da priznamo ili ne.

Naš medij se nalazi u posebnoj poziciji jer proizvodimo mnogo video sadržaja i veliki broj programa uživo, pa nas ljudi doživljavaju kao televiziju, iako smo formalno portal. Činjenica je da proizvodimo više medijskog sadržaja nego obe televizije u Novom Pazaru zajedno. Pored toga, mi smo jedini koji organizuju debate uživo u studiju i radimo direktna uključenja sa svih važnih događaja – što lokalne televizije ne rade.

Zbog toga se granice među medijima sve više brišu. Ono što mene brine jeste da se mediji polako gube u identitetu, a dodatni problem je što influenseri i pojedinci na društvenim mrežama ulaze u sferu novinarstva bez znanja i odgovornosti, često površno, ali ipak imaju veliki uticaj na javno mnjenje. Po mom mišljenju, taj prostor bi čak trebalo zakonski regulisati – jasno odrediti šta može, a šta ne može da se radi putem društvenih mreža.

3. Koliko su sve strane koje su novinarima važne za kreiranje novinarske priče spremne na dijalog i na koje teme ga najteže uspostavljaju (kada je reč o najvažnijim pitanjima u Novom Pazaru)?

U Novom Pazaru smo u privilegovanoj poziciji jer gotovo da nema priče u kojoj nismo uspeli da uključimo sve relevantne strane – bilo kroz debate, bilo kroz priloge ili druge formate. Budući da naš rad podrazumeva mnogo video sadržaja i televizijske formate, lakše dolazimo do sagovornika.

Generalno, i drugi mediji u Pazaru najčešće uspevaju da dobiju obe strane, osim onih koji iz određenih razloga ne žele ni da kontaktiraju drugu stranu, već se zadovolje jednostranim pristupom. Najteži su oni slučajevi u kojima su izgubljeni životi ili se radi o posebno bolnim temama – tada se često dešava da druga strana ne želi da govori. Međutim, u tim situacijama etika i profesionalizam nalažu da se i dalje pokuša obezbediti balans i čuje stav svih uključenih.

4. Koliko su sagovornici spremni da kroz dijalog rade na podizanju svesti javnosti o bilo kojoj temi?

Sagovornici su, u velikoj meri, spremni da kroz dijalog rade na podizanju svesti javnosti o važnim temama. Dobar primer je debata o Orogoznu, u kojoj su učestvovali predstavnici onih koji su za i onih koji su protiv kopanja, kao i profesori sa stručne strane, dok su građani u studiju imali priliku da postavljaju pitanja svima. Sama činjenica da su na kraju svi učesnici – i oni za i oni protiv – izašli zadovoljni, govori o tome da je dijalog bio kvalitetan i svrsishodan.

Sličan slučaj imali smo i sa studentima, u emisiji u kojoj su učestvovali oni koji su bili u blokadi i oni koji nisu, a razgovor je protekao na civilizovan i konstruktivan način. Posebno veliku ulogu u ovome imaju mladi, koji sve više žele da probleme rešavaju na drugačiji način, a njihov pristup polako prate i starije generacije.

5. Sa kojim se teškoćama vaš medij najčešće suočava u ostvarivanju dijaloga?

Najčešća poteškoća sa kojom se suočavamo jeste strah sagovornika da će novinar njihove izjave zloupotrebiti – da će biti tendenciozan ili imati neku skrivenu nameru. To je prepreka koju mnogi osećaju, ali smo mi kroz određene debate uspeli da probijemo taj led i pokažemo da je prostor za razgovor bezbedan i otvoren.

Jedan primer bio je kada smo želeli da organizujemo debatu između studenata koji su bili u blokadi i onih koji su želeli da nastave sa ispitima. Najveći izazov bio je pronaći studenta koji otvoreno želi da govori javno o tome da ne podržava blokadu. U početku je to izgledalo gotovo nemoguće, ali smo uspeli da obezbedimo balans, i emisija je ipak održana.

6. Kako prevazilazite nedostatke u komunikaciji i dijalogu na relaciji novinar–sagovornik?

Ključ u prevazilaženju nedostataka u komunikaciji između novinara i sagovornika jeste poverenje. To poverenje se gradi dugo, a vrlo lako može da se izgubi. Mi smo uspeli da izgradimo reputaciju medija kojem sagovornici veruju, jer znaju da nećemo zloupotrebiti ono što kažu i da veliki deo sadržaja radimo uživo, bez mogućnosti da manipulišemo materijalom.

Jedan primer bio je tokom protesta na GoloBrdu u Novom Pazaru. Koleginica koja je izveštavala uživo prenela je da je bilo nekoliko stotina ljudi, dok je u tekstu na sajtu druga koleginica napisala da je bilo svega nekoliko desetina. Kada smo kasnije došli da uzmemo izjave, ljudi su odbili da govore za nas jer su izgubili poverenje. Nakon otvorenog razgovora i priznanja greške, izvinili smo se i ispravili tekst. Taj postupak je, paradoksalno, ojačao poverenje i pokazao da transparentnost i spremnost na ispravku greške mogu prevazići nesporazum.

7. Kako biste ukratko prokomentarisali sadašnju medijsku sliku na teritoriji sa koje izveštavate? Koliko je uspostavljanje dijaloga specifično u multietničkoj sredini kakav je Novi Pazar?

Medijska slika u Novom Pazaru je raznolika i složena. Rad u multietničkoj zajednici nosi posebne izazove, jer određene teme mogu biti pogrešno protumačene i postati zapaljive. Ipak, građani Novog Pazara dugo žive zajedno, prošli su kroz mnogo toga i naučili da čuvaju ono što je zajedničko – to je ono što ovu sredinu razlikuje i čini otpornijom na pokušaje da se ljudi posvađaju.

Žao mi je što političare srpske nacionalnosti retko viđamo u emisijama, jer bi njihov glas doprineo dijalogu. Ipak, problemi koji muče ljude su isti, bez obzira na etničku pripadnost – i to nas često spaja. U poređenju sa ranijim periodima, medijska slika je danas bolja, jer postoje i profesionalni i objektivni mediji, ali i oni naklonjeni partijama, pa publika može da bira.

Dodatno, digitalno doba učinilo je da je sve teže sakriti informacije, pa čak i političke partije danas sve više shvataju da je bolje da učestvuju u dijalogu nego da ga izbegavaju.

8. O uticaju društvenih mreža i tradicionalnih medija – da li su suparnici ili saveznici?

Društvene mreže i tradicionalni mediji danas su pre više suparnici nego saveznici. Nažalost, društvene mreže sve više preuzimaju moć i uticaj u odnosu na tradicionalne medije, a taj trend će se samo nastaviti. Smatram da će televizije morati da se prilagode i oblikuju na drugačiji način ukoliko žele da opstanu u digitalnom dobu.

Publika više ne želi da čeka dnevnik u 18:30 ili 19:00 časova – vest mora da bude dostupna odmah. Čak i starije generacije prelaze na društvene mreže, koriste Facebook i prate vesti onlajn. Ako tradicionalni mediji ne budu spremni da ponude instant informacije i uključenja uživo, njihova gledanost će neumitno padati.

9. Opšti zaključak na temu „Dijalogom do kolektivnog razumevanja“

Dijalog nije samo forma komunikacije – on je temelj kolektivnog razumevanja u svakoj zajednici. Kroz otvoren razgovor, različite strane imaju priliku da predstave svoje stavove, ali i da čuju druge, što je prvi korak ka smanjenju tenzija i građenju poverenja.

U multietničkoj sredini kao što je Novi Pazar, dijalog ima još veću težinu. On je garancija da će različitosti postati snaga, a ne povod za sukob. Upravo zato je važno da mediji, institucije i građani istraju na kulturi razgovora, čak i onda kada je to teško. Samo kroz stalno vežbanje dijaloga možemo doći do kolektivnog razumevanja – a to razumevanje je osnov za društvo koje je stabilno, pravedno i spremno da odgovori na izazove vremena.

Radetinac je dobitnik prestižnih nagrada, među kojima se izdvajaju nagrada BBC-a i nagrada Evropske unije za doprinos razvoju slobodnog i odgovornog novinarstva. Njegovo novinarstvo prepoznato je i po hrabrosti da otvara teme koje su često gurane pod tepih, a upravo kroz njegov rad brojna društvena pitanja su prvi put ozbiljno pokrenuta u javnosti.

Posebno se ističe istraživanje o akušerskom nasilju, realizovano kroz Mahala podcast, u kojem je učestvovalo preko 500 žena. Ova inicijativa dovela je do konkretnih promena u praksi akušerskog odeljenja u Novom Pazaru, uključujući i dozvolu prisustva pratnje na porođaju. To je primer kako novinarstvo pod njegovim vođstvom nije samo izveštavanje, već alat društvene promene.

Kao novinar i urednik, Radetinac je poznat po svojoj viziji da mediji moraju biti servis građana, a ne političkih i ekonomskih centara moći. Njegova urednička politika zasniva se na pluralizmu, medijskoj pismenosti i multietničkom dijalogu, a njegov rad prepoznali su i brojni međunarodni donatori i partneri sa kojima je A1 realizovao projekte od značaja za zajednicu.

Pored medijskog rada, Radetinac je aktivan i u civilnom društvu kroz udruženje A1-NET, gde razvija projekte koji spajaju novinarstvo, kulturu i obrazovanje. Fokus njegovog rada je na jačanju kritičkog mišljenja kod mladih, rodnoj ravnopravnosti, kao i borbi za očuvanje medijskog pluralizma u Sandžaku i Srbiji.

Zahvaljujući njegovom angažmanu, A1 je danas prepoznat kao glas Sandžaka u nacionalnim i međunarodnim okvirima – kao medij koji profesionalno, hrabro i posvećeno izveštava u interesu građana.

Korišćene fotografije—Enes Radetinac (privatna arhiva)

Пројекат “Дијалогом до колективног разумевања” је суфинансиран средствима из буџета Републике Србије- Министарста информисања и телекомуникација.